Srbijom vršlja oko 200 stranih špijuna

obaveštajnih službi i sa Zapada i s Istoka, a protiv interesa Srbije. On je preneo da su nadležni organi u skladu s posebnim Zakonom o BIA, uspešno evidentirali niz takvih aktivnosti a istovremeno i prekršioce. Neka od tih lica „našom aktivnošću uspešno su neutralisana i taj posao neće moći više da obavljaju na taj način“, predočio je Vučić,

Naša država je već dugo godina pod prismotrom stranih obaveštajnih službi. Broj stranih špijuna, naravno, nije moguće utvrditi, ali poznavaoci prilika iznose podatak da je u Srbiji u svakom trenutku aktivno oko 200 špijuna koji za potrebe svojih zemalja svakodnevno, javno ili tajno, prikupljaju informacije. Neki od agenata infiltrirani su i u najviše državne, vojne i policijske strukture.

Od 20 najjačih obaveštajnih agencija, koliko ih je aktivno u našoj državi, najagilnije su nemačka (BND), engleska (MI-6), kao i agencija Sjedinjenih Američkih Država (CIA), ali je sve više onih s Bliskog istoka, iz Irana i Turske, ali i s Kosmeta i iz Rusije.

Tajne službe stranih država deluju ovde da bi destabilizovale Srbiju, udaljile zvanični Beograd od Rusije i približili našu zemlju EU i NATO-u. Sve te procese prati neprestano stvaranje centara stranih agentura na našoj teritoriji. Poznato je da su strane agenture još u vreme Drugog svetskog rata izgradile svoje špijunske pozicije u Srbiji – Nemci u Vojvodini i na Kosovu, Amerikanci, Englezi i Rusi u Beogradu, Italijani na Kosovu i u Sanyaku, a Bugari i Albanci na čitavom jugu Srbije. Obaveštajni analitičar Milan Petković smatra da ta špijunska mreža ni danas nije mnogo promenjena jer pokriva glavne centre moći i odlučivanja u Srbiji. Petković, međutim, primećuje njihov agresivniji metod rada od kada je Srbija postala saveznik zapadnih država.

Špijuni iz zemalja nastalih raspadom bivše SFRJ, pre svih Hrvatske, BiH i Slovenije, u svakodnevnom su kontaktu sa svojim obaveštajnim službama. Radi se o ljudima koji su nekada živeli na teritorijama tih zemalja, ili u pograničnim mestima. Svako od njih ima svoj delokrug interesovanja. Hrvatska SOA se naročito interesuje za stanje u Vojsci Srbije. Mosad se, s druge strane, koncentrisao na delovanje u BiH, Sanyaku, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji, pre svega zbog toga što tu deluju ekstremni islamisti.

Svaka obaveštajna služba ima na raspolaganju krug saradnika, udaljenih od istinskog obaveštajnog rada. Njihov zadatak je, ukazuju naši sagovornici, da prikupljaju informacije koje na prvi pogled nemaju bliske veze s aktuelnom državnom politikom zemlje za koju rade. Saradnici obaveštajnih službi zaduženi za tercijalne informacije regrutuju se na različite načine. Ključni faktor prilikom izbora jeste njihov kapacitet za obaveštajni rad. To uključuje poznanstva, kretanje među ljudima koji bi potencijalno mogli biti bezbednosno zanimljivi, kao i nevidljivost za kontraobaveštajni rad suparničke službe, ističu srpski bezbednjaci.

Osim „klasičnih špijuna”, i onih koji u Srbiji borave kao razni atašei pri ambasadama, mnoge inostrane firme preko svojih sektora bezbednosti deluju kao produžene ruke obaveštajnih službi zemalja iz kojih dolaze.

Jedan od nekadašnjih visokih funkcionera Vojnobezbednosne agencije, koji je želeo da ostane anoniman, navodi da je u Srbiji prilično aktivna i crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost. ANB, naime, po njegovim rečima, prati i kretanje crnogorskih kriminalaca po Srbiji, ali istovremeno prati i sve one za koje sumnja da rade protiv crnogorskog premijera Mila Đukanovića.

M. Bozokin

Oko na Vojvodinu

Poslednjih godina jedan od glavnih zadataka zapadnih agentura je udaljavanje Srbije od ruskog uticaja. Takođe, zvanični Berlin i London su procenili da će već za 20 godina Dunav, koji povezuje Severno i Crno more, biti jedna od najvećih privrednih arterija Evrope i zato je kontrola nad Vojvodinom za njih prioritet.

Opozicija traži imena špijuna, Jovanović optužuje Rusiju

Lider LDP-a Čedomir Jovanović zatražio je održavanje posebne sednice Skupštine posvećene bezbednosnoj situaciji u zemlji, na kojoj bi poslanici trebalo da dobiju odgovore na pitanje ko su ljudi koji su u Srbiji uhapšeni zbog organizovanja terorističke akcije u Crnoj Gori. Na toj sednici, koja bi mogla biti, ako je potrebno, i zatvorena za javnost, trebalo bi da se saopšti pod kakvom krivičnom prijavom su ti ljudi uhapšeni i koja obaveštajna služba je bila njihova logistička podrška.

