Sloboda kretanja radnika, Poglavlje 2 spremno za otvaranje

"Kao vlada moramo da razumemo da se stepen socijalnih prava i usluga ne meri samo obimom pružene socijane usluge ili njihovog unaprđenja već kako pojedinac meri svoju društvenu moć, na koji način oseća da li je pomognut, podstaknut i zaštićen kada mu treba i kada iz nekog razloga nije u moguhnosti da napareduje", rekla je Joksimović na ministarskoj konferenciji "Inicijativa za socijalnu dimenziju EU integracija".



Prema njenim rečima, bilo bi dobro da svi činioci društva rade na iznalaženju održivih modela saradnje kako bi se dostigao jedan od ciljeva EU integracija a to je viši standard, bolji kvalitet života, povećanje socijalne zaštite i svega što život čini dostajnstvenijim. Iako je potpuno iskorenjivanje siromastva tesko ostvarivo, to ne znaci da ne treba da svi radimo na tome, precizirala je Joksimović. 



"Iako zvuči kao utopija moramo raditi na tome", rekla je ona i dodala da korups socijalnih prava kaže da socijalna politika mora da bude tu kada se pojedinac nađe u teskobnoj situaciji, kada je na začelju, da mu pomogne da prevaziđe jaz, podupre ga i zaštiti da može da nastavi rast. Navela je da je, uz iskorenjivanje siromaštva, zapošljavanje osetljivih kategorija građana, važan zadatak države.



Joksimović je ocenila da je dobro što se krilatica iz Agende 2030 -niko ne sme da bude na začelju kolone odnosi i na zemlje Balkana u procesu evrointegracija.



"Neko je trenutno prvi, neko na začelju, ali ta vrsta podupiranja i podsticanja da ni region ne ostaje na začelju u odnosu na EU je veoma važna poruka", rekla je ona i dodala je da je baš zato važno da se građani uvere zašto je EU bila dobra ideja.



"Voleli bismo da se građani podsete toga, da je ta ideja donela mir, unapredila živote pojedinca... verujem da će i to doneti stabilizaciji evropskih prilika i tome da svi budemo pozitivniji u procesu proširenja", rekla je ona i navela da sve ono što znači smanjivanje nejednakosti, od regionalnih do ukidanja diskriminacije, predstavlja temelj i srž evropskih vrednosti.



Prema njenim rečima, integracije i socijalna dimenzija zahtevaju dijalog najšireg društva sa državom.



"U okviru pregovora najviše pregovaramo o ovim temama kroz Poglavlje 19 koje se tiče socijalne politike i zapošljavanja", rekla je ona i izrazila uverenje da će intenzivnim radom, to poglavlje uskoro biti pripremljeno.



Joksimović je dodala da će u potpunosti pripremljeno Poglavlje dva, koje se tiče slobode kretanja radnika moći da bude otvoreno do kraja austrijskog predsedavanja. 



"Reformiski porces uzima maha i prave reforme počinju tek kada otvorite poglavlja i tačno znate koji su to koraci koji se moraju preduzeti", kazala je Joksimović i dodala da održivog razvoja nema u društvima kojima postoji socijalno neodrživa komponenta.



Podsetivši da je i nacionalni kordinator predpristupnih fondova i bilateralne razvojne pomoći, Joksimović je kazala da je važno da se zna šta je učinjeno zahvaljući novcu iz fondova kao i to kakve su perspektive kada Srbiji kao članici postanu dostupni i drugi daleko veći kohezioni i strukturni fondovi.



Kumulativno korišćenje tih fonodva doprinosi razvoju, socijalnom napretku i napredovanju celog društva i države, rekla je ona i dodala da će Srbija kroz plan naredne finansijske perspektive IPA 3 fondova promovisati projekte za smanjenje regionalnih razlika jer je, kako je navela, koheziona politika jedna od najvažnih politika EU.