Srđan Kružević, v.d. direktora „Voda Vojvodine”: Verujem u projekat novog mosta i uređenje priobalja

Više smo nego raspoloženi za svaku saradnju, pogotovo što sam četiri godine bio zamenik Vučevića i znam koliko voli Novi Sad i reku. Moj stav je u svakom slučaju da ovo nije projekat u kom ima mesta politici, već je on isključivo pitanje struke i referentnih instintucija.  Siguran sam da će to pribalje biti  ukras Novog Sada i da ga neće ugroziti ni na koji način. Studije koje su rađene i bile kod nas govore da uređenje priobalja ne samo da ne ugrožava grad, već i pomaže regulaciju podzemnih voda u delu grada izgrađenom na močvarnom zemljištu od Limana 4, preko Telepa do Adica.  Nisam siguran da će to biti brzo, ali svakako bi trebalo da svaki grad koji ima reku izađe na nju. Svi gradovi u okruženju najlepši sadržaj imaju na reci - kaže u intervjuu za “Dnevnik” v.d. direktora “Voda Vojvodine” Srđan Kružević odgovarajući na pitanje o stanju na delu novosadske obale na Dunavu, zapravo forlanda, od Futoga do Ribarskog ostrva, koje je poslednjih meseci predmet žučne rasprave u novosadskoj javnosti, što zbog izgradnje novog mosta, što zbog širenja vikend naselja i deponija građevinskih agregata.

 U isto vreme građani protestuju zbog stanja na Kamenjaru i uzvodno?

- Od Kameničke ade ka Futogu, nalazi se vikend naselje Kamenjar, kojeg zakon iz 2018. godine prepoznaje kao zatečeno stanje. Mi u svakom trenutku možemo bez ikakve naknade možemo da uđemo da obavimo radove, da uklonimo neke objekte, ali ne možemo da zabranimo njegovu upotrebu, što možemo za neki objekat koji se gradi posle 2018. godine. Na području Kamenjara postoje 33 izdate građevinske dozvole, a svi ostali objekti su nelegalni. “Vode Vojvodine” ne prihoduju ništa od tih objekata, čak ni onu uzurpaciju koju plaćaju oni koji uđu u posed nekog zemljišta. To je tema o kojoj ću razgovarati s gradonačelnikom Novog Sada da vidimo da li možemo da uđemo u tu vrstu odnosa sa vlasnicima tih objekata.

Šta se dešava s vađenjem rečnih nanosa na tom području?

- Nadziremo ekspolataciju rečnih nanosa između Novog Sada i Veternika. U ovom momentu nijedno preduzeće u Pokrajini nema dozvolu za vađenje rečnih nanosa, jer su im istekle, ali imaju pravo da ih vade do izdavanja novih dozvola. Ukoliko ih ne dobiju, nemaju pravo to više da rade. Moram da napomenem da postoji deponija bliže Futogu. Tamo postoji vila na nasipu, što nije dozvoljeno po zakonu. Obaveštena je lokalna inspekcija, izdat je nalog za uklanjanje objekta. Pokrajinska inspekcija je takođe obaveštena i izdat je nalog za zabranu vađenja rečnog nanosa. “Vode Vojvodine” s tim, osim da alarmiraju, više nemaju nikakve veze.

Donete su izmene Zakona o vodama u Skupštini Srbije, čeka se da ga predsednik potpiše. Kako komentarišete ovaj zakon?

- Izmene Zakona o vodama donose određene novine koje olakšavaju rad vodoprivredi. Ono što je najvažnije, jeste da je novi zakon preneo pravo korišćenja vodnog zemljišta na Republiku Srbiju.. Ovaj zakon opredeljuje i uslove izdavanja vodnog zemljišta, odnosno, omogućuje i tačno definiše šta je to što može da se daje direktnom pogodbom, imajući u vidu ogroman infrastrukturalni razvoj Srbije, zahva-

ljujući predsedniku Aleksandru Vučiću. Inače, ovaj zakon predviđa direktnu pogodbu za izdavanje lokaliteta za vađenje rečnih nanosa koji su namenjeni za projekte od javnog interesa. To znači da, kada se radi Fruškogorski koridor, neka bolnica ili most, bilo koji projekat koji je država proglasila da je od nacionalnog značaja, moguće je sklopiti direktnu pogodbu bez saglasnosti Vlade Republike Srbije, što naravno ubrzava proces.

