Srbija dobija registar lobista

Vlada Srbije je na poslednjoj sednici utvrdila taj predlog kao deo Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji. Ministarka je i tada istakla da je suština tog zakonskog akta da Srbija dobije registar lobista, da njihovo delovanje bude javno, transparentno i da se zna kod kog funkcionera odlaze i za šta lobiraju, dodajući da lobiranje nije protivzakonito jer takav zakon imaju već mnoge zemlje, a u tome prednjače SAD.

Obaveza Srbije da uredi pitanje lobiranja i pristupa javnosti svim informacijama o lobiranju u organima javne vlasti proističe i iz međunarodnih ugovora koje je naša država usvojila. Zakon o lobiranju, koji treba da stupi na snagu naredne godine, ujedno treba i da uspostavi normativni okvir u oblasti lobiranja i na taj način otkloni nedostatke u srpskom pravnom sistemu. Zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri se štiti javni interes, budući da se povećava javnost rada organa državne uprave, ojačava integritet i odgovornost lobiranih lica koja vrše javne funkcije i podiže poverenje građana u proces donošenja odluka.

Lobirano lice može biti ministar, državni sekretar ili narodni poslanik, ali i državi službenik, posebni savetnik u ministarstvu, predsednik opštine ili njegov zamenik, kao i lice zaposleno u opštini. Jer, predlogom pomenutog zakonskog akta propisano je da lobiranje predstavlja aktivnost kojom se vrši uticaj na organe Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, a lobiranje se definiše polazeći od nacionalnih specifičnosti. Srbija će doboti zakon o lobiranju koji je antikorupcijski i preventivan. On će povećavati transparentnost u procedurama donošenja zakona, uredaba i drugih propisa jer lobiranje mora biti usklađeno s javnim interesom. 

Zakon prepoznaje dve vrste lobista: registrovane i neregistrovane. Registrovani su oni koji ispunjavaju opšte uslove, što podrazumeva da su državljani Srbije, da imaju fakultetsko obrazovanje, da nisu osuđivani ili da du prošli obuku Agencije za borbu protiv korupcije. Svi koji ispunjavaju te opšte uslove, a žele da budu lobisti, moraju biti upisani u Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje. Neregistrovani su oni koji lobiraju isključivo u svoje ime. To mogu biti građani, Privredna komora Srbije, NALED, Američka privredna komora u Srbiji, Savet stranih investitora, NIS, pravosudne asocijacije... Međutim, pravno lice koje obavlja lobiranje i neregistrovani lobisti ne mogu zastupati dva ili više korisnika lobiranja koji u konkretnom slučaju imaju suprotne interese.

Bez obzira na to da li je reč o registrovanom ili neregistrovanom lobisti, obaveza funkcionera koji ih angažuje je da to prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije. U suprotnom, kazne se kreću od opomene do predloga o udaljenju s javne funkcije. Korisnici lobiranja mogu biti i privatne kompanije, NVO, grupe građana. One imaju obavezu da s registrovanim lobistom sklapaju ugovor.

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije donosi kodeks ponašanja učesnika u lobiranju koji će uspostaviti standarde i visoke etičke vrednosti za obavljanje lobiranja. Strano fizičko lice može obavljati lobiranje u Srbiji samo ukoliko je registrovano za obavljanje lobiranja u državi čiji je državljanin i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim fizičkim licima koja obavljaju lobiranje u Srbiji. Upisom u tu posebnu evidenciju strano fizičko lice stiče ista prava, ali i dobija iste obaveze kao i lobista u Srbiji.

Zabrana dve godine posle funkcije

Predlogom pomenutog zakonskog akta propisana je zabrana obavljanja lobiranja licu izabranom, imenovanom, postavljenom, zaposlenom ili na drugi način radno angažovanom u organu vlasti, kao i licu na čiji izbor, imenovanje ili postavljenje organ vlasti daje saglasnost. Zabrana prestaje po isteku dve godine od dana prestanke funkcije. Drugim rečima, dve godine nakon obavljanja javne funkcije funkcioneri, visoki državni službenici ili lica koja su radno angažovana u organu vlasti ne mogu se zaposliti kao lobisti.

Obuku za lobistu sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije koja izdaje uverenje. Zahtev za upis u Registar lobista i Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje takođe se podnosi Agenciji. Kao što se upišu, lobisti se mogu i ispisati, odnosno izbrisati iz registra. Kao razlog za brisanje iz Registra lobista u zakonskom predlogu navodi se sam zahtev lobiste, ako je lobista osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje lobiranja, ako mu je izrečena mera bezbednosti ili zaština mera zabrane obavljanja delatnosti, ukoliko je postupio suprotno načelu integriteta, gubitkom poslovne sposobnosti ili ukoliko lobista postane funkcioner ili se zaposli, odnosno radno angažuje u organu vlasti.

Lobiranje se, shodno zakonskom predlogu, ne može započeti pre zaključenja ugovora o lobiranju. U ugovoru moraju biti navedene ugovorne strane, podaci o načinu i vremenu trajanja lobiranja, visina naknade za lobiranje, ali se njime lobisti ne mogu obavezati na određeni ishod lobiranja. Raskid ugovora o lobiranju može zahtevati svaka ugovorna strana u svakom trenutku.

 LJ. Malešević