U Bačkoj Topoli grade most, bazen, hotel, učenički dom...

Budžet će se naći 27. juna pred Skupštinom opštine radi rebalansa zbog novca dobijenog na konkursima Pokrajinske vlade.

– Za investicije smo ove godine dobili 50,164 miliona dinara od Uprave za kapitalna ulaganja i Pokrajinske vlade, a vezano za industrijski park, ali i druge potrebe – ističe Kišlinder, i dodaje da se menja plan i program javnog preduzeća, i svote koje ranijih godina nisu trošene, biće preusmerene na druge investicije.

Po njegovim rečima, ovog meseca završava se projekat zatvorenog bazena, koji je kapitalna investicija Bačke Topole, za koju je iz budžeta izdvojeno 150 miliona dinara, a vrednost ukupne inevesticije iznosi 350 miliona, te će za ostatak novca Opština konkurisati kod Pokrajine.

– Videćemo da li deo novca možemo pribaviti samodoprinosom, ali to moramo u dogovoru s predstavnicima mesnih zajednica, dakle da svi odobre. Očekujemo da ćemo već u julu sprovesti javnu nabavku, a u septembru bi već mogla početi izgradnja bazena, koja će se raditi u fazama, a kraj radova očekuje se krajem 2019, a ne duže od marta 2020. godine – kaže Kišlinder.

Predsednik opštine Bačka Topola Gabor Kišlinder kaže da ne voli da govori o dobijenim projektima jer je to rezultat rada svih u opštini, ali da ga je imao predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović pitao da li je zadovoljan novcem dobijenim za investicije. Imajući u vidu da je ta opština u drugoj kategoriji po razvijenosti, neke opštine su dobile više, te ga je predsednik Pokrajinske vlade upitao zašto je zadovoljan, na šta je Kišlinder odgovorio da, kad se reše prioritetne opštine, onda će oni doći na red da dobiju najviše, i to se upravo dešava. Bačka Topola ove godine ostvaruje kapitalne investicije.

Ove godine Bačka Topola radi rekonstrukciju jednog mosta i gradi jedan između Bajše i Panonije, a most kod Ine u Bačkoj Topoli biće saniran. Pošto su na konkursima dobili novac za te investicije, vredne malo više od 30 miliona dinara, ta svota biće preusmerena na druge investicije.

– Takođe, planiramo izgradnju učeničkog doma, vrednog 25 miliona dinara. Za to smo konkurisali s 50 odsto učešća u projektu kod Pokrajinske vlade, ali ispalo je da celokupni projekat vredi 74 miliona dinara, što je mnogo više, jer se dodao još jedan sprat zbog potrebe, kao i različite sale, ali ne nameravamo da odustanemo jer je dom neophodan našoj opštini – kaže Kišlinder. – Učenički dom nije investicija važna samo za Bačku Topolu već i za celu Vojvodinu jer će to biti dom pri Poljoprivrednoj školi, koja poučava decu iz cele Vojvodine delatnosti koja je osnovna u Pokrajini, od ratarstva, stočarstva, mašinstva, do zaštite u poljoprivredi. Taj smeštaj je važan učenicima-putnicima, a ne bačkotopolskoj deci, koja će takođe koristiti neke sadržaje, međutim, to je šira priča i zato i smatramo da će Pokrajina, ali i Republika, razmotriti taj projekat za samu izgradnju, kao i da funkcionisanje.

– Najveći problem u ovom trenutku, koji se nadamo da ćemo rešiti do kraja godine, jeste pitanje hotela u centru grada, za koji ćemo ozbiljno konkurisati kod stranih fondova, a raspisali smo javnu nabavku za rušenje na osnovu elaborata Građevinskog fakulteta u Novom Sadu. Hotel je sada svojina Opštine, a predviđeno je da se ruši gornji sprat zbog statike jer temelji ne mogu da iznesu toliku spratnost, a ove godine planiramo i stavljanje krova, dok ćemo za unutrašnji deo konkurisati kod svih mogućih fondova. Iz javnog preduzeća smo predvideli 100 miliona dinara, što je dovoljno za prvu fazu radova, koja će biti najskuplja, a hotel će se raditi u četiri faze – napominje Kišlinder.

Predsednik opštine Bačka Topola dodaje da pri svakom projektu u startu razmišljaju i o njegovom funkcionisanju, da posle ne nastanu problemi. Nekada su se gradile objekti, koji posle nisu imali nikakvu svrhu, ili su loše urađeni, a tipičan primer za to je, tvrdi Kišlinder, otvoreni bazen „Venus“. U to vreme to je bilo dobra investicija što se tiče ulaganja, a loša u smislu funkcionisanja i održavanja, upravo zato se Opština sada odlučila za izgradnju zatvorenog bazena.

