Želimo da izgradimo duplo više puteva nego za vreme Tita!

već da to bude duplo više.

– Želim da izgradimo dvostruko više kilometara puta nego što je izgrađeno za 35 godina njegove vladavine – rekao je Vučić juče u letonskoj prestonici Rigi, gde je učestvovao na petom samitu šefova vlada Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (CEE).

On je juče održao bilateralne sastanke s premijerom Albanije Edijem Ramom i Češke Bohuslavom Sobotkom, s kojima je razgovarao o unapređenju bilateralne saradnje, ali i o konkretnim infrastrukturnim projektima.

Kako je Vučić preneo novinarima, s Ramom je razgovarao o situaciji na Zapadnom Balkanu i Evropi i postojanju, odnosno nepostojanju, želje za daljim proširenjem Evropske unije.

– Razgovarali smo o tome kako mi u tome da nađemo svoje interese, šta da činimo i kako da unapređujemo bilateralne odnose između Srbije i Albanije, odnosno Srba i Albanaca – rekao je Vučić.

On je dodao da je od češkog premijera Sobotke dobio poziv da zvanično poseti prestonicu te zemlje Prag na dva dana da bi šefovi vlada utemeljili bolje odnose između Srbije i Češke.

– Razgovarali smo o projektu modernizacije pruge Niš–Dimitrovgrad, mada to ima smisla kada uspemo da dogovorimo dalju modernizaciju pruge Beograd–Niš, koja je u veoma teškom stanju – rekao je Vučić.

Premijer je dodao da je bilo reči i o izgradnji termoelektrane „Štavalj”, kao i ostalim stvarima u kojima bi mogao se postići značajniji napredak.

– Bilo je reči i o dolasku novih čeških investitora i našoj boljoj političkoj saradnji – rekao je Vučić.

Predsednik Vlade Srbije razgovarao je i s predstavnicima kineske kompanije CRBC o potpisanim ugovorima za izgradnju deonica auto-puta.

– Juče je potpisan Surčin–Obrenovac, danas otvaramo Ljig–Preljina, odnosno Ljig–Čačak, od 40,4 kilometra. Završen je deo puta od 12 kilometara, ali besmisleno je da otvaramo iz njive u njivu – rekao je Vučić.

On je dodao da ostaje da se završe deonice Obrenovac–Ub i treći deo deonice Lajkovac–Ljig.

– Od prioritetnog značaja je da uskoro ponovo s njima dogovaramo izgradnju deonice Preljina–Požega, od 31 kilometar. To je značajno zbog puta ka Užicu. Onda bismo do Zlatibora, kada bismo to završili, stigli za kratko vreme, što bi povećalo turistički potencijal – kazao je premijer.

Po njegovim rečima, ostaje izgradnja i 107 kilometara od Požege do Boljara, do granice s Crnom Gorom.

– Imamo tih teških 107 kilometara, koji se nikome ne isplate da gradi. To je procenjeno na 1,8 do dve milijarde koje treba da uložimo samo u tih 107 kilometara – rekao je Vučić.

Kako je objasnio, to je najteži deo puta kroz našu zemlju.

– Ako uspemo da se dogovorimo za neku vrstu koncesije za ceo put od Beograda do Bara, za šta nam je potrebna Crna Gora, mogli bismo završiti nešto što smo decenijama sanjali – rekao je Vučić.

Predsednik Vlade je dodao da imamo sreću što je za to zainteresovana Kina, jer to ulazi u smernice iz Rige, odnosno izlaz na tri mora – Jadransko, Crno i Baltičko.

– Srbija je u centru koridora puteva, i zato imamo priliku da to izgradimo – rekao je Vučić.

On je ukazao i na činjenicu da su se na sastancima u Rigi prvi put mogle čuti i izjave zvaničnika iz Bosne i Hercegovine i Makedonije o izgradnji pojedinih deonica.

