Za komarce ni dinara u ovogodišnjem budžetu

u razgovoru za „Dnevnik“  Vladimir Galić, koji predvodi Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine.



Posle mesec dana od formiranje Pokrajinske vlade urađena je analiza zatečenog stanja u svim sekretarijatima. Šta ste zatekli?



– Jedan od osnovnih problema to što je novac uglavnom ili potrošen ili nije dobro isplaniran u buyetu pojedinih sekretarijata, kao što je to slučaj i u ovom sekretarijatu koji vodim. Kad kažem da sredstva nisu dobro isplanirana, ne mislim na sekretarijat, nego na predhodnu Pokrajinsku vladu. Ovaj sekretarijat mora da ispoštuje neki zakonski minimum. On mora da se ispoštuju i u pogledu monitoringa vazduha, zemlje, zračenja, vode, ali nema dovoljno novca u buyetu, jer sredstva nisu planirana.  Isti je slučaj i što se tiče zaštite prirodnih dobaraj, a oni koji prate rad Skupštine Vojvodine znaju da je pokrajinski parlament prošle i pretpošle godine proglasio dva zaštićena prirodna dobra - „Karaš-Nera“ i Banja Rusanda.



Da li je bilo para za tu svrhu u 2014. i 2015?



– Naravno da je bilo! Bilo je i za monitoring i zaštitu prirodnih dobara kao i  stotine miliona za prskanje komaraca. Ove godine za to nije izdvojen ni dinar. To građani sigurno i sad osećaju.



Planira se rebalans buyeta u septembru, može li nešto da se učini?



– Sada ne vredi praviti rebalans za prskanje larvi komaraca, jer se to radi u proleću. E sad, da li treba ulagati enormna novčana sredstva, kao što je to bilo do sada, za uništavanje larvi komaraca, ili treba naći neku sredinu – pa sigurno je da nema smisla potrošiti 500 miliona, ali ne može to biti ni nula dinara. Prethodne godine je, recimo, za uništavanje larvi komaraca opredeljeno 350 miliona, a godinu ranije i više od toga. Nažalost, sada nisu predviđena sredstva u buyetu ni za pomoć jedinicama lokalnih samouprava za uništavanje divljih deponija. Pa kako se mi onda bavimo zaštitom životne sredine?



Niste zadovoljni zatečenim stanjem?



– Ne mogu da kažem da sam zadovoljan, kad nisam gotovo ništa zatekao za ovu godinu. Da biste nešto radili, morate da imate para. Zato, da bismo ispoštovali neki zakonski minimum, mi sada idemo na rebalans buyeta. Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine je zahtevao određen iznos novčanih serdstava od Pokrajinske vlade, zarad zadovoljavanja zakonskog minimuma da bi pomogli upravljačima onih područja gde smo osnivači i uradili onaj deo planova i idejnih projekata za infrastrukturu, koji su zaista prioritet društva i ove Pokrajinske vlade. Sledeće godine ćemo se potruditi da to bude drugačije.



Da li ste konkurisali za IPA projekte Evropske unije?



– Već prvog dana. Konkurisali smo za projekte pregogranične saradnje sa Hravatskom za uništavanje ambrozije, za sledeću godinu. Radili smo i projekte koji su vezani za prostorno planiranje. Uradili smo plan posebne namene za takozvanu Banatsku magistralu, zatim za Fruškogorski koridor, koji vodi od Kaćke petlje do puta E-75 Beograd-Zagreb kroz Frušku goru. Taj put dug 37 kilometra je od izuzetnog značaja i već se prilično odmaklo u izradi projektne dokumentacije.



Šta su još planovi do kraja godine?



– Planiramo praćenje realizacije projektnih aktivnosti upravljanja zaštićenih područja, koji su sufinansirani sredstvima ovog sekretarijata. Potpisano je 12 ugovora sa rokom za realizaciju do 1. decembra ove godine, a ukupan iznos za realizaciju je 5 miliona dinara. Planiramo i sprovođenje postupaka proglašenja dva zaštićena područja, koja su do sada bila proglašena opštinskim odlukama. To su Park prirode „Jegrička” i Park prirode „Stara Tisa” kod Bisernog ostrva. Za oba područja izrađen je nacrt akta o zaštiti u formi pokrajinske skupštinske odluke, koji će zajedno sa pripadajućom dokumentacijom biti poslat Ministarstvu poljoprivrede i zaštitu životne sredine radi saglasnosti i mišljenja. Do kraja godine očekuje se i proglašenje novog zaštićenog područja Park prirode „Mrtvaje gornjeg Potisja“, usvajanjem akta o zaštiti na sednici Skupštine Vojvodine. Ovo područje će biti treće po redu koje se proglašava kao zaštićeno područje od pokrajinskog značaja. 



Eržebet Marjanov

Merenje koncentracije polena, zaštita od ambrozije



Do kraja godine Sekretarijat će u oblasti održivog razvoja nastaviti sa merenjem koncentracije polena i suzbijanje ambrozije preko postavljenih mernih stanica. Radiće se, najavljuje Galić, i na obezbeđivanju sredstva neophodnih na održavanju realizacije IPA projekta „Podrška životne sredine bez alergena – SAFE“. „U oblasti čistije proizvodnje Sekretarijat će obezbediti učešću na projektima EU koji su u toku, a koje sprovodi Ministrastvo za poljoprivredu i zaštite životne sredine u saradnji sa međunarodnim organizacijama, Evropskom komisijom, švedskom agencijom SIDA i drugim. Reč je o projektima o unapređenju upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji – navodi Vladimir Galić, uz napomenu da će Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u septembru učestvovati i na međunarodnoj konferenciji o upravljanju opasnim otpadom.