U fokusu odbornika Šodroš, Kamenička ada, Brodogradilište i zelenilo

Nakon obimne javne rasprave, koja je uključivala tri javna slušanja, video debatu, nekoliko sednica Komisije za planove, predlog se našao pred novosadskim odbornicima, ali deo Novosađana okupljen oko ekoloških i aktivističkih organizacija i dalje traži njegovo povlačenje, te je zakazalo protest u četvrtak u devet sati ispred zgrade Skupštine Vojvodine, gde će se održati sednica gradskog parlamenta zakazana za 10 časova.

Predlog GUP-a uradili su planeri iz "Urbanizma", na osnovu 15 studija iz različitih oblasti gradskog života, a kako je svojevremeno za "Dnevnik" izjavio direktor ovog zavoda Dušan Miladinović, neke teme su posebno zainteresovale javnost:novi most preko Dunava do Sremske Kamenice, površine pod zelenilom, saobraćaj...

Ipak, kako je u ponedeljak istakao gradonačelnik Miloš Vučević, četvrti novosadski most ne zavisi od novog GUP-a, pošto je u ove dokumente ucrtan još 1951. godine. Ono što razlikuje novi predlog od važećeg plana jeste, između ostalog, uređenje Kameničke ade njenim uvođenjem u područje branjeno od Dunava, uspostavljanje zaštićenih prirodnih zona na Kameničkoj adi od 55 hektara i na Majevici od 68 hektara, smanjenje zauzetosti parcela u opštegradskim centrima sa mogućih 100 odsto na maksimalnih 50 procenata, ograničenje spratnosti, izgradnja obaveznih suterenskih garaža, uvođenje zaštićenih urbanih zona, izmeštanje centralnog prečistača na Rokov potok, "ucrtavanje" pešačko-biciklističkog mosta na stubovima bivšeg Mosta Franca Jozefa...

Kroz proces javne rasprave, prvobitna protivljenja izgradnji mosta u produžetku Bulevara Evrope, prema oceni gradskih zvaničnika, usmerila su se ka novom rešenju prilazu mostu s bačke strane - vijaduktu. Međutim, planeri i saobraćajni stručnjaci brane ovo rešenje kao jedino izvodljivo kako bi se izbegla zagušenja već opterećenih tačaka, kao što je kružna raskrsnica Bulevara Evrope, Bulevara patrijarha Pavla i Bulevara cara Lazara. Takođe, urbanisti tvrde da teretni saobraćaj neće ići preko novog mosta, što je bila još jedna od zamerki.

Još jedna izmena u predlogu novog GUP-a izazvala je proteste dela javnosti, koji su doveli i do prekida jedne sednice Komisije za planove i opstrukcija druge, naknadno sazvane. Da podsetimo, više od 10.000, podnosioci tvrde i više od 16.000 primedbi, na tim sednicama sažeto je u 168 primedbi, a veliku većinu njih Komisija za planove je odbila.

Pomenuta izmena GUP-a jeste ta koja omogućuje da se na mestu Brodogradilišta, umesto predviđenog parka izgradi ekskluzivno stambeno naselje otvoreno javnosti, koje je dobilo nezvanično ime "Novi Sad na vodi". Gradonačelnik Vučević je u ponedeljak prokomentarisao ovaj detalj, uz opasku da su protiv predloga GUP-a i politički oponenti SNS-a, za čijeg mandata je donet važeći plan, iz kojeg se neka rešenja zadražavaju u ovom delu grada.

- I Šodroš su predvideli da bude veslačka staza. Doduše Kameničku adu su predvideli da bude urbanistička zona. Samo je razlika što smo mi rekli da je Kamenička ada prirodno stanište i zaštićena zona, a da je prirodno da industrijska zona Brodogradilišta da bude izgrađena. A ne obrnuto. I daleko je manja površina Brodogradilišta od Kameničke ade, neuporedivo. Po važećem GUP-u, koji je danas na snazi, moguće je graditi na Kameničkoj adi. Kamenička ada nije zaštićena zona, Ribarsko ostrvo nije zaštićena zona, ali Brodogradilište treba da bude park. Nek svako razmisli ima li to smisla. Ili ima smisla da industrijski park pretvorimo u nešto drugo, otvoreno, javno dostupno, ne kao neka druga naselja koja su dostupna samo za rezidente - izjavio je tada Vučević.

Što se tiče zelenila, iz "Urbanizma" navode da je predlogom GUP-a, površina pod njim povećana za  najmanje 180 hektara u odnosu na važeći plan. Naime, uz Kameničku adu, Majevicu i park i sportski park na prostoru Stare ciglane kod Širina u Petrovaradinu, planeri su u delovima grada kao što je Telep, išli s principom manjih raštrkanih zelenih površina, kje bi bile povezane "zelenim koridorima". Oni tvrde i da novi GUP predviđa da između 25 i 30 odsto prcela namenjnih stanovanju mora da bude pod zelenilom, te da će i to doprineti ozelenjavanju grada.

Opštegradski centri, odrednica koja je u GUP-u obeležena crvenom bojom, izazvala je podozrivost određenog broja građana, koji sumnjaju da će opširno definisani sadržaji, od stanovanja, javnih službi, poslovanja, sporta, zelenila, omogućiti kasnije izmene planova prema željama investitora.

- Spratnost je u opštegradskim centrima ograničena na osam spratova za stambene delove kompleksa, za poslovanje je viša spratnost. Kroz pravila oblikovanja prostora, označeni su delovi gde su dozvoljeni viši reperi. Opštegradski centri su delovi zemljišta uz najznačajnije saobraćajnice i najtraktivniji su za ulaganje. Mi planski kroz GUP ne možemo da predvidimo šta će biti potreba u tim delovima grada. Otvorena je paleta mogućnosti, što će se definisati u planovima nižeg reda. Naravno da neki građani misle da će svi tu da se nakače i da rešavaju stambenu gradnju. Da bi se došlo do parcele i objedinjavanja za izgradnju dogutrajan je proces i pitanje je mnogih imovinsko-pravnih odnosa na datoj lokaciji. Uz sve to, postoji još ograničavajućih faktora zbog kojih se investitori neće baš "lepiti" za te parcele, jer na drugim pozicijama imaju druge pogodnosti za stanogradnju - rekao je svojevremeno direktor "Urbanizma" Miladinović za "Dnevnik".

Jedan od takvih opštegradskih centara planiran je i na Telepu na uglu Futoškog puta i Bulevara patrijarha Pavla, umesto parka, koji je pak "ucrtan"  umesto Centra za vanredne situacije, nakon što su to građani peticijom zatražili.

- Mi smo napravili jedan balans zelenih površina na Telepu, koliko god to neko neće da prihvati. Mi smo na Telepu povećali zelene površine za oko 3,4 hektara, ali smo ih više dispregovali. Na pomenutom prostoru, umesto dva hektara parkokovske površine, mi sada vraćamo jedan hektar parka, a ostale delove, koji su bili ucrtani kao sportski tereni i parkovi po dvorištima, mi smo tamo preveli u javnu površinu što može da se prevede. Ona će se etapno rešavati - pojasnio je tada Miladinović.

Između ostalog, predlog GUP-a predviđa i povećanje broja parking mesta sa 1,3 na 1,5 po stanu, dok su investitori obavezni da to ostvare na svojim parcelama kroz suterenske garaže.

S. Krstić