Kritike u javnosti uglavnom se odnose na da ovaj zakon olakšava eksploataciju vodotokova?

- Važno je napomenuti da je obaveza vodoprivrede da vadi rečne nanose da bi reke ostale plovne. Taj nanos, ako bi nastavio da se gomila na određenim pozicijama, menjao bi tok korita reke. Mi iz korita moramo da izvadimo predviđenu količinu i očistimo korito, a Dunav to neprestano nanosi. Tako da tu generalno, ništa nije nelegalno. Očekujem, u septembru, da ćemo javnim pozivom na konkurusu dati licenciranim preduzećima mogućnost da vade te nanose u skladu s ponuđenom cenom. Mi kontrolišemo količine, da li smo u mogućnosti da kontrolišemo tačno? Ja vam kažem da nismo i niko nije. To je redovno održavanje plovnog puta i da to ne radimo mi bismo verovatno imali plovni put koji je izmešten, tok reke s nekim novim rukavcem, tok reke koji je ušao u neki nebranjeni deo naseljenog mesta i slično.

Kakvog uticaja izmene zakona imaju na građanstvo? Šta će biti s vikend naseljima duž reka i kanala?

- Ono što ohrabruje, jeste što je ovaj zakon prepoznao da je vodno zemljište uz kanalsku mrežu pet metara širine. To neće rešiti zakon, već odluka ministra, ali da bismo došli do toga  mora da se sagleda širi aspekt. Nijedna lokalna samouprava u Vojvodini još nije donela akt o određivanju namene zemljišta uz kanale i reke. Tako da mi nemamo jasno definisano šta može na nekoj parceli, koja je dovoljno udaljena od reke, da se gradi: da li neki spotski sadržaj, industrijsko postrojenje. Po novom zakonu, vodno zemljište u Vojvodini je u javnom vlasništvu AP Vojvodine, a korisnik je Republika Srbija: ne može da se otuđi, ne može da se gradi. Može da se postavi montažno-demontažni objekat do 10,5 kvadrata.

S koliko novca raspolažete ove godine i šta nameravate da uradite s njim?

- Budžet “Voda Vojvodine” u ovoj godini nije baš za neku pohvalu. Za održavanje samo kanalske mreže u Pokrajini, po normativima, potrebno je 4,9 milijardi dinara da bi se ta mreža održavala u prefektnom stanju. Mi u ovom momentu za ovu mrežu izdvajamo negde oko 1,3 milijardu, uključujući i odbranu od poplava. To je svega tridesetak odsto onog što je potrebno i ne mogu da kažem da možemo odražavamo čitav sistem u doborom stanju. Sistem jeste funkcionalan, kanalska mreža u najvećem delu jeste funkcionalna, vodni objekti, uključujući ustave, crpne stanice, prevodnice, su u upotrebi. Tu postoje određeni problemi, jer je građevinski deo tih objekata u lošem stanju. Imali smo niz zamerki na branu na Tisi, koju sad rekonstruišemo iz tekuće buyetske pokrajinske rezerve sa neka 22 miliona. Da bi se sanirala čitava brana potrebno je 60 i nešto miliona, tako da dosta teško funkcionišemo što se tiče te oblasti. Zato stalno napominjemo da je neophodno da se plaćaju naknade za odvodnjavanje i zato ponavljamo da mi taj novac vraćamo u sistem i bez naplate nećemo imati novca za kanalsku mrežu.

Vidi se u medijima da “Vode Vojvodine” baš u vezi s tom naknadom održava tribine po pokrajini?

- Znam da je veliki broj građana nezadovoljan izgledom kanalske mreže, ali ću vam isto tako reći da je naplata naknada do 40 odsto. To je rekordno niska naplata za bilo šta što se plaća u Pokrajini. Kada bismo imali procenat naplate kao za struju od 97 i više procenata, sistem bi  funkcionisao besprekorno. Mi pošaljemo 800.000 razreza na godišnjem nivou, a uslovno rečeno, krpimo kraj s krajem. Do sada nismo išli u izvršenja.  “Vode Vojvodine”, od kada sam ja na čelu preduzeća, po prvi put šalju svoje stručnjake na teren. Imali smo kontakte sa preko 2.000  građana u 23 termina koje smo organizovali u šest gradova. I to traje tri meseca. Naknade su u proseku 200-300 dinara. Od tog novca nama funkcioniše ceo sistem i koristimo ga i za održavanje tog sistema. Neophodno je da građani razviju svest o potrebi izdvajanja novca za odvodnjavanje.