– Zaštićeno područje Topolske doline obuhvata i jezero u Bačkoj Topoli koje je toliko čisto da bi bilo suludo pored toga praviti otvoreni bazen, ali tako deca mogu tokom cele godine da se aktivno bave sportom, i ne samo oni već svi građani, a znamo koliko je plivanje dobro za zdravlje – kaže Kišlinder. – Mnogo se može pričati na tu temu, koliko to doprinosi u prevenciji u zdravstvu, pa i finansijski ako tako postavimo, ali na prvom mestu zdravstveno.

On napominje da je sigurno lakše, i svakako ispravnije, platiti troškove kupanja nego troškove lečenja, i građani već dugo godina očekuju bazen, čija izgradnja ima dobar ođek, i na tome će ozbiljno raditi, paziće se na svaki detalj.

Industrijska zona je takođe jedna od kapitalnih investicija te opštine: u puteve u zoni biće uloženo oko 60 miliona dinara, biće izgrađena trafostanica, a Kišliner kaže da se mora bušiti i jedan bunar radi snabdevanja vodom u industrijskoj zoni, ali će biti spojen i s gradom.

– Takođe, ove godine radimo zaštitnu zonu oko jezera dužine pet kilometara, vrednu 36 miliona dinara, obilaznice, uređujemo šetališta, neophodnu infrastrukturu, ali će se raditi i pošumljavanje, vredno 12 miliona, ne samo oko jezera  već i šire – navodi Kišlinder. – Novac je izdvojen iz dela budžeta predviđenog za poljoprivredu, za šta smo dobili saglasnost. Iz tog sektora predviđeno je i održavanje atarskih puteva, kao i pomoć poljoprivrednim proizvođačima od 130 miliona dinara.

Bačka Topola imala je u zakupu oko 12.000 hektara državne poljoprivredne zemlje, međutim, taj deo je smanjen restitucijom, i deo se izdaje na više godina.

Ta opština pođednako ulaže u sve mesne zajednice, koje imaju samodoprinos, te same kreiraju svoj budžet u selu, a važni projekti se donose u dogovoru s njima.

– Samodoprinosi iznose oko 115 miliona dinara, a investicije se sufinansiraju opštinskim novcem, te se konkretno u Gunarošu prave atarski putevi, bankine, kanali, kao i manje investicije, koje su za jedno selo velike, i to se takođe radi zajednički. Isto tako, u Orahovu se grade atarski putevi, vodovod, za koji smo dobili dosta novca za pumpe od Pokrajinske vlade, ali radi se i asfaltiranje ulica – kaže Kišlinder. – Aplicirali smo na svaki konkurs Pokrajine koji je do sada raspisan, ali prihvatamo da se novac dodeljuje po grupi razvijenosti – mi smo u srednjoj, odnosno drugoj, te po tom osnovu i dobijamo novce za investicije.

Gabor Kišlinder kaže da su dosta radili na problemu zagađenja Krivaje, izmuljavanjem i propuštanjem vode, što ne čisti reku, već otklanja ustajalost, ali da će problem biti rešen izgradnjom prečistača otpadnih voda, za koji su dobili novac od Pokrajinske vlade.

– Svi su u nekom trenutku bili zagađivači, i kompanije i građani, što je pre tri godine bilo najteže priznati, i dogovoreno je šta ko mora da uradi da se problem otkloni. To je za opštinu prečistač, što je trećina rešenog problema i mi ćemo taj deo posla uraditi – napominje Kišlinder, i dodaje da je projektom obuhvaćeno zagađivanje, prečistač, vodozahvat, i vodosnabdevanje, koje je u ovom trenutku u gradu najuređenije, iako su mesta razuđena i do 50 kilometara.

Ta opština je razuđena, te kada se govori o atarskim putevima, to je zaista važno jer razdaljine između nekih mesta iznose više od 50 kilometara, a poljoprivreda je i te kako zastupljena delatnost, od koje žive mnoge porodice.

U toj opštini u planu je i izgradnja prečistača vrednog 350 miliona dinara, za koji je dobijena građevinska dozvola i određena lokacija za izgradnju, te ukoliko bi prva faza radova bila završena uskoro, onda bi cevovod bio priključen i u Bajši i rešilo bi se 30 odsto zagađenja u opštini.

– Sledeća faza podrazumeva nastavak cevovoda i drugi deo stanice koja će da primi zagađenu vodu, treća faza bi trebalo da protekne glatko, a četvrta je predviđena od 2030. godine ako dođe do razvoja grada i industrije – napominje Kišlinder. – Moramo da planiramo da će razvojem industrijske zone biti sve više posla i da će odlazak stanovništva da stane.

Maša Stakić