Uvrede, transparenti i mobilni napuštaju skupštinsku salu

Potom su posao nastavili naprednjaci, čiji je tadašnji šef poslaničkog kluba Zoran Babić u dva navrata formirao radnu grupu, ali ni oni nisu okončali posao, optužujući na kraju opoziciju, pre svega DS, da ne želi da stane iza predloga koji bi bio usvojen uz saglasnost svih, iako mnogo ne odstupa od verzije koju su im, kako je naveo, u nasleđe ostavile demokrate. Sada će to pokušati da učini novi saziv, pod rukovodstvom Aleksandra Martinovića (SNS), čiji predlog je u startu naišao na odbijanje pojedinih stranaka, tako što radikali i LDP nisu predložili svoje predstavnike za radnu grupu.  

Iako je reč o dokumentu koji, uz Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu parlamenta, treba dodatno da uvede red pod kupolu Doma Narodne skupštine, i samo pokretanje teme proteklo je u oštroj polemici, pa i izricanju opomena. Članovi Administrativnog odbora u četvrtak su se okupili da raspravljaju na tu temu i posvađali se u prvih 15 minuta, pre svega zato što su radikali tražili još jedan kodeks.

„Evo, ja predlažem da imamo još jedan kodeks kojim ćemo da zabranimo političku prostituciju da se ne bi preletalo iz jedne stranke u drugu“, izjavio je Nemanja Šarović iz Srpske radikalne stranke.“Politička prostitucija je mnogo gora od ove....“Martinović mu je zbog toga isključio mikrofon i izrekao najpre jednu opomenu zbog urušavanja dostojanstva Odbora, a potom i drugu, navodeći da mu neće dozvoliti da od Odbora pravi cirkus i vređa poslanike.

Povod za početak izrade parlamentarnog bontona još pre pet-šest godina bio je raznovrstan parlamentarni folklor – uvrede, pretnje, majice s likovima haških optuženika, kletve, polivanje vodom, čupanje mikrofona, pa i poneka bačena cipela…

Koja je uloga poslaničkog kodeksa, pokušao je svojevremeno da objasni Babić da bi odgovorio na nedoumice da li je to narušavanje slobode govora poslanika i njihovog imuniteta za izgovorenu reč.

„Narodni poslanik i funkcionisanje Narodne skupštine definisani su u Poslovniku o radu, koji definiše rad narodnih poslanika na samoj plenumskoj sednici“, rekao je on, kada je prvi put stao na čelno radne grupe.“Ali, biti poslanik ne znači biti narodni poslanik samo u Skupštini. Biti narodni poslanik znači biti to i na ulici, u prevozu, na svakom javnom mestu. Mi šaljemo određenu poruku građanima, i zato želimo da ta pravila ponašanja proširimo na sva javna mesta. Ne možemo više u Srbiji tolerisati govor mržnje, zadiranje u privatne stvari pojedinaca na osnovu važnih informacija, neistinitih ili poluinformacija.“

Posao izrade kodeksa ponašanja pokrenuo je DS, a potom su naprednjaci, na osnovu tadašnje verzije, pokušali da napišu konačan predlog, objašnjavajući da evropski parlamenti već imaju takve dokumente, kao što je to slučaj u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Litvaniji, Poljskoj, Malti i Irskoj, ali i u komšiluku – u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Prva radna verzija trebalo je da bude gotova do 15. januara 2012, a tadašnji šef radne grupe Nenad Konstantinović (SDS) tvrdio je da će to biti model koji će slediti Etički kodeks Evropskog parlamenta. Potom su naprednjaci dorađivali tekst u dva naredna saziva, da bi pre dve godine konačna verzija bila poslata na čitanje u Brisel, Evropskoj komisiji, odakle je, kako se moglo čuti, stiglo pozitivno mišljenje, no i pored toga nikada nije stavljen na izjašnjavanje. I taj predlog, kao i prethodni, predviđao je formiranje petočlanog etičkog saveta, koji bi bio zadužen za sprovođenje, praćenje i primenu kodeksa. Ukoliko bi se poslanik ipak oglušio o ta pravila, usledila bi nejavna opomena, zatim javna, kao i obaveza da se javno izvini. Bila je predviđena i novčana kazna u visini do tri osnovne plate poslanika. Predstavnik socijalista u radnoj grupi Neđo Jovanović tražio je svojevremeno „dopunu” kodeksa po kojoj ne bi trebalo da postoji novčano kažnjavanje jer osnovna načela tog akta, istakao je, treba da imaju pre svega moralnu dimenziju.

