Vučić: Prijavom govore o tome šta misle o mladima

Valjda su podneli prijavu zato što smo već ispunili nešto. Što bi podnosili za ono što još nismo uradili? Zamislite podnosite krivičnu prijavu protiv nekog ko je omogućio ili pomogao u stvaranju dobrih javnih finansija, stabilnosti fislalnog sistema, omogućio građanima da dobiju nešto što ranije nisu. Ovo su dobili ljudi, nisam uzeo za sebe. Da sam uzeo za sebe ne bi podnosilim prijavu, verovatno polazeći iz sopstvenog iskustva, naglasio je Vučić u emisiji „Prva tema“.



Istakao je da kada daje narodu zaslužuje tužbe i krivične prijave.



Oni valjda time govore više o tome šta misle o mladima. Ako mislite da možete da kupite nekog za 100 evra onda to govori više o vama, naglasio je on.



Poručio je da su mladi zaslužili pažnju, i da je ovo simboličan gest pažnje tokom pandemije



Mislim da smo uz to što su stariji najviše stradali, mladi dve godine izgubili. Ovim im se zahvaljujemo za trpeljivost i strpljenje. Veoma sam zadovoljan onim što smo uradili i ponosan na naše mere, rekao je on dodajući da se raduje krivičnim prijavama i tužbama.



Vučić je nedavno u jednoj emisiji najavio da će mladi od 16 do 30 godina dobiti dodatnih 100 evra od države krajem maja ili početkom juna, ističući da to nema veze sa izborima.

Pomoć mladima od 100 evra nije populistička

Mera pomoći mladima od 100 evra nije populistička, već je mera ekonomskog napretka zemlje, a sličnih mera pomoći bilo je i prethodnih godina, a ne samo pred izbore, izjavio je Vučić.



On je tako gostujući u emisiji TV Prve sa dramaturgom Biljanom Srbljanović i novinarem Nikolom Tomićem na aktuelene teme, odgovorio na ocenu Srbljanović da je ta mera pomoći mladima populitička.



Naime, na pitanje šta je najveća opasnost za Srbiju, Srbljanović ocenila je da je najveća opasnost za Srbiju bujanje nacionalističkog ekstremizma i jačanje desnice, posebno kod mlađih ljudi, uz neadekvatan odgovor ili odsustvo odgovora države i učesnica na javnoj sceni.

Nema možda, nekad… Srbija neće u NATO, vojno smo neutralni



Srbija je vojno neutralna zemlja i neće ući u NATO, jer je naš izbor slobodatski i put samostalnosti, poručio je predsednik Srbije.



Na pitanje kako komentariše izjavu kandidata za predsednika koalicije okupljene oko SSP-a Zdravka Ponoša da ne isključuje mogućnost da Srbija uđe u NATO, Vučić je prvo rekao da, budući da večeras nastupa kao predsednik Republike, ne želi da odgovara predsedničkim kandidatima, što će činiti kada se bude znalo da li će i sam biti kandidat za predsednika, za 20-ak dana.



Ali, kod mene nema dileme, Srbija je vojno neutralna zemlja. Ne postoji nekad, možda… Srbija želi sama da čuva svoju zemlju, nebo, da štiti građane, rekao je Vučić.



On je istakao da je vojska danas 10-ostruko snažnija nego u vreme prethodne vlasti, i biće još jaca, ali ne zato što Srbija nekome preti, jer država ne vodi takvu politiku, već da bismo, kako kaže, čuvali našu decu i da nam se nikad više ne dogodi napad silnijih, koji bi sada znali da bi odgovor Sbrije bio snažniji.



Naš izbor je slobodarski, put u samostalnost, saradnju sa svima, ali da uvek budemo svoji. U NATO ne želimo, a ako pobedi neko drugi…, rekao je Vučić.



Po pitanju eksploatacije litijuma, i zahteva za trajnu zabranju njegove eksploatacije, zbog čega je organizovn i protest ispred zgrade Predsedništva, Vučić je primetio da je to sada borba između različitih opozicionih opcija, a zapravo je, kaže, reč o licemerju i neistinama.



Dođu tako trenuci u političkoj istoriji, u kojima vi na bilo koji način racionalnim argumetima odgovorite bilo kome ko vas kritikuje, a oni sutra ponavljaju upravo ono što ste vi rekli, rekao je Vučić.