– Iako nismo imali konsultacije, šef Saveta ministara BiH pominjao je vezu Sarajevo – Beograd – Budimpešta – centralna Evropa. Prvi put ste čuli i da naši prijatelji iz Makedonije insistiraju na vezi Beograd–Skoplje–Solun. Sve više stvari se vrti oko Beograda, tako da Srbija postaje veoma važna i rezultati su tu – rekao je Vučić.

On je dodao da Kina već sprema finansijske modele kako bi se izveli dogovoreni projekti.

– Ne bih ja smeo to ni da predložim da nismo već obavili pripremne razgovore. Odmakli smo pomalo u tome. Ne smem da kažem da smo blizu završetka pregovora, ali jesmo odmakli. Verujem da ćemo doneti rezultate. Sanjamo i postavljamo visoke ciljeve i to ostvarujemo – kazao je Vučić.

On je dodao da kilometre možete da izmerite, kao i procente rasta, i da ti pokazatelji ne zavise od nečije lične mržnje ili ljubavi.

A. S. – E. D. N.

Kinezi pokazali veliko interesovanje

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović izjavila je za da je Peti samit šefova vlada Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope u letonskoj prestonici Rigi pokazao da Kina Srbiju posmatra kao značajnog partnera u okviru inicijative „16 1”.

Ona je kazala da se „u okviru formulisanja ‘Puta svile’ čini da kineski partneri najviše žele da rade na infrastrukturnim projektima koji jesu od najvećeg značaja za region, ali svakako i za Srbiju”.

– Sama činenica da su potpisani ugovori izuzetno visoke vrednosti govori u prilog tome. Dakle, u pitanju su projekat Surčin–Obrenovac, zatim železnička pruga Beograd–Budimpešta, koja je u ovom trenutku potpisana na komercijalnom nivou, dakle u pitanju su izuzetno povoljni krediti. Tu je i nastavak saradnje na izgradnji obilaznice oko Beograda – navela je aleksandra Joksimović.

Ona je naglasila da je „dodatno značajno što je u okviru tog paketa potpisan i sporazum o viznoj liberalizaciji”.

– Kineska banka će početi da funkcioniše u Srbiji. Dakle, sve su to jasni signali da Kina ne namerava da taj projekat drži aktivnim u nekom kratkom periodu, već da strateški dugotrajno ulaže u ovo područje da bi, zapravo, i kroz te infrastrukturne projekte omogućila da strateški veliki projekat „Put svile” zaživi u punom kapacitetu – rekla je predsednica Centra za spoljnu politiku.

Srbija da promeni sebe

– Za Srbiju je ključno da sprovede reforme i da promeni sebe – istakao je premijer Aleksandar Vučić, komentarišući izjavu nemačkog ambasadora Aksela Ditmana za „Blic” da za Srbiju nema novih uslova kada je u pitanju Kosovo, a da će na kraju procesa pristupanja EU morati da sledi politiku Brisela prema Rusiji. – To je nešto što znamo od početka procesa, nije ništa novo. Zahvalan sam nemačkom ambasadoru što je to rekao. A da li će oni nas želeti ili neće... Naše je da uradimo neophodne reforme i sebe promenimo.

Po njegovim rečima, naše je da pre toga uradimo važne i ozbiljne stvari, a geopolitička pitanja su malo komplikovanija.

– I ne mislim da o tome treba previše da brinemo, iako mi, Srbi, najviše volimo da rešavamo „belosvetska pitanja” i u to se najbolje razumemo. Tramp ili Hilari je ključno pitanje za mnoge balkanske narode umesto toga da li ćemo da izgradimo 10 ili 20 kilometara auto-puta. Za mene nije, za mene je važnije ovo drugo – zaključio je Vučić.

Na pitanje da li će Srbija na kraju evropskog puta morati da prizna nezavisnost Kosova, Ditman je rekao da je zajednički pregovarački okvir sasvim jasan – cilj je sveobuhvatna normalizaciija odnosa u obliku pravno obavezujućeg sporazuma.

– Pored toga, novih uslova nema – istakao je on.

Nemačka, kaže Ditman, pruža podršku dijalogu Beograda i Prištine, ali pre svega pruža podršku reformama u Srbiji, naročito u okviru poglavlja 23.