U Subotici obeležen nacionalni praznik Rusina

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, govoreći na svečanoj akademiji u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, izjavio je da vojvođanski Rusini danas imaju mnogo razloga da budu ponosni. Kako je naveo, osim impresivnog podatka da u rusinskoj populaciji danas nema nepismenih, da čak jedna njena desetina ima visoko obrazovanje, Rusini su našem društvu dali niz značajnih pisaca, univerzitetskih profesora i intelektualaca uopšte.

– To je svakako i rezultat uslova koje je država stvorila kroz podršku programa obrazovanja i informisanja na jezicima nacionalnih manjina, ali i kroz podršku kulturnim i drugim manifestacijama i izdavačkoj delatnosti – rekao je Mirović, dodajući da je Pokrajinska vlada u unapređenju podrške u nekim od tih segmenata već napravila određene iskorake.

Rusini u Vojvodini slave nacionalni praznik u znak sećanja na 17. januar 1751, kada je potpisan prvi zvanični dokument o njihovom naseljavanju na teritoriju današnje Vojvodine.

– Od tada do danas prošlo je 267 godina, a isto toliko vremena Rusini su deo nacionalne, kulturne i verske raznolikosti u Vojvodini – kazao je Mirović, dodajući da očuvanje i razvoj te raznolikosti – jeste i biće jedan od prioritetnih zadataka i obaveza Pokrajinske vlade.

Predsednik Pokrajinske vlade je na kraju podsetio na to da se ove godine obeležava vek od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji. Dodao je da je među delegatima Velike narodne skupštine koji su 25. novembra 1918. o tome doneli jednoglasnu odluku i tako označili kraj jedne istorijske epohe i početak druge, bio i 21 Rusin, i pozvao predstavnike rusinske nacionalne zajednice da se priključe obeležavanju tog velikog jubileja.

Centralna proslava  je počela arhijerejskom liturgijom u Franjevačkoj crkvi koju je predvodio apostolski egzarh za grkokatolike monsinjor Georgije (Đura) Đuđar. Nakon toga, u Vestibilu Gradske kuće održana je izložba radova Aleksandra M. Lukića, Eugena III Kočiša i Andree Palatinus, a zatim promocija monografije „Rusini u Subotici“ i Etno-sto. Osim sećanja na dolazak i naseljavanje, obeležavanje tog datuma ima za cilj i da prikaže kako su Rusini kao nacionalna zajednica ostavili relevantan trag u kulturi na ovim prostorima. Ovogodišnja svečana akademija bila je posvećena poznatom rusinskom pesniku Mafteju Vinaju, koji je živeo i radio u Subotici, i jedinom rusinskom komozitoru Ivanu Kovaču.

Nacionalni praznik Rusina organizovao je Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina iz Novog Sada, uz podršku Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine, Grada Subotice, Galerije „Likovni susret“ i Društva Rusina u Subotici, a osim centralne proslave u Subotici, praznik je obeležen i u Vrbasu, Kucuri, Novom Orahovu, Đurđevu, Gospođincima, Sremskoj Mitrovici, Ruskom Krsturu, Šidu, Kuli, Novom Sadu i Beogradu.

Na svečanosti koja je održana u Gradskoj kući u Subotici obratili su se grkokatolički vladika Đura Džudžar i predsednik Nacionalnog saveta Rusina Slavko Rac.

A. Savanović