Dramaturg Biljana Srbljanović je ocenila da se često upotrebljavaju paušalne ocene i teške reči u javnom prostoru, i da je “užasno zatrovana atmosfera” u društvu, u kojem nema razgovora nikoga ni sa kim.



Prema njenom mišljenju, i kada najgori napadi dolaze iz opozicije, uvek je veća odgovornost vlasti, koja mora da pokaže veći prag tolerancije i otvorenosti.



Ona je dodala da je protiv NATO, jer je pacifista, i čak smatra da i Vojsku Srbije treba rasformirati.



Dodala je da je “realnost da niko nije ušao u EU, a da nije ušao u NATO”, na šta je Vučić rekao da to nije tačno, navodeći primere Austrije, Švedske i Finske, koje su ušle u EU kao neutralne zemlje.



Kada je reč o Rumuniji ili Bugarskoj, Vučić je rekao da su one ušle u NATO, a zatim i u EU, samo da bi NATO mogao da postavi štit prema Rusiji.



Srbljanović je rekla da Ponoš nije kandidat za koga bi ona glasala, ali i navela da ne može da se proziva da je on “NATO general”, jer je on bio na funkciji u vreme kada je to bila zvanična politika ove zemlje.



Vučić je na to uzvratio da je predsednik Republike u vreme kada je Ponoš bio načelnik Generalštaba VS zagovarao ulazak u NATO, tako je, kaže, i njegov načelnik Generalštaba zagovarao to i sada je za to.

Kao primer navela je slučaj na vaterpolo utakmici Crvene zvezde, čiji su navijači razvili transparent protiv trenera, Hrvata iz Crne Gore, a da, kako kaže, ni prekršajna, a kamo li krivična prijava, pa ni privatna nije podneta.



Ona je ocenila i da je mera pomoći mladima od 100 evra populistička, dodajući da smo, ako će mladi glasati za 100 evra, zapravo “džabe krečili”



Za novinara Nikolu Tomić najvažnije pitanje za državu je ekonomski razvoj, u kojoj, kaže, zemlja beleži realne uspehe, dok sa druge strane ima bojazan da snažan ekonomski razvoj može da dovede do socijalnih nejednakosti, što može da dovede do potencijalnih nestabilnosti.



Predsednik Vučić je ukazao da kada vodite zemlju imate pred sobom strateskse teme i bezbroj taktičkih problema, kao i pitanja kojima morate da se bavite na dnevnom, nedeljnom, mesečnom nivou.



U momentu kad ceo svet histerično očekuje da se nešto desi između Rusije i Ukrajine, ne možete da se pravite da se ništa ne dešava…, konstatovao je Vučić.



Zato je, kaže, država vanredno naručila 10 miliona kilograma soli, milion kilograma pasulja, kao i graška, 30 miliona mleha u prahu, zbog situacije koja se dešava u Ukrajini, a koja rađa neizvesnost svuda.



Uzećemo novih 30 miliona kilograma brašna tip 500, imamo dovoljno merkantilne prešince. Naftu još nismo uspeli da nabavimo, radimo na tome, jer nam treba novca…, rekao je Vučić.



Istakao je da pomoć mladima od 100 evra nije populistička mera, već mera ekonomskog napretka, jer dovodi do podizanja potrošnje, dodajući da ekonomija raste napretkom proizvodnje, investicijama, izvozu i potrošnji.



Važan je, kaže, i efekat ekonomskog optimizma, posebno u vreme krize, pandemije korona virusom.



Veoma dobro i precizno smo odmerili sve mere. I svake godine u prethodnom periodu bilo je jednokratnih davanja za penzionere, dodao je Vučić.



Kada je reč o nacionalizmu, Vučić je rekao da se porast šovinizma beleži ne samo u Srbiji, već u celom regionu, na prostoru bivše Jugoslavije, pa i šire.



Onda ste pod velikim pritiskom, teško donosite racionalne odluke, pragmatične, u najboljem interesu građana, dodao je Vučić.



On je primetio i da u navijačkom miljeu ono što se desilo na vaterpolo utakmici Crvene zvezde nešto što traje decenijama, posebno od raspada Jugoslavije, i nije karakteristika samo navijača Crvene zvezde…



Govoreći o ekonomskom razvoju, Vučić je rekao da se očekuje da prosečna plata u Beogradu u januaru bude 780 evra, što će se znati krajem februara ili početkom marta.



