Srbiji potrebna ozbiljna energetska diplomatija
BEOGRAD: Na budućnost Srbije u velikoj meri će uticati kako će se pozicionirati prema velikim silama po pitanju energetike, zbog čega nam je potrebna ozbiljna energetska diplomatija, rečeno je danas na konferenciji ''Energetska bezbednost i energetska diplomatija Republike Srbije''.
"Puno zavisi u našoj zemlji od vođenja enegetske diplomatije i kako ćemo se prilagoditi novim tokovima. To se ne tiče samo osiguravanja energenata, pre svega, nafte i gasa nego i našeg odnosa sa velikim silama", rekao je Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji je organizovao taj skup zajedno sa Ministarstvom energetike.
Objasnio je da se energetska diplomatija tiče spoljnopolitičkog pozicioniranja zemlje u odnosu na energetsku bezbednost, koja postaje jedan od ključnih faktora spoljne politike velikih, ali i malih, država.
"Tome se sve podređuje. U NATO strategiji iz 2010. godine energetska bezbednost evropskih zemalja je proglašena prioritetom. Više to nisu borba protiv komunizma kao tokom hladnog rata, niti ljudska prava kao devedesetih godina, već energetska bezbednost", rekao je Proroković Tanjugu.
Ističe da je očigledno da su interesi SAD, EU, Rusije, Kine i Irana sukobljeni i da do tog sukobljavanja dolazi i na Nalkanu, što postavlja pitanje kakvu ćemo spoljnu politiku voditi."Mislim da će za nas manevarski prostor da vodimo tu multivektorsku politiku i sarađujemo sa svima biti sve uži", naveo je Proroković.
Konflikti će se, kako kaže, voditi i oko izvorišta, što je bio i jedan od razloga agresije na Iraka, ali i prema tome kuda će proći zamišljene trase gasovoda i naftovoda.
"Imamo elemente energetske bezbednosti i uzrocima početka rata u Siriji i Ukrajini. Velike sile gledaju iz drugačije perpsketive nego mi male države, one se bore za što veće prisustvo na tržištu energije u različitim regionima i međusobno se sukobljavaju i dolazi zbog toga do novih regionalnih sukoba".
Proroković smatra da je, ipak, nerealno očekivati vojno sukobljavanje između velikih sila, jer imaju nulearno oružje, ali da će svakako do regionalnih sukobljavanja dolaziti i obojenih revolucija i zloupotreba raznih političkih pitanja, kao i prevrata.Dodaje da je pokušaj političkog prevrata u Turskoj ima veze sa enegetskom bezbednošću i izgradnjom Turskog tok.
Proroković je objasnio da Srbija kao mala zemlja ne može da bira od koga će kupovati energente, ali da moramo bolje da analiziramo i pratimo međusobne odnose i predviđamo do kojih konflikata bi moglo sve da dođe zbog energenata, kako bi bolje zaštitili svoje interese.
Direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Branislav Đorđević je rekao da se u SAD troši 40 odsto svetske proizvodnje nafte, oko 25 odsto proizvodnje uglja i skoro 30 odsto struje iz hidro sektora."Najmanje tri faktora će odrediti upotrebu energije u budućnosti - stopa priraštaja stanovništva, standard i stepen efikasnosti korišćenja energije", naveo je on.
Ističe i da će se sukobi sve više dešavati između onih koji imaju rezerve energenata i onih kojima su oni potrebni."Da li je krajnje vreme da osnujemo energetsku diplomatiju kao deo odgovornosti Srbije prema budućnosti", zapitao je Đorđević.Pomoćnik ministra za nauku Tibor Sabo je prisustvovao otvaranju konferencije i tom prilikom ukazao da je Srbija zavisna od uvoza energenata, ali i da energenti predstavljaju jedno od najvećih bogatstava svake države.
Ministarstvo prosvete će uskoro pokrenuti javnu raspravu o Zakonu o naučnim istraživanjima, sa željom da uspostavi novi način finansiranja nauke u Srbiji i obezbedi veća sredstva, rekao je Sabo.