U delu koji se odnosi na pravila ponašanja, navodilo se da poslaniku nije dozvoljeno da javnu imovinu koristi u privatne svrhe i službene prostorije za privatne poslove, službena sredstva ili imovinu Skupštine za potrebe izborne kampanje, zloupotrebljava položaj radi lične koristi ili koristi političke stranke.

Posebno je naglašeno da poslanik ima obavezu da postupa u javnom interesu i da mu je taj interes uvek iznad ličnog, privatnog, grupnog ili stranačkog, a u obavljanju funkcije dužan je da postupa jednako prema svim građanima, bez diskriminacije po bilo kojem osnovu. Kodeksom je tada takođe bilo predviđeno da poslanik neće koristiti informacije do kojih je došao, a koje bi mu mogle poslužiti za sticanje finansijske ili druge koristi, niti da njima drugog dovede u neravnopravan položaj.

U delu kodeksa pod nazivom „Opšte etičke vrednosti i principi” istaknuto je da poslanik treba da se ponaša tako da njegovim radom jača poverenje građana u integritet skupštine i na način kojim neće ugroziti ugled parlamenta i poslanika. Narodni poslanik morao bi, po predlogu kodeksa, da poštuje opšte etičke vrednosti i principe, a to su – istina, pravičnost, poštenje, nepristrasnost, odgovornost, integritet, otvorenost i dostupnost. Kodeks je precizirao i da je poslanik dužan da savesno obavlja funkciju, i da se s dužnom pažnjom i poštovanjem odnosi prema građanima, uvažava druge poslanike… Isto tako, dužan je da govorom ne podstiče mržnju i nasilje, predrasude i stereotipe, ne koristi izraze, reči i gestikulacije koje vređaju ili omalovažavaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo Skupštine.

        S. Stanković

Pokloni, mediji...



Da je pre dve godine kodeks bio usvojen, poslanicima ne bi bilo dozvoljeno da mobilnim telefonima ometaju tok sednica, unose u salu simbole i obeležja političke stranke i strane države, transparente ili druge vizuelne i pisane poruke koje vređaju ugled i dostojanstvo parlamenta. Najavljena je i zabrana korišćenja drugih uređaje kojima bi snimali i fotografisali tok sednice i radnih tela Skupštine.

Kada je reč o poklonima, pisalo je da ih poslanik neće tražiti ni primiti, neće dozvoliti drugom licu da u njegovo ime primi poklon u vezi s obavljanjem funkcije, osim prigodnih i protokolarnih poklona zakonom predviđene vrednosti. O svakom takvom poklonu bio bi dužan da obavesti predsednika Skupštine i ukoliko prelazi tu vrednost, da ga preda. Jedna od odrebi predloženog kodeksa precizirala je da će poslanik biti obavezan da odgovori na zahteve medija.

„Čašćavanje” preko društvenih mreža



Poprište političke bitke parlamentaraca ne svodi se samo na salu nego se već neko vreme proširilo i na društvene mreže pa ostaje tek da se vidi da li će etički kodeks obuhvatiti i taj deo. Primeri se nižu svakodnevno, a jedan od poslednjih je bio tvit poslanika DS-a Gorana Ješića koji je ovako okarakterisao start zasedanja, uz sliku iz skupštinske sale: „Danas je Dan otvorenih vrata u srbijanskom parlamentu! Pustili ceo zoo u sedišta!”

Lider radikala Vojilsav Šešelj ima dva tviter naloga pa je s jednog komentarisao izbor nove Vlade i, između ostalog, napisao: „Pojavili novi insekti pederusi, koji bljuju otrov”, dok je ministarki Zorani Mihailović i hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović neretko slao seksističke poruke.

Republički poslanik Marijan Rističević svojevremeno je na svom zvaničom „Tviter” nalogu optužio roditelje bolesne devojčice da organizuju akciju prikupljanja novca za njeno lečenje radi sakupljanja političkih poena za opozicioni DS.

Međusobno se, ne samo u sali nego i na „Tviteru”, sukobljavaju i Marijan Rističević (NSS) i Zoran Živković (NS). Tako je Rističević slikao predsednika Nove stranke u sali, uz komentar: „Živković, na današnjoj sednici, u čudnom stanju, čudno se ponašao prema kineskim gostima. Na sabajle se, izgleda, nacvrcao!”

Živković je za tabloid koji je to objavio napisao: „Psihijatrijska venerična bolest prljavog toaletoida i smrdljivog ’izveštača’... Stvoreni su jedno za drugo.”