U TIRANI POTPISANO 4 SPORAZUMA Najvažnije: zeleni koridor i besplatni internet

On je na konferenciji za novinare, nakon održavanja samita o Planu rasta za Zapadni Balkan pojasnio da se prvi sporazum odnosi na SEPA, što znači sveobuhvatan pregled svih regulatornih aspekata.

"Bankarski sistem uglavnom ima evropske banke. Što znači da moraju da se primenjuju ​​ista pravila koja važe u zemljama porekla, ali izazov je koliko brzo možemo da postignemo da ta pravila postanu konkretna na terenu, pa koliko brzo mogu da se primene, ali mislim da je bila široka saglasnost da će se to postići ove godine", rekao je on.

Drugi potpisani sporazum odnosi se na zelene koridore, koji podrazumevaju ukidanje svih vremena čekanja na graničnim prelazima, što znači da će se carinske procedure prilagoditi kako bi se ubrzali granični prelazi širom regiona.

"Već imamo nekoliko graničnih prelaza koji rade u dualnom obliku za različite zemlje, ali to moramo da proširimo na sve zemlje Zapadnog Balkana, odnosno na sve granične prelaze. Ovo je opet nešto što bi trebalo da bude završeno do kraja ove godine i na taj način će značajno smanjiti troškove poslovanja za različite biznise u zemljama regiona", rekao je Varhelji, prenosi albanski Juronjuz.

Treći sporazum se odnosi na naučnoistraživački rad što znači da donosimo sledeću generaciju različitih industrija u region, što znači da će za inovacije, istraživanja, naučna istraživanja, različite industrije biti potreban centar gde će ove industrije moći da se podržavaju.

Četvrti sporazum odnosi se na besplatnu internet mrežu na javnim prostorima širom Zapadnog Balkana, tako da svi imaju priliku da pristupe internetu.

"To možemo videti i kao deo ekonomskog investicionog plana, imamo sredstva za ovo i sada moramo da opremimo opštine sa svim potrebnim alatima da ovo postane stvarnost ove godine", rekao je Varhelji.

On je istakao i da bi proces proširenja EU na Zapadni balkan mogao i brže da se završi.

Varhelji je rekao i da kompanije sa Zapadnog Balkana još ne mogu da konkurišu kompanijama iz EU, pa će nastaviti da se izdvajaju sredstva za nastavak reformi koje će pomoći regionu u pogledu konkurentnosti.

"Konkurencija na tržištu EU je veoma visoka u odnosu na tržište Zapadnog Balkana i bilo bi nepravedno da tražimo od balkanskih partnera da učestvuju na zajedničkom tržištu, gde imaju manje mogućnosti da konkurišu našim kompanijama, rekao je Varhelji.

Albanski premijer Edi Rama, rekao je na zajedničkoj konferenciji da je plan ekonomskog rasta EU za Zapadn Balkan dvosmernu platforma u EU.

"To je rezultat dijaloga, rezultat našeg ohrabrenja da budemo saslušani kako bismo razumeli naše poteškoće, naše argumente i naše ideje. Zahvaljujući razmeni mišljenja postigli smo ovaj važan cilj da u integraciju unesemo nešto novo što nas može vrlo brzo odvesti na drugi nivo. Novi plan rasta je ključna platforma za ubrzanje našeg ulaska u EU. To je instrument koji će ovaj proces učiniti opipljivim za ljude", rekao je Rama.

Na pitanje u vezi sa predlogom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za proizvodnju oružja i municije na Balkanu, on je rekao da su svi rekli "da" na predlog Zelenskog, a ne samo Albanija.

Rama je rekao da Albanija nema industriju za proizvodnju vojnog oružja, ali da se sa partnerima razgovara o pronalaženju pravog dogovora i oživljavanju stare infrastrukture.

"Mi nemamo proizvodnju kao Srbija, BiH ili Hrvatska, nemamo proizvodnu industriju vojne opreme. Želimo to da imamo, pre svega zbog nas i radimo na tome da nađemo prave partnere, da oživimo našu staru infrastrukturu i da više investiramo. Mi dobro znamo da moramo više da ulažemo u odbranu kao i svi ostali i to ćemo i učiniti", rekao je Rama.