PREDSEDNIK NA SAMITU O NUKLEARNOJ ENERGIJI Vučić: Srbija spremna da pruži svoj doprinos energetskoj tranziciji
BRISEL: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je kao odgovoran partner, Srbija spremna da pruži svoj doprinos energetskoj tranziciji u cilju postizanja trajne energetske održivosti i da sistemski pristupi ovim pitanjima.
On je u objavi na Instagramu dodao da je današnji Samit o nuklearnoj energiji odlična prilika da sa evropskim liderima razgovara "o strateškim ciljevima EU u pogledu energetske kohezije u Evropi, dugoročnim perspektivama energetske održivosti i razvojnim planovima za postizanje energetske efikasnosti i bezbednosti."
Vučić se zahvalio begijskom premijeru Aleksandaru de Krou i direktoru Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelu Marianou Grosiju na srdačnom dočeku i prilici da Srbija učestvuje na Samita o nuklearnoj energiji na kojem se oblikuje energetska budućnost Evrope.
Predsednik Srbije učestvuje u Briselu samitu o nuklearnoj energiji, koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Kraljevina Belgija.
Samitu prisustvuju delegacije iz 30 zemalja, predstavnici industrije, šefovi istraživačkih centara, stručnjaci, kao i predstavnici civilnog društva.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Briselu, gde učestvuje na prvom globalnom Samitu o nuklearnoj energiji, sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, sa kojom je razgovarao o strateškim pitanjima i napretku Srbije na putu ka EU.
"Važan razgovor sa Ursulom fon der Lajen i velika zahvalnost za podršku Srbiji. Govorili smo o svim strateškim pitanjima, o budućnosti Srbije i njenom napretku na evropskom putu", napisao je Vučić na Instagram nalogu @buducnostsrbijeav.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da širom Evropske unije postoje različiti pogledi na nuklearnu energiju, a li da veruje da u zemljama koje su otvorene za tehnologiju, nuklearna tehnologija može da igra važnu ulogu u tranziciji čiste energije.
Ona je na otvranju Međunarodnog samita o nuklearnoj energiji rekla da nakon globalne energetske krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu, mnoge zemlje su počele drugačije da gledaju na potencijalnu ulogu nuklearne energije.
"Ne zaboravimo da je nuklearna energija u svetu drugi najveći izvor električne energije sa niskim emisijama posle hidroenergije. Drugo, zemlje nastoje da smanje svoju zavisnost od uvezenih fosilnih goriva. I treće bitno je da obezbedimo našu konkurentnost. Nuklearna energija može da obezbedi pouzdano sidro za cene električne energije. Sada, ovo obnovljeno interesovanje dolazi u ključnom trenutku", rekla je Fon der Lajen.
Ona je dodala i da dok obnovljivi izvori preuzimaju najveći deo posla na dekarbonizaciji globalnog snabdevanja električnom energijom projekcije Evropske komisije pokazuju da su obnovljivi izvori energije u većini dopunjeni nuklearnom energijom i da će biti okosnica proizvodnje električne energije u EU do 2050. godine.
"Ova budućnost za nuklearnu tehnologiju teško da je obezbeđena. Današnja realnost na većini tržišta je realnost sporog, ali postojanog pada tržišnog udela. Dakle, ako pogledate svet u celini, nuklearna energija trenutno čini devet odsto udela na tržištu", rekla je ona.
Prema njenim rečima nuklearna energija je i dalje najveći pojedinačni izvor proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji sa 22 odsto, ali da je taj udeo znatno ispod nivoa postignutog 1990-ih. godina kada je nuklearna energija proizvela jednu trećinu električne energije u Evropi.
"Vidim nekoliko ključnih zadataka pred nama, a glavni je da se obezbede nove investicije. Analiza IAEA nam govori da investicije treba da se ubrzaju već ove decenije i dostignu nove visine u 2030-im da bi se ispunio cilj Pariskog sporazuma. Za to je potrebna podrška vlada kako bi se osiguralo da je finansiranje dostupno i da se doprinos nuklearne sigurnosti električne energije pravilno vrednuje i nadoknađuje", rekla je predsednica EK.
Dodala je i da budućnost nuklearne industrije zavisi od budžeta, kao i da je prečesto realizacija nuklearnih elektrana rezultirala značajnim dodatnim troškovima i prekoračenjem.
"Postoje i drugi potencijalni putevi za nuklearnu energiju, na primer za obezbeđivanje dekarbonizovane toplote ili za snabdevanje vodonikom sa niskim emisijama. Ovo može pomoći u smanjenju emisija iz industrije, što će biti ključno za postizanje klimatskih ciljeva. Tu je i pitanje produženja životnog veka za postojeće nuklearne elektrane, pod uslovom, naravno, da rade bezbedno. S obzirom na hitnost klimatskih izazova, zemlje moraju pažljivo da razmotre svoje opcije pre nego što se odreknu lako dostupnim izvorima električne energije sa niskim emisijama", rekla je ona.
Naglasila je i da je sada vreme da se investira u klimatsku neutralnost 2050. i da je potrebno da se proširi angažman tranzicijom na čistu energiju.
"Razmislite o produženju životnog veka postojećih postrojenja uz punu posvećenost najvišem nivou bezbednosti. I inovirajte", poručila je fon der Lajen.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na prvom Samitu o nuklearnoj energiji u Briselu, koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Kraljevina Belgija, da je taj skup veoma važan i za Srbiju i ceo evropski kontinent, jer nam je svima potrebno više energije kako bismo mogli da ostvarimo veće stope rasta i da realizujemo velike planove u budućnosti.
"Ne možemo naučiti puno od Srbije po ovim pitanjima, zato što nakon raspada bivše Jugoslavije nismo imali iskustva sa nuklearnom energijom, ali verujem da je ovaj samit od istinske važnosti za budućnost moje zemlje, kao i za budućnost celog evropskog kontinenta", rekao je Vučić, koji je bio među prvim govornicima na prvoj sesiji Samita koji je predviđen za govore nacionalnih lidera.
On je istakao da je taj samit važniji od mnogih drugih foruma i sastanaka na kojima su evropski lideri.
"Zašto verujem da je ovo veoma važan summit? Zato što smo svi spremni da diskutujemo o velikim planovima, velikim stvarima u budućnosti i koje su dobri za budućnost, ali ne znamo kako da ih sprovedemo. Kao prvo, rekli smo sebi da moramo barem da udvostručimo proizvodnju naoružanja i prateće opreme. Zatim moramo da poboljšamo naš rast, jer su na evropskom kontinentu stope rasta tako male", rekao je Vučić.