Jovanović je konferenciju za novinare premijera Aleksandar Vučića posle sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti ocenio jednom od najtežih, i proučio da svi treba da budu zabrinuti zbog onoga što je na njoj saopšteno.

– Niko normalan ne može ignorisati takva pitanja, s obzirom na to da iz njih proizlaze i neka druga – da li je sve ono, kao što mi tvrdimo što se desilo u Crnoj Gori, poruka Vučiću, njegovoj vladi i Srbiji, kojom se nama ne dopušta da vodimo samostalno evropsku politiku i rešavamo probleme? – izjavio je Jovanović novinarima u parlamentu.

On smatra da to sigurno nisu zapadne obaveštajne službe jer njima nije cilj udaljavanje od Evropske unije i NATO-a, već da tako nešto odgovara samo Rusiji. Podvlači da se „protiv Srbije vodi najbrutalniji rat, ne dozvoljava nam se da uđemo u Evropsku uniju i da se približimo NATO-u, iza svega toga stoji Rusija. To ne smemo ignorisati”, rekao je Jovanović.

Šef poslaničke grupe „Dveri” Boško Obradović pitao je zašto se predsednik Vlade stavlja na stranu „montiranih priča” u Crnoj Gori, a ne štiti interese građana Srbije koji su tamo uhapšeni.

– Želimo da znamo imena špijuna koji su otkriveni u Srbiji, inače ćemo sve što radi Biro za koordinaciju službi bezbednosti doživeti kao novi rijaliti šou Aleksandra Vučića – rekao je Obradović, zapitavši ko su agenti sa Zapada i Istoka i ko je iz Uprave kriminalističke policije odavao poverljive podatke ambasadama, ko je zbog toga uhapšen, a ko u vezi s dešavanjima u Crnoj Gori.

Predsednik SRS-a Vojislav Šešešlj tražio je od premijera Vučića i Vlade da hitno preduzmu mere da se eliminišu svi mafijški klanovi iz Crne Gore u Srbiji, i obrnuto, i da beogradski režim javno obelodani šta sve zna o „Milu Đukanoviću i njegovoj mafiji”. Naveo je da je u Crnoj Gori među uhapšenima i aktivistkinja radikala Branka Milić stara 61 godinu, jer je „rekla da je Milo Đukanović jedan od najvećih srpskih izdajnika”.

Podsećajući na to da je premijer govorio o kriminalnim grupama koje subverzivno deluju protiv Mila Đukanovića, Šešelj je istakao da radikali deluju subverzivno otkako je Đukanović, „falsifikovanjem rezultata referenduma, otcepio po volji zapadnih sila, Crnu Goru od zajedničke države sa Srbijom”.

S. St.

DS: Dizanje panike

Demokratska stranka traži procenu bezbednosti u državi, odgovornost nadležnih i istinu o hapšenjima srpskih državljana zbog planiranih napada u Crnoj Gori. Poslanik te stranke Balša Božović upitao je „ko je organizovao i šta i da li su to naše nadležne službe znale”, napominjući da postoji „sijaset čudnih okolnosti” u vezi s hapšenjem srpskih državljana zbog dešavanja u Crnoj Gori, ali i delovanja stanih agenata u Srbiji. Za njega je premijerovo obraćanje posle sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti značilo samo „dizanje panike”, dok je to za Zorana Živkovića (Nova stranka) predstavljalo „rijaliti šou”.

Stefanović: Odavanje informacija trajalo

– Uhapšeni pripadnik UKP-a duže je sarađivao s obaveštajcima jedne zapadne službe – izjavio je  ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, precizirajući da odavanje informacija nije trajalo samo nekoliko meseci.

Stefanović je za Televiziju „Prva” rekao da ne može da otkriva ime privedenog lica, niti da daje više detalja iz istrage, ali da odavanje informacija stranim obaveštajcima „nije bilo tokom kratkog perioda”, odnosno da to nije trajalo samo nekoliko meseci.

Ministar je istakao da se radi o dobroj akciji pripadnika MUP-a i BIA, koji su uočili lice i kontakte s jednim pripadnikom zapadne obaveštajne službe i neutralisali ga kroz efikasnu akciju.

– Ta osoba je u rukama naših istražnih organa, dalje postupanje zavisi od tužioca – rekao je Stefanović.

Govoreći o kontroli situacije u UKP-u, on je kazao da je to prvi put u istoriji da se u MUP-u na takav način preseca takva aktivnost.

– Ne mogu da kažem da li se pre deset, sedam ili pet godina dešavalo nešto slično, ali očigledno da tadašnje strukture nisu bile kadre da se obračunaju ili otkriju takvo delovanje. Mi u MUP-u sada imamo strukturu koja hoće da zaštiti interese zemlje i građana Srbije, ne navija ni za jednu stranu silu, ni levo ni desno, ni istočno ni zapadno – rekao je Stefanović.