Varhelji preuzima proširenje u ključnom trenutku

Evropski ministri tokom debate o situaciji u politici proširenja i pristupanja Uniji složili su se da će pored svi predloga koje zemlje članice budu predstavile ”odlučujuću ulogu” imati predlozi koje će Evropska komisija definisati, a koji će biti osnova za dalje razgovore o promenama koje bi trebalo da odrede buduće okvire i pravac politike proširenja.

U francuskom predlogu promene metodologije pristupnja kao i u pismu koje je šest zemalja članica poslalo Evopskoj komisiji sa zahtevom za "poboljašnje” procesa pristupanja Zapadnog Balkana, Komisiji je dat rok da do januara 2020. godine izađe s konkretnim predlozima.

Novi saziv Evropske komisije na čelu s predsednicom Ursulom fon der Lajen stupa na dužnost 1. decembra.

Budući komesar za proširenje Oliver Varhelji već je poručio da će se odmah po preuzimanju dužnosti agažovati u razgovorima sa zemljama članicama koje imaju rezerve kada je u pitanju efikasnost politike proširenja.

”Ne mislim da se ceo okvir politike proširenja mora menjati. Založiću se za poboljšanje metodologije na način da se zemljama koje mogu i žele da se kreću brže obezbedi brži pristup EU”, izjavio je Varhelji pred Evropskim parlamentom.

On je podržao i princip paralelnog odvijanja procesa reformi i širenja EU.

Govoreći o svojoj ”viziji budućnosti proširenja” Oliver Varhelji je rekao da na kraju svog petogodišnjeg mandata želi da vidi ”razvijeniji Zapadni Balkan”, a ”Srbiju spremnu da uđe u EU”.

Varhelji je na mesto budućeg komesara za proširenje i susedstvo izabran pošto je Evropski parlament zbog sukoba interesa odbacio kandidaturu Lasla Tročanjija, prvog kandidata Mađarske za novi tim Evropske komisije.

Tročanji, nekdašnji ministar pravde u vladi Viktora Orbana, od početka je izazvao polemike unutar EU na prvom mestu zbog sukoba Budimpešte i Brisela oko poštovanja vladavine prava u Mađarskoj.

Nakon što je umesto Tročanjija Budimpešta za novog kandidata za komesara imenovala Olivera Varheljija, ambasadora Mađarske u EU, u Briselu su se mogle čuti kritike da bez obzira na ime mađarskog komesara politika proširenja ”ide u ruke Orbanu” koji već izvesno vreme prkosi Briselu kako po pitanju vladavine prava i nezavisnosti insitucija, tako i kada je reč o migracionoj politici, ali i odnosu prema Rusiji.

Sam Oliver Varhelji je tokom saslušanja pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta naglasio da će ukolio bude izabran za novog komesara za proširenje i susedstvo fokus staviti upravo na vladavinu prava i funkcionisanje demokratskih institucija u regionu.

”Dokle god nema progresa u vladavini prava, neće biti ni napredovanja u pristupanju EU”, rekao je Varhelji.

Varhelji je više puta na pitanja poslanika EP odgovorio da će se u svom budućem radu ”isključivo rukovoditi EU politikom”, odbacujući mogućnost uticaja ”bilo koje druge vlade ili institucije”.

S druge strane, mađarski diplomata je izneo i prednosti koje ”kao Mađar” ima kada je u pitanju rad na politici proširenja i susedstava.

”Blizu smo regiona. Angažovini smo blisko sa regionom i imamo dobre odnose sa svim zemljama u regionu. Na tim osnovam se kredibilitet može praviti”, izjavio je Varhelji.

Već nakon prvog govora pred EP mogle su se videti i paralele u stavovima odlazećeg i budućeg komesara za proširenje. Sam Varhelji kaže da će nastaviti rad Johanesa Hana, i baš kao i on, ali i nova predsednica EK Ursula fon der Lajen, on ulazak Zapadnog Balkna u EU vidi kao ”geopolitički i strateški interes” Unije.

”Moj posao komesara za proširnje nije samo da ubedim zemlje Zapadnog Balkna o neophodnosti reformi već i zemlje članice da je proširenje u našem interesu” kaže Varhelji.

On je najavio da će tokom pet godina mandata komesara za proširenje raditi na ”zatvaranju postojećeg ekonomskog jaza” između zemalja članica i zemalja kandidata, ocenivši da ekonomsko jačanje ide ”ruku pod ruku” s jačanjem vladavine prava.

Varhelji je upozorio i da u slučaju izostanka napretka zemalja u procesu pristupanja EU, na raspolaganju ima instrumente kojima može zaustaviti pristupne pregovore, onemogućiti zatvaranje poglavlja i suspendovati finansiranje.

”Neću oklevati da iskoristim bilo koji instrument koji posedujem ukoliko se postavljeni uslovi ne ispunjavaju”, kaže Varhelji.

Bitno je naglasiti da nova Evropska komisija zajedno sa Varheljijem na čelu resora za proširenje počinje s radom u trenutku bitnih promena za samu politiku proširenja i pristupnja Uniji, ali i u trenutku kada se između zemalja članica EU i Evropske komisije vodi bitka za ”kormilo” upravljanja budućnošću EU politika, a samim tim i zemalja Zapadnog Balkana.