Sve spremno za sutrašnje izbore, građani imaju reč

Do zatvaranja birališta na snazi je izborna ćutnja, pa se do sutra u 20 časova zabranjuje politička propaganda. Ovo će biti 12 predsednički izbori od uvođenja višestranačja u Srbiji. Prošla predsednička utakmica bila je održana 2. aprila 2017. godine. U trku za poziciju na Andrićevom vencu, sa mandatom od pet godina, ušlo je osam kanidata - aktuelni predsednik Aleksadnar Vučić, Zdravko Ponoš, Miloš Jovanović, Boško Obradović, Miša Vacić i tri dame - Milica Đurđević Stamenkovski, Biljana Stojković i Branka Stamenković.

Na vanrednim parlamentarnim izborima bira se 250 poslanika Skupštine Srbije. Dvanaesti saziv skupštine konstituisan je 3. avgusta 2020. godine, tako da poslanici nisu dostigli ni polovinu redovnog, četvorogodišnjeg mandata.

Za mesta u poslaničkim klupama nadmeće se 19 izbornih lista :”Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, „Ivica Dačić - premijer Srbije”, „Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor”, „Dr Vojislav Šeselj - Srpska radikalna stranka”, „Marinika Tepić - Ujedinjeni za pobedu Srbije - Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM - VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga”, Pokret za preokret, Pokret slobodna Srbija, Vlaška stranka”. Među listama su „Dr Miloš Jovanović - Nada za Srbiju - Srpska koalicija Nada - Nacionalno demokratska alternativa - Demokratska stranka Srbije (DS S) - Za kraljevinu Srbiju (Monarhisti) - Vojislav Mihailović”, „Milica Đurđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici”, „Muftijin amanet - Stranka pravde i pomirenja (SPP) - Usame Zukorlić„, „Moramo - Akcija - Ekološki ustanak - Ćuta - Ne davimo Beograd - Nebojša Zelenović„, a prva tri imena na listi su Aleksandar Jovanović Ćuta, Biljana Đorđević i Nebojša Zelenović. Zatim su tu i lista „Suverenisti - Saša Radulović (D jB), Milan Stamatović (ZS), dr Jovana stojković (Ž ZS)”, „Boško Obradović - Srpski pokret Dveri - POKS - Miloš Parandilović - Patriotski blok za obnovu kraljevine Srbije”, „Zajedno za Vojvodinu - Vojvođani (Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Zajedno za Vojvodinu), „SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin”. Na listi su i „Boris Tadić - Ajmo ljudi - Socijaldemokratska stranka - Nova stranka - 1 od 5 miliona - Tolerancija srbije - Ujedinjeni pokret zelenih Srbije - Bošnjačka građanska stranka - Bošnjačka građanska stranka - Stranka Crnogoraca”, „Alternativa za promene - Albanska demokratska alternativa”, „Koalicija Albanaca doline”, „Otete bebe - Ana Pejić„, „Romska partija Srđan Šain” i „Ruski manjinski savez - Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin - Srpsko ruski pokret, Srpsko-ruska partija Vukovi, Pokret Grka Srbiza „.

U skladu sa odlukom  glasački listić za predsedničke izbore je plave, a za parlamentarne sive boje. Brojevi na glasačkom listiću za parlament određeni prema redosledu proglašenja liste kandidata. Kada je o šefu države reč, tu je situacija bila drugačija, pa su, po slovu zakona, kandidati poređani žrebom.

Predsednik RIK Vladimir Dimitrijević saopštio je da je štampano 6.501.689 listića, što je jednako ukupnom broju birača upisanih u Jedinstveni birački spisak, koji je zaključen 18. marta u ponoć. Svoje pravo oni mogu da ostvare na 8.267 biračkih mesta, od kojih je 29 u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i 77 u inostranstvu. Rekordan broj ljudi ovoga puta se prijavio za glasanje u inostranstvu,  39. 777 birača.  Najviše u regionu, u BiH više od 11.000, Nemačkoj 8.000, Austriji 4.000 glasača – kazao je on. Pravo glasa u Beogradu ima 1.600.214 birača, koji treba da izaberu novih 110 odbornika za gradsku skupštinu.

Kula i Sečanj biraju lokalni parlament

Žitelji Kule biraju 37 odbornika za lokalnu skupštinu, za koju se kandidovalo sedam izbornih lista. Na prvom mestu je lista Srpske napredne stranku „Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, slede Socijalistička partija Srbije, „Zajednica Srba”, Dosta je bilo, Narodna stranka i Ruska stranka. Za lokalni parlament bori se i grupa građana „Kritična masa - za pobedu”. Na pretposlednjem mestu je Srpska radikalna stranka, dok lista Grupe građana „Kuljani i naš grad - Ujedinjeni za pobedu Kule” zaokružuje ovu izbornu ponudu.

U opštini Sečanj za 23 odbornička mesta nadmeće se četiri stranke i koalicije. Pored Srpske napredne stranke, koja je prva na listi, tu su i socijalisti u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom, potom lista „Vukašin Baćina - Za bolju opštinu Sečanj„, a spisak zaključuje Srpska radikalna stranka.

Kada je reč o kontrolorima, oni su kako je objasnio, Dimitrijević predstavnici državnog organa u biračkim odborima koji su sačinjeni od predstavnika svih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka, u skladu sa potpisanim dogovorom u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije. Tu su i podnosioci proglašenih izbornih lista i predstavnici proglašenih predsedničkih kandidata.