S tom platom, koja je pre osam godina u Beogradu bila 430 evra, a na nivou Srbije 330 evra, vidite ogromne promene, rekao je Vučić.



Dodao je da se država trudila da posebno ulaže u nerazvijene krajeve, zbog čega se insistira na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, a ne samo do Subotice, ulagalo u zdravstvo širom zemlje.



Kapitalističko tržište dovodi do toga da ljudi mogu da zarade dosta, ali mi se trudimo da taj donji prag pomeramo više, da svi mogu da žive pristojno. Ali ne možemo da ispravimo sve mrlje i nepravilnosti, rekao je Vučić.

Pogrešna reakcija diplomatskih predstavnika EU

Predsednik Srbije ocenio je da je pogrešna reakcija diplomatskih predstavnika EU, koji su, na poziv Vlade da prisustvuju obeležavanju Sretenja u Orašcu, najavili da neće doći zbog prisustva Milorada Dodika.

Srbija ni na koji način ne treba da prizna Kosovo



Ni na koji način ne treba da priznamo nezavisnost Kosova, već treba da radimo sa kosovskim Albancima na stvaranju boljih odnosa i poverenja, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.



On je to rekao odgovarajući na pitanje da li se razgovori o Kosovu kreću u pravcu priznanja i dodao da je problem u tome što Albanci neće da čuju nizašta sem za nezavisnosti, te podsetio da je Pandorina kutija otvorena priznavanjem granica bivših jugoslovenskih republika i priznavanjem Kosova.



Srbi sada opet to treba da prihvate i da ćute. Po kom principu međunarodnog prava, upitao je je Vučić u razgovoru sa Srbljanović i Nikolom Tomićem koji se odnosio na pitanje Kosova.



Srbljanović je iznela stav da je Kosovo nezavisna država, naš sused sa kojim moramo da stabilizujemo odnose i da Srbija treba da prizna Kosovo, jer će dok se to ne desi biti sprečene evropske integracije i, kako kaže, imacemo puzajući rat sa Albancima, kao i da neće biti unutrašnjeg zdravlja države.



Za razliku od nje Tomić je izneo stav da Srbija nikada ne treba da prizna Kosovo, jer se to tiče srpskog dostojanstva i samopuzdanja.



On smatra da bi najbolje rešenje bio model dve Nemačke, da KiM postane članica UN, bez formalnog priznanja, a Srbi da dobiju odrzivu perspektivu budućnosti i da srpska privreda i crkva imaju koristi.



Vučić je podsetio da je on u Briselu 2013 godine sprečio da Kosvo dobije stolicu u UN iako su svi iz vlade bili za to.



Ukazao je da se kosovski Albanci ponašaju kao ekstremisti i neće nijednu međunarodnu obavezu da ispune.



On je istakao da je zato zbog mira i stabilnosti Otvoreni Balkan jedna od najboljih ideja koja omogućava da se svi slobodno kreću , da postoji slobodno trziste, subvencije za investitore, zapošljavanje...



To je put kojim treba da prevazilazimo razlike i loše odnose, smatra Vučić.



Srbiji je naneta velika nepravda, mada mi nismo anđeli, ali nema odgovora na pitanje kako svi imaju pravo da se otcepe od Jugoslavije, a posle toga Srbi nemaju pravo da ostanu da žive u tim delovima, rekao je Vučić i upitao po kom to pravu.



Na to je Srbljanović odgovorila - po prvu jačeg, jer onaj ko je jači diktira uslove, i konstatovala da je Srbija izgubila rat, na šta je Vučić odgovorio da pravo da jači tlači nije međunarodno pravo, već poredak zasnovan na povelji UN i da je sve što se dešavalo ovde suprotno povelji, uključujući i agresiju na našu zemlju bez odluke SB UN.



Ja sam pričao o pravu, a ne o sili. Amerika jeste jača od Srbije. Ja ne mislim da smo gubili ratove i da smo bili krivi i odgovorni, već oni iz sveta koji su hteli rušenje Balkana. Srbija je uvek za njih hegemon i uvek že Srbija da bude kriva, ocenio je predsednik dodajući da "oni spolja" uvek žele da Srbija bude slabija, a ne jača.



Srbija danas gleda kako da odgovri na pritiske čak i kada ih nema na direktan način, a prisutni su svakodnevno i kada je pitanju Repiblika Srpska i KiM, naveo je Vučić.



