Šormaz: Besmisleno je da vodimo politiku vojne neutralnosri

"Vojna neutralnost više ne postoji tako da Srbija u narednom periodu dobro mora da razmisli o svojim budućim potezima i koracima. Ja mislim da je najbolje da postanemo ono što smo oduvek želeli, što su naši preci pokušavali kroz sve svoje bune, revolucije i ratove, a to je da budemo deo savremene Evrope i evroatlanskog sveta", poručio je Šormaz u izjavi Tanjugu.



On dodaje da Srbija politički nije neutralna zato što je kandidati za EU.



Šormaz ističe da poslednji samiti EU i NATO više nego jasno pokazali da je pala gvozdena zavesa na granicu sa Rusijom i da Evropa više neće sarađivati sa Rusijom, na način na koji je do sada sarađivala.



"Poverenja Evrope u Rusiju više nema i ne treba da ga bude, s obzirom da ponašanje Rusije, nasilno, agresorsko i potpuno neevropsko, tako da ja sam ubeđen da više neutralnost ne postoji u Evropi i to se pokazuje", smatra Šormaz.



On podseća da je Rusija intervenisala u Gruziji 2008., a zatim pripojila Krim 2014. i napravila autonomne delove od Donbasa.



Na podsećanje da ni SAD nisu dozvolile Rusiji da instalira nuklearne projektile na Kubi šezdesetih godina prošlog veka, Šormaz kaže da ljudi u Srbiji, kako je rekao, stalno mešaju babe i žabe.



"Mi ne možemo da upoređujemo demokratske vlasti sa autoritarnim i diktatorskim režimom kao što je ruski. Uostalom, pogledajte memoare Fidela Kastra kako su prošli u saradnji sa Sovjetskim Savezom, koji je svoju pomoć Kubi uslovljavao izrabljivanjem i izgladnjivanjem kubanskog naroda", navodi Šormaz.



On je upitao zašto Putin sada nije napao Finsku, pošto sada ima1340 kilometara nove granice sa NATO, te je već doneta odluka da se pravi nova baza u Finskoj.



Ništa se nije desilo zato što je neistina reći da je napao Ukrajinu zato što su fašisti.



"Ukrajina, koja ima 40 miliona stanovnika, dala je osam miliona žrtava u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Sramota je za nju reći da je fašistička država i da je napadate zato što je demokratska volja njenih građana da bude u EU i NATO. A prvi se borimo za suverenost u donošenju naših odluka", konstatuje Šormaz.



On dodaje da Amerikanci u narednih nekoliko decenija nisu imali nameru da ih prime u NATO, a da Finci i Šveđani nisu ni razmišljali da postanu članovi NATO.



"Sve je to promenio Putin svojim ponašanjem", ističe Šormaz.



Na konstaciju da je 80 odsto ljudi u Srbiji protiv uvođenja sankcija Rusiji, Šormaz odgovara da to ne znači da su u pravu.



On takav odnos objašnjava tvrdnjom da mediji ne rade svoj posao kako treba i da zato ljudi ne znaju šta se stvarno događa.



Na konstataciju da su njegovi stavovi često suprostavljeni sa većinom stavova članova njegove stranike, Šormaz odgovara da većina u SNS insistira na vojnoj neutralnosti, a da on insistira da uđemo u NATO jer smatra da je to bolje za nas.



Kako kaže, SNS ima veliki demokratski potencijal i u stanju je da istrpi različite stavove.



"I dalje ću nastaviti da iznosim svoje stavove i jednog dana, u ne tako dalekoj budućnosti, politika Srbije će biti to što ja govorim danas", uveren je Šormaz.



Na pitanje da prokomentariše to što je Albanija dozvolila NATO da pravi bazu u Draču, Šormaz odgovara da je to odlično za Srbiju, jer će biti sigurnija.



"To je luka u kojoj su Amerikanci iskopali dubinu. Najveći problem Luke Bar je što nema dubinu pa neki veliki brodovi ne mogu da pristanu, ali će moći u Drač, a preko te luke i Otvorenog Balkana će se mnogo više raditi, posebno kada se železnički, putnički i kargo povežemo", ističe Šormaz.