Veselinović: Gradska vlast ravnomerno ulaže u razvoj Novog Sada

Veselinović navodi da je podrška zaslužena pre svega zbog ravnomernog ulaganja u razvoj svih delova grada, otvaranja novih radnih mesta i stabilnog buyeta Grada.

Zahvaljujući odlučnosti i upornosti gradonačelnika Miloša Vučevića Novi Sad ima stabilan buyet, javna komunalna preduzeća posle dugog niza godina posluju bez gubitaka, ravnomerno se ulaže u sve delove grada, što do sada nije bilo slučaj, posle tri decenije su otvorene dve nove fabrike. Novi Sad je postao veliko gradilište, grade se nove ulice, bulevari i mostovi, sagrađena i opremljena je moderna zgrada Hitne pomoći, opremaju se i renoviraju domovi zdravlja.

 Ipak, rezultati u gradu nisu tema. Opozicija govori o rušenju Spensa, kako to komentarišete?

– O rušenju Spensa pričaju oni koji su najviše doprineli njegovom propadanju. Većina stranaka i pojedinaca koji tvrde da znaju formulu kako da od Spensa-gubitaša naprave uspešnu firmu, najbezočnije varaju građane Novog Sada. Imali su priliku od 1996. do 2012. da učine nešto, ali nisu. Umesto da ulažu u modernizaciju Spensa, bavili se aktivnostima njegovog uništavanja. Teško je poverovati da ti političari, koji su danas u opoziciji, znaju više i bolje nego što su to znali kao vlast.

 Šta je trebalo učiniti davnih dana da Spens ne dođe u katastrofalnu situaciju u tehničkom i finansijskom smislu?

– Najveći problemi i dugovanja Spensa su nastali u periodu od 2008. do 2012. godine. Tadašnja gradska vlast je zbog finansijske krize donela odluku da ukine Spensu 60 miliona dinara tekućih subvencija. Istovremeno, već su postojali dugovi dobavljačima, za poreze, doprinose i energente. U tom periodu je napravljeno i najveće kreditno zaduženje od 86 miliona dinara, koje je potrošeno nenamenski. Kad se na to dodaju sudski sporovi koji su pokrenuti u tom periodu, s kamatama se došlo do dugovanja od oko 650 miliona dinara, a pri tom ništa nije urađeno da se sačuvaju zakupci poslovnog prostora. Od 2012. do danas Spens je uvećao dugovanja oko 150 miliona dinara, i to je najvećim delom iznos za kamate. Dakle, kad je reč o ekonomiji i poslovanju javnih preduzeća, treba govoriti činjenice, a u slučaju Spensa činjenice su egzaktne i neumoljive. I sada, kada gradska vlast i gradonačelnik Vučević upozoravaju na to da je Spens pred kolapsom i da se mora naći rešenje za njega, političke stranke i pojedinci koji su kumovali propasti Spensa tvrde da se on može oporaviti za male pare. To je neistina, manipulacija i prevara građana.

 Koliko je novca potrebno da se Spens rekonstruiše i modernizuje da više ne bi pravio gubitke?

– Za zamenu zastarelog sistema za grejanje i hlađenje potrebno je oko deset miliona evra. Za zamenu svih instalacija za vodu, struju, grejanje, kanalizacije, zamenu krova i spoljno uređenje potrebno je više od 50 miliona evra. Dakle, za rekonstrukciju osnovnih funkcija Spensa potrebno je više od 60 miliona evra, odnosno više od 7,2 milijardi dinara. Kad se na to dodaju dugovanja, to iznosi trećinu gradskog buyeta. Može li Novi Sad da se odrekne trećine gradske kase? Mogu li se zaustaviti ulaganja u infrastrukturu grada, vozila i opremu Hitne pomoći, bolnice, domove zdravlja, ulaganja u vrtića i škole?

Nekoliko hiljada evra gubitka dnevno

Slobodan Veselinović kaže i da veliki gubici Spensa nastaju, s jedne strane, zbog zastarelosti sistema za grejanje i hlađenje, a s druge, zbog loše izolovanosti objekta, koji je građen pre gotovo četiri decenije. Zbog toga na dnevnom nivou nastane gubitak od nekoliko hiljada evra.

– Uz to, tu je i višak radne snage, kao i finansijska nemogućnost sportskih klubova da plaćaju punu cenu zakupa sportskih dvorana – dodaje on.       

 Juče je raspisan neobavezujući međunarodni javni poziv za javno-privatno partnerstvo za Spens

– Važno je sagledati sve mogućnosti i pronaći najbolje rešenje, a jedno od njih može biti pronalažanje strateškog partnera koji bi bio spreman da, zajedno s Gradom, ulaže u Spens. Jer, treba znati da se ulaganjem tih osam milijardi dinara u modernizaciju i sanaciju Spensa priča još ne završava. Sportski klubovi, naime, nemaju para da plaćaju punu cenu termina nego plaćaju povlašćenu cenu. To je nekoliko puta manja od tržišne cene. Dakle, kroz deset ili 20 godina Spens bi ponovo došao u situaciju u kojoj je danas, s obzirom na to da ne bi imao odakle da nadomesti taj trošak. Dakle, važno je sagledati sve mogućnosti.

E. Marjanov