Svakoga dana se suočavamo s tim. Šta možemo da uradimo, da dignemmo ruke, da Kosovo bude nezavisno, RS nas ne interesuje, baš nas briga za Srbe u Crnoj Gori..., upitao je Vučić.



Poručio je da zato treba čuvati mir i sarađivati, da se poštuju tuđe i svoje žrtve, zalagati se za Otvoreni Balkan...

Mislim da je to pogrešna reakcija diplomatskih predstavnika EU, jer smo mi ti koji organizujemo i mi smo domaćini. To je kao kada pozovete nekog na krštenje i on kaže neću da dođem jer sam čuo da će neko doći, objasnio je on.



Vučić je podsetio da je Vlada Srbije, to jest ministarka Darija Kisić Tepavčević uputila pozivnicu, u kojoj je stajalo da svečanost organizuju Vlada Srbije uz suorganizaciju RS i Milorada Dodika, člana Predsedništva BiH.



To je tako jer mi već sedam ili osam godina, na incijativu Srbije i Srpske, obeležavamo sve zajedničke datume zajedno, što smo narod koji prihvata da živi u dve države, ali ne želi da im se oduzme pravo da želi da pripada jednom narodu, dodao je on.



Vučić je ocenio da je odluka ambasadora EU neozbiljan stav, ali da Srbija neće da menja svoj stav i isključuje rukovodstvo Srpske samo zato što su to tražili ambasadori.



To mi ne pada na pamet, niti ću tako nešto i da razmatram, poručio je on.



Vučić je kazao da njemu ambasadori ništa ne mogu da naređuju, kako sa zapada, tako i sa istoka.



Rekao je da je jedna od tekovina koju će da ostavi onima koji će ga naslediti, da je Srbija samostalna, nezavisna zemlja, koja će samostalno da donosi odluke o budućnosti.



Najavio je da će on prirediti svečanost povodom Sretenja u Predsedništvu ili Palati Srbija, na kojoj će,a što će, konstatovao je, iznervirati neke ambasadore, dodeliti orden Željki Cvijanović, predsednici RS.



Vučić je podsetio da je jedini predsednik Srbije koji se nije mešao u izbore u RS, i da ne prihvata tvrdnje da je Dodik kriv za sve, jer to nije niti fer, niti istina.



Govoreći o BiH rekao je da je Srbija optužnice koje nisu procesuirane ustupila Sarajevu, nadajući se da će to i oni nama, ali bosanske vlasti nisu ni pomislile da odgovore nešto.



To je bio signal velike dobre volje Srbije, kazao je Vučić dodajući da je ostao neodgovoren.



Novinar Nikola Tomić ocenio je da je odluka ambasadora EU čudan i nezreo postupak, i da je uvreda domaćina uslovljavanje.



Istovremeno je kazao da Dodik treba da prestane da provocira sa pričama o otcepljenju RS.



Srbljanović je istakla da je Dodik političar koji dve decenije nalazi načine da bude uz vlasti Srbije, ali i da Srbija na stav ambasadora ne može ništa drugo da kaže nego „ćao“ i primetila da naše društvo ambasadore nažalost smatra guvernatorima.



Ona je prokomentarisala da se zbog pdoržavanja Dodika otvara i priča o glasačima iz RS u Srbiji.



S tim u vezi rekla je da Biljana Plavšić, koja je osuđena za ratni zločin, glasa na Vračaru.



Ne treba da glasaju ovde. Ali nažalost većina smatra da Srbi iz RS treba da budu jednaki sa Srbima ovde, rekla je ona.



Vučić je objasnio da u Srbiji glasaju državljani Srbije i podsetio da postoji veoma stroga procedura za dobijanje državljanstva Srbije od sedam procesnih stvari koje moraju da se obave.



Na drugoj strani, kaže, Hrvatska, zemlja EU, se hvali da 99 odsto građana Herceg Bosne ima hrvatsko državljanstvo.



Mi smo mnogo manje izdašni prema građanima RS. Svega oko 10 odsto ima državljanstvo, a samo četiri odsto izašlo je na prošlim izborima, što je potpuno zanemarljiv broj, naglasio je Vučić.



Rekao je da su temu glasača i napada na RS pokrenuli oni koji misle da će dobiti pomoć i podršku stranih ambasada.

