Tema: Ko će u Nemanjinu? Vučić pred četiri scenarija

Ukupan broj birača koji imaju šansu da još jednom potvrde, ili promene svoj glas je 203.012, a pojedini učesnici na izborima imaju dodatna očekivanja od tog dana. Naime, kako sada stvari stoje, moglo bi se desiti da parlamentarni status nakon njih dobije POKS, a pretpostavlja se da bi u sredu moglo biti i dodatnih iznenađenja. Budući da se procenjuje da bi se, kao što je do sada na ponovljenim izborima bio slučaj, i ovoga puta mogla zabeležiti manja izlaznost, pa samim tim i nešto niži broj glasova za cenzus od tri odsto, hipotetički bi se moglo desiti da parlamentarni status dobije „Metla”, ali i „Suverenisti” Saše Radulovića i radikali. Samim tim, do završetka izbornog procesa ostaje neizvesno koliko će opozicionih poslanika sedeti u Skupštini Srbije.

Valja napomenuti da je ponavljanje izbora i odgađanje objavljivanja zvaničnih rezultata, kao trenutka od kojeg počinju da teku dalje bitne političke radnje, pomerilo sedam do deset dana i rok za konstituisanje parlamenta i izbor nove vlade. Naime, zakon je RIK-u  za tu obavezu ostavio rok od 96 sati od trenutka zatvaranja birališta, što bi sada trebalo da se odigra do 5. jula u 20 časova. Ukoliko ne bi bilo novih ponavljanja izbora, Skupština Srbije trebalo bi da bude konstituisana u roku od 30 dana, što znači do 5. avgusta, a nova vlada izabrana najkasnije za 90 dana, odnosno do 5. novembra.

Mandati narodnih poslanika biće raspodeljeni po redosledu na izbornoj listi. Za sada u parlament ulazi sedam lista, od kojih su tri manjinske. No, to ne znači da će se s time poklopiti i broj poslaničkih grupa, što potvrđuje iskustvo iz još uvek aktuelnog saziva, koji završava mandat s 13 klubova. Za formiranje poslaničke grupe potrebno je najmanje pet poslanika pa su tako tu mogućnost iskoristili SDPS, Pokret socijalista, udružen s dve seljačke stranke, i PUPS, iako su izašli na izbore na listi Srpske napredne stranke. Takođe, na posebne poslaničke klubove razdvojile su se koalicioni SPS i JS. Još više su se rascepkale opozicione stranke, pa su se poslanici ĐB-a raspodelili u nekoliko klubova, isti slučaj bio je s „Dverima” i DSS-om, koji su na prethodnim parlamentarnim izborima nastupili zajedno. Liga socijaldemokrata Vojvodine u prošlom sazivu je dva puta za mesec dana ostajala bez poslaničke grupe, najpre kada ih je napustila Marinika Tepić, a nešto kasnije i predsednik Zelene stranke Goran Čabradi. Mandat završavaju članstvom u poslaničkoj grupi „Vojvođanski front –  Srbija21”, u kojem su, osim tri poslanika LSV-a, dva iz SDS-a i predsednik DSHV-a Tomislav Žigmanov.

Iz Moskve, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da još nije pala odluka o tome da li baš neće biti opozicije u parlamentu. No, lider naprednjaka dodatno je zagolicao pažnju javnosti najavom da će, zbog potrebe za što širim konsenzusom, u razgovore o formiranju nove vlade uključiti i neke od partija koje su ostale ispod crte na proteklim izborima.

Prvo skupština, pa konsultacije o vladi

Posle konstituisanja skupštine Srbije, pred šefom države su konsultacije s predstavnicima stranaka u parlamentu o tome koga će predložiti za mandatara nove vlade. Ako je verovati kladionicama, u igri su Ana Brnabić, Miloš Vučević, Siniša Mali i Branislav Nedimović, ali s Vučićeve strane nema ni nagoveštaja o tome ko bi od njih mogao biti njegov izbor. Posle izbora za predsednika Srbije 2017. godine, on je održao dvodnevne konsultacije, a tada su mu prvi sagovornici bili iz SNS-a, a odmah za njima, shodno broju osvojenih mandata, Ivica Dačić i Dragan Marković Palma. Dve nedelje kasnije Vučić je imao još jedne konsultacije s poslanicima svoje stranke, kada su oni jednoglasno prihvatili da premijersko mesto pripadne Ani Brnabić, tada vanstranačkoj ličnosti.

Sa sigurnom većinom u Skupštini Srbije u rukama stranke koju predvodi, srpski predsednik našao se pred četiri izbora – da naprednjaci sa svojim koalicionim partnerima sami formiraju vladu, da preslikaju koaliciju s prošlih izbora i ponovo uvedu u vlast SPS i JS, da u Nemanjinu pozove sve stranke iz Skupštine, što znači i Šapićev SPAS, i ostanu bez parlamentarne opozicije, kao i da uz sve njih priključi i neka od imena opozicionara čije liste nisu prešle cenzus.

Bez obzira na to da li će preći cenzus ili ne, POKS se spominje kao jedna od stranaka koje bi se mogle priključiti Vladi. Prilikom spekulisanja o tome ko bi se od lidera ispod crte mogao naći u Nemanjinoj, prvi na spisku našao lider LDP-a Čedomir Jovanović, predvodnik simbolično nazvane „Koalicije za mir”, kome su na društvenim mrežama već namenili mesto šefa diplomatije. Isto tako, očekuje se da se na nekoj funkciji nađe, ako do tog scenarija dođe, i dosadašnja poslanica Gordana Čomić.

Uporedo s tim pitanjima, ostaje u vazduhu da visi i dilema o tome koja je od ministarskih fotelja „sigurica” za dosadašnje stanare u Nemanjinoj. Godinama se spekulisalo raznim imenima koja već, navodno, prazne fioke svojih radnih stolova, ali se to nije desilo ni posle poslednje promene u Vladi. I pored govorkanja o opsežnoj kadrovskoj rekonstrukciji, ispraznilo se samo mesto ministra finansija, na koje je, umesto Dušana Vujovića, koji je podneo ostavku, izabran tadašnji beogradski gradonačelnik Siniša Mali. Poslednji put kada je govorio o budućem sastavu Vlade, Vučić je tvrdio da će u novom sastavu ostati eventualno samo četiri „stara” imena.

S. Stanković