I pored tih prepreka, kažete da mreža funkcioniše?

- Funkcionalnost mreže u ovom kontekstu znači odbranu od unutrašnjioh, odnosno podzemnih voda. Mi sa time definitivno nemamo problem, ali 85 odsto teritorije Pokrajine ugroženo je od unutrašnjih voda. Ono što možemo da kritikujemo jeste da se mreža kanala širila i da sada postoji nedostatak vode u tim kanalima. Nismo uspeli projekat da dovedemo do kraja. Na primer, u Bezdanu je potrebno da za pet do 10 puta povećamo protok vode iz Dunava u osnovnu kanalsku mrežu, da bi meliorativni sistem u zapadnoj Bačkoj bio dovoljno napunjen. Krivaja ima decenijski problem, jer s druge strane svog toka nije spojena na kanalsku mrežu DTD i kada se zatvore ustave u Feketiću i Kucuri, vi imate nedostatak vode u Krivaji, povećanje temperature vode, snižen prostotak kieonika i pomor ribe. S druge strane, ako upumpavamo vodu u Krivaju, onda poljoprivrednici ostaju bez vode za zalivanje. Takođe, kanalskom mrežom regulišemo i nivo podzemnih voda i ako spustimo nivo vode u kanalima za metar, nijedna jednogodišnja poljoprivrdna kultura ne može da razvije korenski sistem koji će dohvatiti vlagu i onda ugrožavamo desetine hiljada hektara u sušnoj godini, kao što je ova.

Šta nameravate da uradite onda po tom pitanju?

- Zahvaljujući opet predsedniku Vučiću, Vladi Repbulike Srbije, međunarodnim odnosima koje smo uspostavili, imamo pristup Abu Dabi fondu, koji finansira izgradnju kanalske mreže i novih objekata i mi u naredna  dva meseca planiramo početak radova baš na toj Krivaji, gde ćemo napraviti  jednu ustavu i crpnu stanicu, produbiti korito, izmuljiti ga i spojiti ga na kanal DTD i time omogućiti navodnjavanje oko 6.000 hektara.  Abu Dabi je imao tri tranše od 2017. godine: prva faza je obuhvatila 12 projekata vrednih 15 miliona evra, s kojima smo omogućili navodnjavanje 37.000 hekatara, druga faza, u kojoj smo trenutno, obuhvata 10 projekata vrednih 13,3 miliona evra, omogućiće navodnjavanje na još 30.612 hektara i u trećoj fazi nameravamo ove godine da pokrenemo bar devet od 11 projekata, mada je u budžetu plnairano svega tri. Novi ljudi i menadžment uspeli su da reše imovinsko-pravne odnose i pravne blokade i da za oko 32,6 miliona evra omogućimo navodnjavanje skoro 45.000 hektara.

Šta je s Velikim bačkim kanalom? Nedavno je navedeno da je većim delom očišćen i da ostaje problem u delu kod Vrbasa?

- Od 2016. godine pokrenuto je čišćenje Velikog bačkog kanala. On je uređen od Vrbasa do kraja Sivca. Sada smo u rebalansu buyeta tražili od Pokrajine, između ostalog, dodatnih 50 milona dinara s kojima ćemo spojiti Sivac sa Somborom, a Grad Sombor je s Pokrajinom opredelio 50 miliona za radove koje će urediti kanalsku mrežu kroz sam grad. Tako ćemo imati jedno ogormno parče kanala koje će biti pre svega čisto, onda plovno i koje će moći da se koristi upravo za navodnjavanje, ali i da prima poplavne vode. Naravano, ostaje crna tačka od šest kilometara u Vrbasu, koje je najzagađenije područje u Evropi. Projekat se radi, finansira ga Evropska unija i trebalo bi da bude gotov ove godine. Oni imaju neke svoje uslove, na primer da sklonimo sve zagađivače s kanala, da bi oni uopšte uložili sredstva, a radi se o preko 30 miliona evra vrednoj investiciji. Ili ti industrijski zagađivači iz Vrbasa i Kule moraju da svedu svoje otpadne vode na prihvatljive norme sa svojim prečistačima. Vidi se svetlo na kraju tunela, ali bi trebalo da se sklope još neke kockice da bismo mogli da uđemo u taj posao.

Svetozar Krstić