Zajednička deklaracija: Brzo proširenje EU na ceo Zapadni Balkan
BRDO NA KRANJU: U deklaraciji koju su danas usvojili lideri procesa Brdo-Brioni na samitu na Brdu pri Kranju, ukazuje se na značaj brzog proširenja EU na ceo region Zapadnog Balkana, a ne na pojedine države.
Sastanku održanom povodom obeležavanja 10. godišnjice inicijative prisustvovali su lideri Slovenije, Hrvatske, Albanije, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine.
U zajedničkom saopštenju pozdravlja se usvajanje EU Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan iz oktobra 2020. godine, kao i činjenica da je, kako se navodi, propraćen značajnim finansijskim resursima.
U dokumentu se naglašava da, kao integralan deo Evrope, Zapadni Balkan ima prava i obaveze da prati razvoj država članica EU “koliko je to moguće, olakšavajući pristup Uniji.”
Lideri Brdo-Brioni procesa saopštili su da se zalažu za zajedničku stratešku viziju Evrope i podvukli posvećenost miru i stabilnosti, uključujući dobrosusedske odnose.
"ZB je deo Evrope i ujedinjenje Evrope nije kompletno bez ZB. Sa članstvom u EU granice između država članica postaju manje važne, što stvara širi prostor za koegzistenciju i pluralitet nacionalnih interesa", stoji u dokumentu.
“Proširenje EU na Zapadni Balkan jeste novi politički, bezbednosni i ekonomski interes EU, geopolitička nužnost i veliki politički preduslov za stabilnu, prosperitetnu i održivu budućnost Evrope”, navodi se u deklaraciji.
Apsorpcioni kapacitet EU je, kako se dodaje, dovoljan da prihvati ZB kao nove članice.
“Pozivamo EU da vrlo uskoro ubrza proces pridruživanja i uključi u Uniju čitav Zapadni Balkan, imajući u vidu napredak koji je svaka zemlja postigla”, poručuju lideri.
Oni su iskazali jasan stav po pitanju zalaganja za otvaranje pregovora o pridruživanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom, bez daljeg odlaganja.
Lideri su apelovali i da se utvrde identiteti oni koji su nestali tokom konflikta na teritoriji bivše Jugoslavije, istraže okolnosti njihovih nestanaka a počinioci izvedu pred lice pravde, sa ciljem da se doprinese trajnom pomirenju, miru i stabilnosti.
Što se tiče izazova pandemije kovid-19 i njenih ekonomskih i socijalnih posledica, naglasili su potrebu da se oporavak iskoristi kao prilika za zelenu i digitalnu tranziciju koja će voditi održivom razvoju i ponuditi prilike mlađim generacijama.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je na sastanku lidera Zapadnog Balkana u okviru proces Brdo - Brioni, Srbija prihvatila predložene zaključke.
On je kazao da je najvažnije da postoji konsenzus da se ceo region nalazi na evropskom putu i da treba zajednički da radimo.
"Podržali smo namere, želje i pretenzije drugih na Zapadnom Balkanu za otvaranjem datuma za pregovore i viznom liberalizacijom", preneo je Vučić.
Kazao je da je bilo i mnogo stvari o kojima nismo saglasni, a jedno pitanje koje je bilo ključno, kaže, bilo je pitanje promene granica o čemu nije bilo saglasnosti.
Zapadni Balkan je sa današnjeg Samita lidera regiona u okviru Brdo-Brioni procesa poslao važnu poruku, a to je da EU treba na taj region da gleda kao celinu, istakao je predsednik Slovenije Borut Pahor.
Pahor je, na konferenciji za novinare po završetku sastanka, rekao da je skup bio specifičan, ali uspešan i dodao da nije tajna ni da je bilo povišenih tonova, pa pomirenja, pa opet povišenih tonova i pomirenja.
"Bio je specifičan jer nismo imali gosta. Obično kada imamo nekog visokog gosta iz neke zemlje EU, svi mu se obraćaju i iznose svoje stavove. Ovaj put nismo imali gosta, jer predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je želeo da dođe, nije mogao zbog drugih obaveza. Ovo je prvi put da smo bili sami, i morali smo da se gledamo u oči i suočimo se sa problemima regiona", kazao je on.
A kada je rečc o suočavanju sa problemima, Pahor je ocenio da je skup u tome bio uspešan.
"Ovo je bio jedan od zahtevnijih sastanaka na kojem su svi mogli da kažu šta su želeli, a morali smo naći kompromis. Moram reći da kompromis nije prazan, već nosi duboku poruku, koja je kratka, ali jasna",istakao je slovenački predsednik.
Pahor je preneo da je sa skupa upućena poruka da EU treba na region Zapadnog Balkana da gleda kao na celinu, a ne kao pojedinačne kandidate koji pregovaraju.
To je prvi put da smo pozvali EU da gleda na region kao na celinu. Uz to istakli smo činjenicu da Brisel mora da gleda na region kao geopolitičko pitanje i kao treće poručili smo da EU treba da ubrza proces proširenja, ali svesni i da zemlje regiona moraju da ubrzaju interne reforme naglasio je .
Pahor je kazao da je ovim otvoreno novo poglavlje, kako prema EU, tako i u politici regiona.
Došli smo do zaključaka važnih za građane. Veoma sam zadovoljan dokumentom koji imamo“, zaključio je predsednik Slovenije uz poziv da se na zaključke gleda kao na celinu.
Prema njegovim rečima, nije tajna da je tokom sastanka bilo dosta razlika i razilaženja u mišljenju.
„Nije tajna ni da je bilo povišenih tonova, pa pomirenja, pa opet povišenih tonova i pomirenja“, kazao je Pahor.
Na pitanje u vezi zaključaka o nepromenjivosti granica i amandmana koji je predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Pahor je rekao da predsednik Vučić nije generalno protiv nepromenjivosti granica, ali da je predlagao „takav rečnik koji bi anulirao sva diplomatska priznanja Kosova“, što je prokomentarisao recima:
„Jasno je da ta debata neće odvući nigde"
Navodi i da je nekima od lidera danas bio prvi put susret i u tom smislu navodi susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani, ali i predsednika Vučića i hrvatskog predsednika Zorana Milanovića.