SNS i dalje najjača stranka, evroskepticizam zbog pritisaka na Srbiju

Najveći razlog za to je sve češći stav Brisela protiv proširenja EU, ali i pritisci na našu zemlju u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji i rešavanjem kosovskog pitanja, prenosi "Blic".

Pošto se u poslednje vreme sve češće se priča o vanrednim parlamentarnim izborima, iako je od prošlih izbora prošlo svega godinu dana, "Faktor plus" je istraživanjem obuhvatio i rejting stranaka.

Kada je reč o trenutnom rejtingu, SNS je na 45,5 odsto podrške, SPS na 10,7 odsto, a SSP na 6,9.

Slede Zavetnici i NADA sa po 4,5 odsto i Dveri sa 4 odsto podrške.

Desnica trenutno ubira poene na temama o ratu u Ukrajini i kosovskom pitanju. Pokušavaju da pridobiju što više glasova, s tim što će se tek videti da li će desnica ujedinjena moći da izađe na izbore, kaže izvršni direktor "Faktor plusa" Predrag Lacmanović.

Da se izbori održavaju u nedelju 38 procenata građana se izjasnilo da bi na njih izašlo, 36 odsto da ne bi, dok 26 procenata nema stav.

Lacmanović ipak vidi prostor za napredak proevropskih stranaka.

Trenutno postoji mali evroskepticizam zbog pritisaka na našu zemlju da uvedemo sankcije Rusiji i implementiramo Ohridski sporazum. Ako bi ti pritisci popustili, rejting proevropskih stranaka bi rastao, jer većinski deo Srbije nema ništa protiv EU, kaže Lacmanović.

Povodom formiranja Narodnog pokreta, što je inicirao predsednik Aleksandar Vučić, anketa "Faktor plusa" je pokazala 78 odsto građana vidi SPS u tom pokretu zajedno sa SNS-om.

Zanimljivo je da po 12 odsto ispitanika veruje da će se u Narodnom pokretu naći i SSP, odnosno koalicija "NADA".   

Narodni pokret je najavljen kao široka koalicija za borbu za srpske interese, zbog čega građani u tom pokretu vide i one koji trenutno nisu u ljubavi sa vlašću, kaže Lacmanović.

Znatno veći procenat građana smatra da Srbija treba da postane članica Evropske unije (39 odsto), nego što ih veruje da će se to zaista i ostvariti (30 odsto).

Da će u narednih pet do 10 godina Srbija postati punopravna članica EU veruje svega 23 odsto ispitanika.

Nisu velika očekivanja zbog sve češćih signala iz Brisela protiv daljeg proširenja EU. Naravno, građani sve to slušaju i zaključuju da su male šanse za ulazak Srbije u EU. Da bi se promenio njihov stav potrebni su jači signali iz Francuske, Nemačka i Italije, kao najjačih EU zemalja, kaže Lacmanović.

Građani koji smatraju da Srbija treba da bude deo EU najčešće kao glavni benefit navode društveno-ekonomski napredak svakog pojedinca i društva, zatim vladavinu zakona i zaštitu ljudskih prava, kao i mir i stabilnost u regionu i šire.

Ulaskom u EU politički pritisci na Srbiju bili bi drastično manji. To bi bilo veliko olakšanje i zemlja bi mogla znatno ekonomski da napreduje, kaže Lacmanović.

S druge strane, čak 53 odsto građana ne očekuje da Srbija postane članica EU, a kao najčešći razlog za to ističu "zahtev EU da priznamo Kosovo kao nezavisnu državu" i da "uvedemo sankcije Rusiji".

Građani bi možda i pristali da uvedemo sankcije Rusiji, ali ne i da se odreknu Kosova zbog ulaska u EU, kaže Lacmanović.