Zakon o Sremskim Karlovcima danas u Skupštini Srbije

Nije prošlo ni mesec dana od kako su poslanici vojvođanskog parlamenta prihvatili tekst novog zakona o Sremskim Karlovcima sačinjenog na inicijativu Pokrajinske vlade, a on je postao predmet rasprave republičkih poslanika, što ni najveći optimisti nisu mogli očekivati nakon gotovo dve decenije polemika o potrebi da se stari zakon iz 1991. godine menja ili donese novi.

Predlog novog zakona na prvi pogled ne razlikuje se  bitno od starog, šta više ima samo dva člana više u odnosu na još uvek važeći, ali on ipak donosi suštinske izmene.  Kako je u prilog izrade novog akta svojevremeno rečeno, razlog za to jeste potreba da se stvori stabilan institucionalni i finansijski okvir za celovit i održiv pristup obnovi jedinstvenog nasleđa Sremskih Karlovaca. Zato se za razliku od starog po kom se novac za finansiranje obnove kulturno-istorijskog nasleđa obezbeđuje pre svaga u republičkom budžetu, te budžetu opštine, od naknade za korišćenje simbola Karlovaca, poklona, donacija i slično, predlogom novog zakona predviđa se finansiranje iz buyeta Republike Srbije, Autonomne pokrajine Vojvodine, lokalne samouprave, iz fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova realizacijom razvojnih projekata, putem donacija i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Na taj način, predlagači novog zakona želeli su da osiguraju stabilnost izvora finansiranja i kontinuitet u finansiranju. Namera je bila i da se obezbediti savremen pravno-formalni okvir za njegovu primenu u skladu s promenjenim okolnostima u kojima zakon treba danas da se primenjuje. Druga bitna razlika u odnosu na stari zakon jeste u tome što novi predviđa manji broj  članova Odbora za obnovu i razvoj, 11 umesto 14 i to što ga imenuje Vlada Srbije, a ne Narodna skupština. Novina je i da program za obnovu ne donosi Skupština Republike Srbije kako je bilo pre, nego Republička vlada, i to na predlog Ministarstva  kulture, što bi trebalo da učini primenu zakona efikasnijom.       

Novo je i da se osim kulturno –istorijskog nasleđa, zaštita, uređenje i unapređenje prirodnih dobara i životne sredine, te obnova i izgradnja prateće infrastrukture uvrštavaju u obnovu kojom se bavi zakon.

U lokalnoj samoupravi u Sremskim Karlovcima nadaju se da će predlog zakona biti usvojen, jer, kako kaže predsednik opštine Aleksandar Saša Stojkečić,  to je jedan od konstrukcionih elemenata bez  kojih praktično Karlovci ne mogu da funkcionišu.           

- Prethodne godine  pokazale su da su bez takvog dokumenta Karlovci neodrživi kao opština – kaže Stojkečić. - Zakon je koncipiran tako da bi se u planiranju republičkog buyeta predvideo preko Ministarstva kulture novac koji bi se iskoristio u prvo vreme za obnovu i zaštitu kulturno-istorijskog  nasleđa, a kasnije kada se primarne stvari dovedu ured, i u zaštitu prirode, jer veliki deo teritorije Karlovaca se nalazi u zaštićenoj zoni kojom upravlja Nacionalni park „Fruška gora“ i SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit“, a potom ulagalo i u druge investicije. 

Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca usvojen je 1991. godine, a stupio na snagu 1. januara sledeće. U kulturno-istorijske objekte se ulagalo od 1993. godine i novcem na osnovu tog zakona obnovljeni su Saborna crkva, Bogoslovski seminar, Stefaneum, Ilion, Stari i novi Patrijaršijski dvor, Donja i Gornja crkva, zgrade 3 i 5 na Trgu Branka Radičevića i Patrijarha Rajačića 1,  kapela Vladimira Nikolića na Čeratskom groblju. Nepovoljna ekonomska situacija

Po rečima predsednik opštine Aleksandra Saše Stojkečića, najveći deo komunalne infrastrukture nalazi se u zoni zaštite, a održavanje je izuzetno zahtevno zbog specifičnih dozvola za svako izvođenje radova.      

- Po tome se Karlovci razlikuju od drugih optšina zbog čega je ovaj zakon i neophodan – kaže on. – Prema predlogu zakona, odbor formira Vlada Republike Srbije, a ne Skupština kako bi se donošenje odluka ubrzalo. Iskustva iz devedesetih godina su pokazala sporost u radu pa se sada to pokušava izbeći i dobiti na efikasnosti.  Mislim da je ovaj predlog daleko jasniji i precizniji kada su procedure u pitanju. Primena posle toliko godina će zahtevati prilagođavanje,  veliki deo obaveza pašće na lokalnu samoupravu koja će biti dodatno opterećena , ali  očekujem da ćemo uspešno da se nosimo sa tim na dobrobit građana i svih koji dolaze u Karlovce.   

usporila je tempo radova krajem devedesetih godina, a NATO bombardovanje prekinulo ih u potpunosti. Nakon toga novcem namenjenim za obnovu karlovačkog kulturnog i istorijskog nasleđa samo je finansirana kotlarnica u Magistratu, a 2004. i završetak radova na tom zdanju u koje se dve godine kasnije preselila opštinska administracija.

Godinama se u mnogim krugovima pričalo o zakonu i polemisalo o izmenama i eventualnom donošenju novog. Krajem 2018. formirana je radna grupa od predstavnika triju ministarstava koja je trebalo da načini nacrt novog zakona, ali to se nije dogodilo.  Taj zadatak obavila je Pokrajinska vlada na sebe, koja je nešto ranije iste godine osnovala fond za obnovu kulturne baštine Karlovaca, a Skupština APV iskoristila svoje ustavno pravo da predlaže zakone, i podnela ga republičkom parlamentu na razmatranje i usvajanje.

Z. Milosavljević