Genocid ili zločin - jezik i politička matrica za Srbe i RS

Srbija treba da poštuje bošnjačke žrtve i Srbija ni na koji način ni na sekundu ne ruši integritet Bosne i Hercegovine, ali ne treba da budemo onakvima kakvima političko Sarajevo želi da budemo, a ako to nismo onda kažu da su Srbija i Republika Srpska genocidne tvorevine, a Srbi genocidaši.



Vučić je to rekao tokom polemike na temu zašto je Srebrenica važna tema i da li se tamo dogodio genocid, u kojoj su gosti bili i dramaturg Biljana Srbljanović i novinar Nikola Tomić.



Predsednik je rekao da zato ukazuje na potrebu da poštujemo bošnjačke žrtve.



Zato sam i Fazlića unapredio u čin generala i on je prvi bošnjački general u Srbiji. Ti ljudi doživljavaju Srbiju kao svoju zemlju, rekao je Vučić.



Podsetio je na odlazak u Srebrenicu pre 20 godina da se pokloni bošnjačkim žrtvama i napad koji se na njega tada dogodio i istovremeno ukazao da je tačno to da se pitanje da li se u Srebrenici dogodio genocid ili težak zločin, postao jezik i politička matrica za odnos prema Srbima i Republici Srpskoj.



Sarajevski portali na dnevnom nivou Srbiju i Reububliku Srpsku nazivaju genocidnima, a Srbe genocidašima, đikanima, četnici i slično, rekao je Vučić.



Prema njegovim rečima, to je mnogo opasnije od 10 grafita na ulici, na koje je apostrofirajući Ratka Mladića kao neprihvatljive ukazala Srbljanović, ali se svi prave da to ne znaju.



U digitalnoj eri to što se dešava na društvenim mrežama je opasnije nego što se može videti na nekoj tarabi, kaže Vučić i ističe da 30 godina od rata nismo uspeli da prevaziđemo te probleme i da se zato snažno zalaže za Otvoreni Balkan.



Smeta mu, ističe, to što je kod značajnog dela srpske elite ili kvazielite, kako kaže, nikada neće čuti pitanje da li je u Jasenovcu počinjen genocid.



I da uzmemo po onome ko je drastično smanjivao broj stradalih Srba, koji ih je proterivao i u tome uspeo da izvede ono što je Budak kao cilj postavljao 55 godina ranije, čak i oni govore o višestruko stradalim Srbima u Jasenovcu, rekao je predsednik.



To nas, ističe, ne opravdava.



Zločin u Srebrenici je strašan, jeziv zločin, sve drugo su pravne formulacije, rekao je on i skrenuo pažnju kako je međutim poštovanja prema žrtava tog zločina postala mera da se kaže da se dogodio genocid, a ako se ne kaže da to znači da poštovanje ne postoji.



I sve to, kaže, zbog političkih i pravnih posledice, a ne zato što će to da promeni odnos poštovanja i boli prema porodicama žrtava.



Ja se tim stvarima ne igram jer bi moja jedna reč mogla skupo da košta našu zemlju, ne materijalno, već politički i pravno, rekao je Vučić.



Tomić je govoreći na temu Srebrenice rekao da je malo umoran od te teme i da misli da postoje teme budućnosti kojima bi trebalo da se bavimo.



Pojašnjavajući suštinu presude prema odluci haškog tribunala, Tomić je rekao da se u genocid nije dogodio u BiH, ali jeste u Srebrenici.



Imamo tu pravnu tematiku, sa druge strane da budem otvoren iz inata ne želim da se izjašnjavam kao pojedinac o tome jer se jedna pravna definicija pretvorila u sredstvo političkih manipulacija. Ako ne kažeš da je bio genocid ti si četnik i najgori na svetu, e pa nije tako, rekao je Tomić i dodao:



"Bukvalno ne želim da ulazim u tu vrstu priče jer se njome manipuliše".



Srbljanović je imala potpuno drugačije mišljenje na temu Srebrenice i rekla da je to "naša nezalečena rana", zamerajući pritom što film sarajevske rediteljke "Kvo vadis Aida" nije prikazan u Srbiji.



Dodala je da je Srebrenica velika i važna tema i da je potrebno da se Srbija suoči sa onim što se u Srebrenici dogodilo, šta smo mogli da uradimo, a nismo, kao i za šta je Srbija kriva.