Skupština Vojvodine: Svi projekti realizuju se u rokovima

Taj izveštaj dobio je 77 glasova vladajuće koalicije SNS–SPS–SVM, dok su poslanici opozicije bili protiv.

U dokumentu, koji je obrazložila pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović, od januara do juna 2017. godine u Vojvodini je evidentirana naplata javnih prihoda i primanja od 182,3 milijarde dinara. U odnosu na isti period 2016. godine, javni prihodi su povećani 10,8 milijardi dinara, ili 6,3 odsto.

Od poreza, taksi, naknada i drugih budžetskih prihoda evidentiran je iznos od 121,5 milijardu dinara, dok su prihodi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja ostvareni u iznosu od 60,8 milijardi dinara.

Osim ostvarenih javnih prihoda, u budžete lokalne vlasti usmerena su i transferna sredstva od drugih nivoa vlasti u iznosu od 23,7 milijarde dinara.

Od ukupno evidentiranih javnih prihoda, kao i iz transfernih sredstava od drugih nivoa vlasti, u budžet Republike Srbije usmereno je 79,2 milijardi dinara, u budžet APV 30,6 milijardi, budžete opština 12,7 milijardi i budžete gradova 19,7 milijardi.

Drugim korisnicima, odnosno Javnom preduzeću „Putevi Srbije” usmerene su tri milijarde dinara. S najviše novca raspolagao je Grad Novi Sad – 9,6 milijardi dinara, a s najmanje Opština Opovo, kojoj je pripalo 121,3 milion.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je uoči sednice pokrajinskog parlamenta rekao da aktuelni ekonomski pokazatelji budžeta za prvo polugodište 2017. godine govore u prilog sprovođenju principa ubrzanog privrednog razvoja u Vojvodini – „prvog među jednakim” principima koje je Pokrajinska vlada zacrtala u vođenju svoje javne politike.

Kako je Mirović rekao, sada ulazimo u fazu „slatkih muka” jer je situacija potpuno drugačija u odnosu na period kada nije bilo dovoljno novca. Ugovoren je veliki broj projekata i od svih koji su zaduženi za njihovu realizaciju zahteva se efikasniji rad. On je dodao da svakodnevno prati realizaciju započetih projekata i insistira na intenzivnijem i efikasnijem radu da bi, u razumnim rokovima, novac koji pokrajinski budžet ima na raspolaganju bio unet u investicioni ciklus.

– Stepen efikasnosti u realizaciji investicija mora biti blizu 90 procenata, sve ostalo je neuspeh za sekretara, direktore, lokalnu upravu i sve one koji nose taj proces u praksi – naglasio je Mirović. – Prihvatam da sam za sve odgovoran i u detaljnoj analizi videćemo ko nije izvršio zadatak u pripremi projekta i njegovoj realizaciji u najbržim mogućim rokovima.

Poslanik vladajućeg SNS-a Jovan Lazarov, koji je predsednik Odbora za budžet i finansije, odgovarajući na kritike opozicije rekao je da, ako se u predlogu budžeta za ovu godinu predvidi deficit od 3,8 milijarde dinara, a u šestomesečnom izveštaju o realizaciji budžeta se vidi suficit od 3,9 milijarde, to jasno govori da je ukupna ekonomska situacija u Vojvodini bolja. On je istakao i da se u posmatranom periodu Vojvodina nije zaduživala za nove kredite, nego je otplaćivala stari dug koji je ostavila predhodna vlast, i da su povoljni finansijski rezultati ostvareni u uslovima kada više nema privatizacionih prihoda, što je prethodna vlast imala na raspolaganju.   

Predsednik Pokrajinske vlade je podsetio na to da se svi planirani i započeti projekti realizuju u planiranim rokovima: 11 industrijskih zona u Vojvodini, nova zgrada RTV-a, Opšta bolnica u Pančevu, „Žeželjev” most, nove angio-sale, rekonstrukcija klinika, nabavka medicinske opreme, izgradnja zgrade Hitne pomoći u Novom Sadu, više od 100 obrazovnih ustanova. Kasni se, zbog objektivnih okolnosti, jedino kod rekonstrukcije OŠ „Vasa Stajić” u Novom Sadu.

U diskusiji, potpredsednik Skupštine iz poslaničke grupe Demokratske stranke Miroslav Vasin je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što je sednici prisustvovao samo mali broj članova Pokrajinske vlade i zbog toga što je stepen realizacije budžeta u delu koji se odnosi na zadovoljavanje potreba privrede i poljoprivrede nizak.

Poslanik „Dosta je bilo” Aleksandar Zelenski naveo je da je zakasnelo stavljanje Izveštaja o šestomesečnoj realizaciji budžeta najbolje govori o odnosu Pokrajinske vlade prema Skupštini.

Potpredsednik Skupštine Vojvodine, član Poslaničke grupe „Dr Vojislav Šešelj” Milan Ćuk rekao je da se iz pokrajinskog računa za prvih šest meseci vidi „bahato ponašanje i nedomaćinsko poslovanje ove vlasti”. On je dodao da je veoma malo investicija u poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, gde je ralizovano 2,2 milijarde od planiranih osam, a bila je velika šteta zbog suše i grada.

Kolar: Čekamo završni račun

Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Robert Kolar rekao je da razume da je veliki broj planiranih investicija na šestomesečnom nivou verovatno otišao u drugu polovinu godine što se realizacije tiče te da će završni račun biti pravo merilo učinka pokrajinske vlasti. On je dodao da je i dalje najveći deo realizacije pokrajinske kase upravo iz transfernih sredstava koje Republika uplaćuje preduzećima i ustanovama posredstvom pokrajinskog budžeta.

U nastavku sednice poslanici su jednoglasno prihvatili Predlog pokrajinske skupštinske odluke o izradi prostornog plana područja posebne namene, izmuljavanje, deponovanja i redimedemenacije sedimenata dela Kanala DTD Vrbas–Bezdan od ušća kanala Bečej–Bogojevo do hidročvora Vrbas. Kako je rekao pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić, radi se o čišćenju Velikog bačkog kanala, koji je prostornim planovima Republike Srbije i AP Vojvodine identifikovan kao crna tačka, odnosno najzagađenije i najugroženije područje s aspekta zaštite životne sredine, pa je osnovni cilj da se zaustavi dalja degradacija kanala čišćenjem nataloženog mulja i produbljavanjem korita, što će omogućiti plovidbu.

Na Birou manje 22.000 ljudi

Po rečima predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, rast prihoda od poreza na dobit preduzeća i poreza na zarade govori da se otvaraju nove kompanije i da se u njima zapošljava velik broj ljudi. To je potkrepio podacima da je na Birou za zapošljavanje 22.000 ljudi manje u odnosu na prošlu godinu i da su, kroz dva rebalansa, prihodi budžeta povećani 3,8 milijardi dinara.

– To je nastavak aktivnosti na realizaciji čišćenja Velikog bačkog kanala koji zajedno realizuju ministarstva za zaštitu životne sredine i za evropske inetgracije kao i Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine – naveo je Galić. – Praktično se radi o dva kanala: Vrbas–Bezdan i Bečej–Bogojevo, a crna tačka je od hidročvorišta Vrbas do ušća kanala Bečej–Bogojevo i čišćenje se tiče tog dela.

A. Savanović – E. Marjanov