UZ BOŽU RATKAPNU VLADALI KUM I ŠIPTAR Danas je uz Đilasa, a još se ne zna gde 6,65 miliona

Posle 5. oktobra 2000. odmah je kao "oslobodilac" uleteo u zgradu MUP-a u Kneza Miloša i zaseo u fotelju ministra. Pod oreolom koministra preuzeo je sve uzde i upravljao policijom, a sve vreme zaboravljajući da je samo jedan od trojice ministara i da mora da sarađuje sa dvojicom kolega iz SPS-a i SPO-a. Grabeći vlast, samoproglašeni despot vladao je 2000. i 2001. godine, piše 24sedam.rs-

Ne treba zaboraviti da se posle izbacivanja iz ministarske fotelje Boža Ratkapna Despot preselio na novu funkciju u policiji. Dobio je beznačajnu, ali dobro plaćenu savetničku funkciju u Ministarstvu unutrašnjih poslova i to za međunarodnu saradnju i reformu. Tu se zadržao do 5. oktobra 2002. godine. Ispostaviće se da je ovo savetničko nameštenje bilo samo stepenica sa koje su ga njegovi politički zaštitnici konačno pometlali sa svih funkcija jer su shvatili koliko se za njegovo vreme razmahao "zemunski" klan.

Za ovo kratko vreme uspeo je da građane pretvori u taoce megarastućeg "zemunskog" klana, koji je od dolaska Bože Ratkapne dobio vetar u leđa i počeo da preuzima trgovinu narkoticima, navodi 24sedam.rs.

Otmice i kidnapovanja dece

Parelalno sa dolaskom Bože Ratkapne Srbiju zapljuskuje talas brutalnih i jezivih otmica dece i imućnih građana.

U kidnapovanjima su korišćene i policijske uniforme koje su vojnici Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma uredno nosili. Za otmice, za Prelevićevo vreme u MUP-u, "zemunci" su inkasirali 6.650.000 maraka. Za ove milione se ne zna gde su završili i ko je sve učestvovao u raspodeli plena.

Za vreme Bože Ratkapne, koji je danas potrčko sa zadatkom da sprovodi nasilne instrukcije novog šefa presvučene Demokratske stranke Dragana Đilasa, izvedena je prva otmica. Kasnije su se one ređale kao na traci. Naravno, Prelević se toga u nastupima na Šolakovim medijima više ne seća, ali zna da žestokim izmišljotinama udara na političke neistomišljenike.

Vuka Bajruševića brata Bojane Bajrušević, udovice biznismena Vlade Kovačevića - Vlade Trefa, bliskog nekadašnjem režimu Slobodana Miloševića, "zemunci" su oteli 7. novembra 2000. i to ispred zgrade u kojoj je došao da poseti majku Desanku. 

Otmičari su odmah pozvali Bojanu. Primenili su taktiku da sa porodicom otetog razgovaraju iz kola u pokretu kako bi sakrili trag. Da li ih je neko naučio ovu foru ili su lekciju savladali u rodnoj Medveđi, nije poznato. Za Vukovu slobodu tražili su pet miliona maraka. Iako je sestra tražila pomoć od tadašnjeg vrha MUP-a (čitaj Bože Prelevića) niko joj nije pomogao, a samo svojom hrabrošću uspela je izbavi Vuka iz kandži "zemunaca". Platila im je milion i po maraka.

Osmogodišnji sin Bobe Živojinovića i Lepe Brene Stefan Živojinović otet je 23. novembra 2000. u večernjim satima, ispred porodične kuće na Bežanijskoj kosi. Otmičari su za njegovo oslobađanje tražili i dobili dva i po miliona tadašnjih maraka. Brena i Boba pet dana nisu znali da li im je dete živo. Tek petog dana zazvonio je telefon, a sa druge strane žice muški glas im je hladno davao instrukcije: 

- Gospodine i gospođo Živojinović, vaš sin Stefan se nalazi kod nas. Prema njemu ćemo se ponašati ljudski dok ste vi korektni. Neće mu faliti dlaka s glave. Stefana možete otkupiti na dva načina: živog za 2,5 miliona maraka, mrtvog za pet miliona. U slučaju druge varijante, otkupljivaćete deo po deo dečakovog tela.

Oslobođen je na isti dan kao i Vuk Bajrušević, 27. novembra. Ni reč o otmici i oslobađanju Boba i Brena nisu progovorili sa policijom, verovatno iz straha da je u kidnapovanje umešan i neko iz MUP-a, na čijem čelu je bio Boža Ratkapna.

 Novosadski biznismen Dragoslav Vuković, za čiji je otkup plaćeno dva miliona maraka, otet je 9. januara 2001. Otmicu su planirali vođe "zemunaca" Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, uz šefa "vetrničkog" klana Nenada Opačića. Realizatori su bili braća Miloš i Aleksandar Simović uz Vladu Milisavljevića-Vladu Budalu.

Vukovića su oteli posle sedeljke u jednom novosadskom kafiću i to u policijskim uniformama. Biznismen je ušao u svoj automobil kada mu je prišao čovek u policijskoj uniformi. Čim je izašao iz automobila, “policajac” je Vukovića udario pištoljem u glavu, a odmah su se pojavila još trojica otmičara koja su biznismena savladala. Ulepili su ga selotejpom, ubacili u njihovo vozilo i odvezli u nepoznatom pravcu. Na odredištu su mi stavili lisice na ruke i nekoliko puta ga udarili u glavu. Kasnije su mu dali mobilni telefon i rekli da zove koga hoće, da kaže da je otet i da treba da isplate pet miliona maraka.

Za slobodu je platio dva miliona maraka, a 15 dana po otmici usledili su telefonski pozivi, pretnje i zahtevi da isplati dodatnu sumu do pet miliona.

Šest dana po otmici Vukovića u Subotici je kidnapovan i biznismen Milenko Aleksić sa krajnjeg severa Srbije.  Otmičari su tražili otkupninu od tri miliona maraka. Kada su shvatili da je samo direktor u privatnoj firmi a ne vlasnik, pristali su da im isplati 150.000 maraka i pustili ga na slobodu.

Svetozar Obradović je otet 30. januara 2000. na autoputu kod Zemun Polja. U zatočeništvu je držan jedan dan. "Zemunci" su ga oslobodili uz obećanje da će im doneti 500.000 maraka.

Po istom šablonu, ustaljenom za vreme Bože Despota, oteti su i Miroslav Mišković, Milija Babović, Suad Musić...