Venci na Francuskom vojnom groblju povodom Dana primirja

Vence su osim ambasadora Francuske Žan Luj Falkonija položili i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, predstavnici ambasada drugih zemalja, Vojske Srbije, mnogobrojnih udrženja...

Ambasador Francuskerekao je je da je pre jednog veka, a godinu dana posle Velikog rata prvi put obeležen Dan primirja.

"Posle četiri godine patnje, smrti, potpisani su sporazumi o primirju, opsadno stanje ukinuto, počela je demobilizacija, društveni i politički život se polako vraća, ratnici se vraćaju kućama i otkrivaju da se Francuska tokom četvorogodišnjeg rata promenila, ali se promenila i Srbija koja u tom periodu prošla kroz razna iskušenja", kazao je ambasador.

Falkoni je naveo da od tada Francuzi obeležavaju godišnjicu završetka Velikog rata na svim francuskim grobljima širom sveta gde se okupljaju generacije da odaju počast.

Nacija se, kako kaže, seća onih koji su se borili od 1914. do 1918. na svim frontovima, i na istoku i na zapadu.

"Ne zaboravljamo prolivenu krv vojnika iz Afrike, Azije, Pacifika, slavimo sve savezničke narode koji su bili u istom boju. Uklesana imena mrtvih na spomenicima nas stalno podsećaju na vrednost, čast, hrabrost, odanost i junaštvo", naveo je ambasador.

On je naveo i da se od 2012. godine 11. novembra odaje počast svim sinovima i kćerima Francuske koji su u novije vreme zrtvovali svoje živote tokom sukoba izvršavajući svoju dužnost.

"Na današnji dan nacija odaje pocebnu počast svim vojnicima koji su poginuli za Francusku i koji su se borili za očuvanje naše nezavisnosti i slobode", rekao je Falkoni.

Ambasador je naveo i da je Srbija platila visoku cenu tokom Prvog svetskog rata i da je pretrpela velike gubitkem, a da danas doprinosi međunarodnoj bezbednosti učestvujući u operacijama u očuvanju mira.

"Mi to ne zaboravljamo", poručio je ambasador Francuske.

Pre početka polaganja venaca, intonirane su himne Francuske i Srbije, ali i pesma "Kreće se lađa Francuska".

Vesić je nakon polaganja venca na spomen-obeležju na Francuskom vojnom groblju rekao da je Srbija pretrpela najveće gubitke jer je izgubila čak 28 odsto stanovništva i oko 50 odsto muške populacije.

"Na današnji dan se sećamo svih hrabrih srpskih vojnika i ne zaboravimo da je Prvi svetski rat počeo sa ciljem da srpski narod bude uništen. Austrougarska monarhija je uništenje srpskog naroda postavila kao cilj, nazivajući operaciju ''Tuširanje olovom'', čineći velike zločine posebno u Podrinju gde su stradala čitava sela. Ubijani su civili, žene i deca koji nisu imali nikakve veze sa ratovanjem. Začetnik tog rata je na kraju uništen, ali je naša zemlja platila strašnu cenu. Sećamo se danas i svih naših saveznika, pre svega Francuske, Velike Britanije, Italije, SAD, ali i drugih zemalja", rekao je Vesić.

Izaslanik predsednika Republike Srbije Nikola Selaković položio je danas venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

U spomen-knjigu Selaković je upisao:

"Golgota Velikog rata i vaša pobeda u njemu postali su nezaobilazan deo srpskog duha, identiteta i sistema vrednosti, kao i najsvetiji primer požrtvovanja i ljubavi prema otadžbini. Danas kada se Srbija uzdiže, gradi i jača, vaš primer joj udahnjuje novu snagu i veru u sebe. Večna vam slava besmrtni junaci".

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama 11. novembra u 11.00 u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine u 11.00 kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.

Republika Srbija se s ponosom i pijetetom seća stotina hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine (1914-1918).

Na grob Milunke Savić, heroine iz Prvog svetskog rata, danas su vence položili predstavnici Demokratske stranke, a narodni poslanik Balša Božović rekao je da tim činom žele da obeleže sećanje na vrednosti i ličnost čije delo i danas inspiriše.

Milunka Savić bila je simbol otpora, humanizma i borbe za slobodu u Prvom svetskom ratu, a Božović je rekao da je DS želela da upravo danas podseti na svevremenski znacaj ličnog primera u kolektivnom sećanju i istoriji.

"Milunka Savić je jedna od onih ličnosti koja nas uči šta je pravi patriotizam, šta je ljubav prema zemlji i šta je ljubav prema narodu, šta je Srbija. Pravi patriotizam zasnovan na ličnom žrtvovanju i borbi za slobodu, za razliku od lažnpog patriotizma koji nam se servira od devedesetih", rekao je Božović dodajući da njena borba i njena žrtva ne smeju nikad biti zaboravljeni.

To je, poručio je, način da vrednosti za koje se borila ostanu i opstanu i u našem vremenu i u našem društvu i da nas vode u našoj borbi danas.

Parastosom i polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu ruskih vojnika na Novom groblju, danas je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko naglasio je da Spomen-kosturnica ruskih vojnika, ali i svi spomenici palim borcima, šalju poruku da smo "dužni da vodimo računa o poukama Prvog svetskog rata, kao i o svim ratovima u Evropi i u svetu".

"Moramo voditi računa da sarađujemo na najbolji način. Mi, tadašnji saveznici i tadašnji neprijatelji, sada smo partneri. Moramo da postanemo još bolji partneri i da čuvamo krhki mir u Evropi, da vodimo računa i da pamtimo da je teško uspostaviti stabilnost, a da se ona može brzo srušiti", naveo je on.

Istakao je da Srbija nije zaboravila Ruse poginule u Prvom svetskom ratu i naveo da je spomenik na Novom groblju najveći u Evropi i da čuva sećanje i pamćenje na ruske vojnike, junake, koji su poginuli na Solunskom frontu u Makedoniji i tokom odbrane Beograda.

"Oni su štitili Srbiju i Rusiju dostojanstveno i plemenito su ispunjavali svoje savezničke obaveze. Isto tako ovaj spomenik je dokaz, simbol neotuđivih veza između Rusije i Srbije, ruskog i srpskog naroda. Čim je rat izbio Rusija i ruski ljudi, bez ikakvog razmišljanja, odmah su krenuli u rat braneći Srbiju", podsetio je on.

Ukazao je i na pouznatu izreku ruskog rukovodstva u to vreme "nećemo vraćati mač u korice dok ne oslobodimo braću Srbe, Srbiju, najmlađeg i najomiljenijeg člana slovenske porodice".

Jedan pripadnik Konjičko-gardijske jedinice, koji je najverovatnije obeležen na spomeniku, umirući u Srbiji rekao je da umire u svojoj otadžbini, misleći da su u teškoj situaciji Rusija i Srbija neotuđive.