Vučić, Rama i Zaev: Balkanski narodi da uzmu sudbinu u svoje ruke
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev potpisali su juče u Novom Sadu Deklaraciju o implementaciji četiri slobode Evropske unije na Zapadnom Balkanu – slobodama protoka kapitala, robe, usluga i ljudi, koja predviđa da se do kraja 2021. godine te tri države Zapadnog Balkana nađu u jedinstvenom sistemu koji će omogućiti bolji poslovni ambijent, lakši transport robe, lakše zapošljavanje, ali i prelaženje granica samo s ličnom kartom.
Poziv da se „malom šengenu” priključe lideri triju država s govornice iz „Titovog salona” na Petrovaradinskoj tvrđavi uputili su i preostalim članicama zapadnobalkanske šestorke – Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Kosovu.
Sva trojica potpisnika saglasni su u tome da se radi o veoma značajnom dokumentu koji će ekonomski osnažiti region Zapadnog Balkana, uticati na veći obim stranih investicija, ali i da će na međunarodnom planu glas ekonomski ujedinjenog regiona imati veću političku težinu pred međunarodnim institucijama i organizacijama.
– Mnogi će naš sastanak ovde u Novom Sadu, poznatom po duhu tolerancije, da nazovu revolucionarnim – naglasio je predsednik Srbije. Aleksandar Vučić. – Ja nisam spreman da koristim takve reči, ali mislim da je sastanak od izuzetnog značaja za naše tri zemlje. Za Srbiju nesumnjivo.
On je dodao da je to šansa za ceo region – da bude uvažavaniji u međunarodnim odnosima, ali i da treba da obezbedi značajan razvoj zemalja potpisnica deklaracije.
Kazao je da se radi o regionu s 12 miliona ljudi i da je slobodan protok robe, novca, ljudi i usluga od fundamentalnog značaja za razvoj Zapadnog Balkana. Izneo je i podatak Svetske banke da se na granicama u regionu godišnje izgubi 26 miliona sati u čekanju kamiona s robom. Pomenutim protokolom stvaraju se uslovi da se ta situacija promeni, a da se novac koji se gubio u čekanju na granicama preusmeri u privredu i na veće zarade radnika.
– Želimo da spustimo nivo nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu, koja sada iznosi 19,1 odsto. Otvoreni smo za naše partnere iz zapadnobalkanske šestorke. Ali, ovo smo inicirali, hteli smo da postavimo pravila i svi su, razume se, dobrodošli – naglasio je Vučić, pozivajući nadležne u EU da pokrenu pregovore o pristupanju s Albanijom i Severnom Makedonijom jer su te zemlje, kako je obajsnio, to zaslužile. Predsednik Srbije je rekao da su predstavnici EU uvek dobrodošli, ali da balkanski narodi moraju da uzmu sudbinu u svoje ruke.
– Ne smemo biti taoci istorije i birokratije, moramo da učinimo nešto za budućnost naše dece – poručio je premijer Albanije Edi Rama.
On je dodao da, iako među zemljama u regionu postoje otvorena pitanja, oko kojih postoji neslaganje, ona ne treba da sprečavaju predstavnike država da se dogovore o onome što je u interesu svih građana regiona. Takođe, naglasio je da, dok je Evropska unija zaokupljena svojim problemima, „naš region ne može da čeka”,
Njegov kolega iz Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je da su četiri slobode o kojima je potpisan sporazum – temelj na kojem počiva Evropska unija i da države Zapadnog Balkana imaju mnogo neiskorišćenih potencijala.
– Ta inicijativa je politički korak za relaksiranje odnosa u regionu – poručio je Zaev. – Balkan više nije „bure baruta”, kao što je bio od 19. veka. Ovo je Balkan 21. veka, koji je usmeren na mir, stabilnost, ekonomski razvoj, integracije i unapređenje kvaliteta života.
Dogovoreno je da će sledeći sastanak biti 10. novembra u Ohridu, a naredni mesec kasnije u Albaniji. Najavljeno je da će poziv biti upućen i ostalim članicama zapadnobalkanske šestorke, uz nadu da će se do tada rešiti politička pitanja izbora vlada u Prištini i Sarajevu.
U tekstu deklaracije na engleskom jeziku, koji je podeljen novinarima nakon njenog potpisivanja, između ostalog se konstatuje da su sve države-potpisnice opredeljene za članstvo u EU i međusobnu pomoć na tom putu, te da je ekonomska razlika između šest zemalja regiona Zapadnog Balkana i 28 zemalja članica EU izrazita, navodeći da je BDP u EU u 2018. godini bio više od 100 puta veći nego u zemljama zapadnobalkanske šestorke, dok je nezaposlenost u zemljama Evropske unije tri puta manja nego na Zapadnom Balkanu.
„Lideri Zapadnog Balkana moraju delovati u pravcu novog političkog i ekonomskog okruženja u regionu”, navodi se u tekstu Deklaracije, i dodaje da će se slobodnim protokom robe, novca, usluga i ljudi kroz ceo region za oko 20 miliona ljudi koji žive u njemu omogućiti jedinstveno tržište za unapređenje standarda života i pripremanje celog regiona za članstvo u Evropskoj uniji u budućnosti.
Prvi korak u tom pravcu je, kako se navodi, uklanjanje graničnih provera i slobodno kretanje u regionu što je pre moguće, ne kasnije od 2021. godine.
A. Savanović
Foto: R. Hadžić