– U stalnom sastavu biračkih odbora biće oko 72.000 članova, a na predlog kandidata za predsednika republike odnosno proglašenih izbornih lista još oko, verovali ili ne, njih 350.000 u proširenom sastavu. Oni posle zatvaranja biračkih mesta, posle 20 časova utvrđuju rezultate glasanja – kazao je Dimitrijević.

Kako je objasnio, u skladu sa zakonom glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja liste ili imana kandidata za predsednika. Glasački listić je važeći ako birački odbor može sa sigurnošću da utvrdi za koga je glasač glasao. Birački listić je nevažeći ako nije popunjen, ako je zaokruženo više od dve izborne liste kao i ako je popunjen na način da birački odbor ne može da utvrdi kako je birač glasao.

- Pošto su se pojavile glasine o zaokruživanju i precrtavanju na listiću, na biračkom odboru je da na kraju utvrdi da li je takav listić važeći ili nevažeći. Najsigurnije za birača je da jasno zaokruži broj liste za koju je glasao - kazao je Dimitrijević. On dodaje da će na svim biračkim mestima biti i predstavnici i domaćih i stanih posmatrača, kako kaže, rekordno 5.300.

Glasači sa KiM, ovoga puta glasaće u četiri opštine u Srbiji - u Bujanovcu, Kuršumliji, Raški i Tutinu.

- U komunikaciji smo sa OEBS na KiM koju će, kako su obećali, pružiti podršku da ljudima omoguće pravo glasa i nesmetano prelaze preko takozvanih administrativnih prelaza. U birački spisak sa KiM ima nešto više od 93.000 birača – naveo je Dimitrijević.

Kodeks za izborne komisije i biračke odbore

Republička izborna komisija donela je Kodeks ponašanja članova i zamenika članova organa za sprovođenje izbora, po kome oni u službenim prostorijama ne smeju da nose simbole i parole političkih stranaka. Između ostalog, članovima RIK, lokalnih izbornih komisija i bričakih odbora,  zabranjuje se primanje poklona, usluga, ili druga korist za njih i članove njihovih poridica, osim protokolarnih i prigodnih  poklona. Oni ne mogu da koriste javnu imovinu i službene prostorije vezane  za izbore u privatne ili političke svrhe, niti da favorizuju, ili diskriminišu birače zbog političke, nacionalne, verske, polne ili druge pripadnosti. Isto tako, zabranjeno im je da daju neistinite informacije  koje bi dovele u pitanje integritet izbornog procesa, da namerno, ili iz krajnje nepažnje nanose materijalnu štetu organima za sprovođenje izbora. Ne smeju javno da izražavaju svoju političku, versku, ili drugu pripadnost, koja bi mogla da dovede u sumnju njihovu nepristrasnost u odlučivanju.

Prvi preliminarni rezultati se, kako kaže, očekuju u roku od 24 časa od zatvaranja biračklih mseta, ali će partije svakako imati svoje rezultate budući da imaju svoju mrežu ljudi u biračkim odborima, dok će predstavnici medija u holu zgrade RIK moći uživo da prate zvanični unos rezultata.

Ovogodišnja izborna kampanja u Srbiji od početka je pod budnim okom tri nadzorna tela: Regulatornog tela za elektronske medije, Privremenog tela za praćenje medija i Nadzornog odbora za izbornu kampanju. Njihov zadatak je praćenje medija, zastupljenosti političkih stranaka i političkih aktera i njihovi nastupi tokom izborne kampanje.  Na dan izbora, ova tela će, kako obećavaju, pomno pratiti glasanje.

Zakonodavac je ovoga puta uveo dodatnu kontrolu partijama za koje se utvrdi da su na ivici cenzusa i to kroz mehanizam takozvanog izazova, po kome stranke koje su osvojile više od dva odsto glasova mogu zahtevati proveru dela izbornih materijala. Uopšte rečeno, suština ovogodišnjih izmena izbornog zakonodavstva je bila želja da se otklone bilo kakve sumnje u regularnost izbora, davanjem opoziciji u ruke što više kontrolnih mehanizama. I ne samo opoziciji, već i samim građanima, pa se, primera radi, biraču daje pravo da od lokalne izborne komisije zatraži informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao na izborima ili ne.

Ovo pravo uvedeno je nakon izbora 2020. godine, ali je do sada bilo deo podzakonskih akata i regulisano Uputstvom koje je propisivala Republička izborna komisija. U praksi, ovo pravilo podrazumeva da će svaki birač koji sumnja da je neko glasao umesto njega, ovu informaciju moći da proveri odmah nakon glasanja.

Do sada je i postupanje po „lakim“ i „teškim“ greškama bilo propisano isključivo podzakonskim aktima. Zakoni sada definišu da lokalne izborne komisije i birački odbori imaju obavezu da kod teških grešaka ostvare uvid u izborni materijal, da isprave greške u zapisniku, ili donesu rešenje kojim konstatuju da se ne mogu utvrditi rezultati i ponište glasanje po službenoj dužnosti. Pod teškim greškama  se podrazumevaju situacije u kojima je nesumnjivo došlo do manipulacije sa brojem listića, ili  kada je nemoguće utvrditi rezultate, čak i nakon uvida u izborni materijal. U četiri situacije će lokalna izborna komisija automatski poništiti glasanje - ako je broj listića u kutiji veći od broja birača koji su izašli na izbore, ako je birački odbor omogućio da glasa lice koje nije upisano u  birački spisak, ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog lista ili ako se nije potpisao prvi birač i ako je zbir neupotrebljenih i upotrebljenih listića veći od ukupnog broja listića koje je primio birački odbor. U svim ovim situacijama, glasanje će biti ponovljeno u roku od 10 dana.

         S. Stanković