Vučić u Solunu uoči sastanka četvorke: Kosovo tema ispred svih

Vučić je novinarima u Solunu rekao da će na sastanku govoriti o odnosu Beograda i Prištine i nastavku dijaloga.

– Našim bugarskim prijateljima ću pokušati još jednom da objasnim koji su naši stavovi – kazao je Vučić.

Na pitanje o nedavnoj opasci Johanesa Hana da nije Kosovo „sve i svja” kad je reč o napretku Srbije na putu ka EU, Vučić je rekao da na sastancima sa stranim državnicima, koji obično traju dva sata, od 120 minuta razgovora, o Kosovu razgovaraju 119 i po minuta.

– A pola minuta pred izlazak na konferenciju za novinare pričamo o ostalom. Prosto, ljudi treba znaju i da ne pomisle da postoji neka druga tema koja može da se meri i poredi s Kosovom – kazao je Vučić srpskim novinarima. – To znaju i naši međunarodni, pre svega zapadni partneri, a drugo je predstava za javnost.

Na pitanje ima li šatl-diplomatije na dnevnom nivou i šta se sada dešava s pregovorima, on je kazao:

– Lagao bih ako bih rekao da nemamo svake nedelje neki razgovor. Imamo, što je i normalno. Da li ima pomaka, da li se dogodilo nešto značajno – nije. To je sve što mogu da kažem, sve ostalo ne bi bilo fer i ne bi bilo tačno – zaključio je Vučić.

Predsednika Vučića i ostale visoke goste u Solunu dočekao je grčki premijer Cipras, uz veliko interesovanje novinara.

Osim Vučića i domaćina Ciprasa, sastanku prisustvuju i premijerka Rumunije Vjorika Dančila i premijer Bugarske Bojko Borisov.

Po najavi skupa, nakon dočeka gostiju, biće održan sastanak predstavnika četiri balkanske države. Potom će razgovori biti nastavljeni na radnoj večeri.

Četvrti susret kvadrilaterale najvećim delom je posvećen infrastrukturnim projektima – u oblasti putne, železničke i energetske infrastrukture, a uoči samita Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, koji se održava krajem nedelje u Sofiji.

Prilikom poslednjeg susreta četvorke u Rumuniji, najavljeno je formiranje radne grupe u kojoj bi bili ministri saobraćaja, transporta i komunikacija, da bi se realizovali dogovoreni projekti.

Zato će u Solunu biti održan i sastanak ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović s resornim kolegama iz Grčke, Rumunije i Bugarske. Na sastanku u Bukureštu bilo je reči i o auto-putu Temišvar–Beograd, auto-putu ka Bugarskoj, zatim ka Skoplju, ali i kako modernizovati prugu Niš– Dimtrovgrad – bugarska granica, kako ojačati digitalnu infrastrukturu. To će svakako biti teme i solunskog sastanka.

Nismo ničiji ni patuljak, ni patrljak

– Nisu ni Amerinkanci, ni Evropljani, ni Rusi, ni bilo ko, ti koji će da vode politiku Srbije, već politiku vode građani Srbije – poručio je juče u Solunu predsednik Aleksandar Vučić. 

On je tim rečima prokomentarisao ocene dopisnika „Komersanta” Genadija Sisojeva da ni Zapad ni Rusija nisu zadovoljni kako je u Srbiji primljen predsednik Ukrajine Petro Porošenko. 

– Politiku Srbije vodi rukovodstvo koje biraju građani Srbije, mi smo nezavisna zemlja, ponosnih i dostojanstvenih ljudi. Imamo svoje interese i svoju politiku, a ne tuđu, nismo ničiji ni patuljak ni patrljak, da neko nama upravlja – kazao je Vučić.

Kako je dodao, njega ne može da pozove bilo ko iz SAD, EU ili bilo koje zemlje da mu zapoveda šta će da uradi, i upitao šta je nama Ukrajina ikada nažao učinila.

– Šta je Ukrajina učinila nažao našoj zemlji? Ne može niko dati odgovor na to pitanje, kao ni kada pitam Zapad šta je Rusija uradila protiv nas, a kada me pitaju šta su oni uradili nažao Srbiji, imam spisak i listu. Međutim, morate da budete pragmatični i vodite politiku puta ka EU, da dobijate što više investicija – rekao je Vučić.          S tim u vezi je podsetio na to da je Srbija u prva četiri meseca ostvarila rast direktnih stranih investicija od 13,7 odsto, a u prvih pet meseci 15,4 odsto.

– Šolakove i Đilasove televizije tražile su, kada sam te podatke saopštio, nekog ko će reći da nije realno što je Srba prva na listi po investicijama. Ako oni i njihovi analitičari tako kažu, saglasan sam s njima, iako se ne radi o našim podacima, već o statistici zasnovanoj na Eurostatu – poručio je on.

Ne manje važan rezultat tešnje saradnje četiri zemlje je i uvećanje robne razmene Srbije s partnerima iz „četvorke”, što je praćeno i rastom broja turista iz tih zemalja u Srbiji, ali i iz Srbije u sve tri zemlje.

Kako se očekuje, razgovaraće se i o budućnosti Zapadnog Balkana, posebno Srbije, u Evropskoj uniji.

Premijeri Grčke, Bugarske i Rumunije – tri zemlje članice Unije, više puta su ponovili da je Balkan neotuđivi deo evropske ideje i da Srbija ne može više biti izvan evropske porodice, te da joj treba pomoći i usmeriti da bi se stvorio i zvaničan status Srbije kao članice Unije.

To je posebno značajno, imajući u vidu da će, nakon Austrije, predsedavanje Evropskoj uniji u prvoj polovini 2019. preuzeti Rumunija.

E. D.