Vlada usvojila Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Ovaj zakon omogućiće dostupanost besplatne pravne podrške svima, što je, prema dosadašnjim procenama, oko 80 odsto od ukupne potrebe za besplatnom pravnom pomoći, saopšteno je iz Vlade.

Predog zakona definiše tri grupe korisnika besplatne pravne pomoći, određuje pružaoce besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, finansiranje pomoći i podrške i uvodi niz novina, kao što su Registar pružalaca pomoći, kontroua kvaliteta pomoći i drugo...

Korisnici besplatne pravne pomoći su lica koja ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak saglasno relevantnim zakonima, ali i lica koja ne ispunjavaju pomenute uslove, “ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunila navedene uslove”.

Ove dve grupe vezuju se za ekonomski položaj lica koje je tražilac besplatne pravne pomoći, a ekonomski položaj se sagledava kroz sve relevantne okolnosti u konkretnom slučaju, kažu u Ministarstvu pravde, koje je predlagač ovog zakona. 

Treću grupu korisnika čine pripadnici ranjivih, odnosno, društveno osetljivih grupa, koja automatski ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć, bez utvrdivanja finasijskog stanja.

To su, na primer, dete o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom ili drugim državnim organom, lice koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici, lice koje traži azil u Srbiji, izbeglica, lice pod subsidijarnom zaštitom ili interno raseljeno lice, osobe s invaliditetom, licu koje ostvaruje zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima. 

Kada su u pitanju pružaoci besplatne pravne pomoći, što je jedna od ključnih odredaba zakona i uzrok višegodišnjih nesuglasica prilikom izrade Nacrta zakona, Predlog je utvrdio da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. 

Takođe kaže da Udruženja mogu neposredno pružati besplatnu pravnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštite od diskriminacije.

Besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja pružaju advokati, kada je procesnim zakonima predviđeno da zastupnik mora da bude advokat (kako su udruženja i do sada postupala). 

Ministarstvo pravde pojašnjava da ova odredba omogućava da udruženja koja se bave zaštititom ljudskih i manjinskih prava i sloboda neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima pravne zaštite u kojima su angažovana (žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, prava LGBT osoba, Roma, dece, osoba s invaliditetom i drugo). 

Predlog zakona je propisao da se besplatna pravna pomoć sastoji od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane.

Opšta pravna informacija, popunjavanje formulara i pravni saveti dostupni su svima i ne podležu odobrenju, dok besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavljanje javnobeleničkih isprava i posredovanje u rešavanju sporova podležu odobrenju. 

Finansiranje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, predviđeno je iz sredstava budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, kao i kroz donacije i projektno finansiranje. 

Iz budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, nadoknađuje se pružanje besplatne pravne pomoći, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora, dok to nije predviđeno za u prvostepenom upravnom postupku.

Među novinama koje ovaj zakon donosi, su Registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka.  

Zbog toga će advokati koji žele da pružaju besplatnu pravnu pomoć, morati da se upisuju na listu advokata koju Ministarstvu dostavlja Advokatska komora Srbije.