Zakletva u parlamentu ulaznica za Andrićev venac

Shodno propisanoj proceduri, novoizabrani predsednik Srbije stupa na dužnost polaganjem zakletve pred narodnim poslanicima. Tu zakletvu je poslednji put izgovorio aktuelni predsednik Srbije 31. maja 2012. godine. Tekst zakletve glasi: „Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti”.

Nakon polaganja zakletve, predsednik i svi prisutni slušaju državnu himnu, da bi nakon toga predsednik Srbije potpisao dokument s rečima zakletve i tako se obavezao pred Narodnom skupštinom da će je poštovati.

Tek potom sledi odlazak na trenutnu zvaničnu adresu prvog čoveka Srbije i primopredaja dužnosti. U zakonu jedino piše da je sedište predsednika republike u Beogradu. Rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, objekte za boravak predsednika republike i članova njegovog domaćinstva u zemlji i inostranstvu i radni prostor njegovog Generalnog sekretarijata i Vojnog kabineta, određuje Vlada pošto pribavi saglasnost predsednika republike. Monumentalno zdanje na Andrićevom vencu više od pola veka je mesto gde se održavaju najvažniji sastanci i gde je predsednička kancelarija.

Zdanje Novog dvora od 1953. godine do danas namenjeno je najvišim državnim organima. U njemu je bilo Izvršno veće NRS, Skupština NRS, Predsedništvo SRS i, najduže, sedište predsednika Republike Srbije. Zbog svojih istorijskih, kulturoloških, društvenih i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti, utvrđeno je za spomenik kulture 1983. godine. U javnosti, Andrićev venac je poznatiji kao Predsedništvo, po nazivu kolektivnog šefa države iz vremena socijalizma, koje je rukovodilo Srbijom od 1974. do 1990. godine.

Novi dvor je građen za rezidencijalne potrebe dinastije Karađorđević od 1911. do 1922. godine. To zdanje bilo je zvanična rezidencija kralja Aleksandra Karađorđevića od 1922. do 1933. godine, nakon čega je, po kraljevoj želji, ustupljeno muzeju, koji se u prostorije na Andrićevom vencu uselio 1934. godine. Prvi put zdanje je za javnost otvoreno 1936. godine, kada je tu bio Muzej kneza Pavla. Zgrada je ustupljena Skupštini Srbije 1948. godine.

U zgradi Predsedništva ima pet salona u kojima se predsednik Srbije sastaje s drugim predsednicima, stranim zvaničnicima i ostalim važnim gostima. Saloni su podeljeni po bojama i veličini. Većinu zvanica aktuelni predsednik prima u Belom salonu u prizemlju zdanja, gde je i preuzeo dužnost od svog prethodnika. Taj salon je građen 1922. kao spavaća soba kralja Aleksandra i kraljice Marije, s nameštajem Luja VI. Mnogi i danas Beli salon nazivaju po kraljevskom imenu bivše spavaće sobe – Plavi salon. Pored tog, namešteni su još i Zeleni, Žuti, Rozi, kao i Ohridski salon.

U svakom od navedenih salona, kao i u svakoj prostoriji u kojoj boravi presednik, nalaze se dve zastave – državna zastava i standarta kvadratnog oblika koju koriste predsednik Republike i predsednik Narodne skupštine.

U više navrata postojale su ideje da se Predsedništvo Srbije ponovo preuredi u muzej, a da se aktivnosti šefa države presele u „Palatu Srbije”, koja je takođe poznatija po staroj slavi – kao Palata federacije. Izgrađena je 1959. godine za potrebe tadašnjeg Saveznog izvršnog veća. Počev od 1961. godine, kada je održana Prva konferencija nesvrstanih zemalja, Palata je primila mnoge strane državnike i delegacije. Od 1992. do 2003. je bila sedište Vlade SR Jugoslavije, a od 2003. do 2006. Saveta ministara državne zajedice Srbije i Crne Gore.

Posle raspada SCG, maja 2006. godine, zgrada je prešla u nadležnost Vlade Srbije, koja je to zdanje pre nekoliko godina proglasila spomenikom kulture. Projektovano je u obliku slova N i obuhvata površinu, u osnovi, od 5.500 m². Ispred srednjeg krila nalazi se niži deo pokriven staklenom kupolom, u kojem je Svečana dvorana koja može da primi 2.000 zvanica. U Palati postoji šest salona koji se simbolično zovu po bivšim jugoslovenskim republikama, a koje objedinjuje velika sala „Jugoslavija”.

Predsednički izbori u Srbiji održavaju se u nedelju.

S. Stanković