Šib: 29. možemo pripremiti teren za dijalog o normalizaciji

"Mi se nadamo da će takse uskoro biti ukinute i da će se time stvoriti uslovi za nastavak dijaloga", rekao je Šib za N1 televiziju. 

"Činjenica je da odnosi nisu dobri i da je dijalog obustavljen, da ne postoji komunikacija. To treba prevazići. Treba ga obnoviti i pokrenuti. Takse treba ukinuti i povući i samim tim obezbediti nastavak dijaloga", rekao je Šib. 

Nemački diplomata je istakao da su takse "za žaljenje" i da je nesporno nastojanje da se ubede prištinske vlasti da ih povuku.

"Nadam se da ćemo uskoro postići uspeh", rekao je Šib i dodao da će se se time stvoriti uslovi za nastavak dijaloga.

Na pitanje kakav je stav Berlina o tome da li bi Beograd trebalo da nastavi dijalog bez obzira na takse, on je rekao da se dijalog "u principu može nastaviti", ali da Berlin razume stav Beograda.

"Možemo 29. aprila pripremiti teren za dijalog o normalizaciji", kaže Šib i ističe da organizatori tog sastanka ne žele da probude prevelika očekivanja.

"Važno je da svi akteri ostanu u komunikaciji", kaže nemački ambasador.

Prema njegovim rečima, cilj sastanka sa zapadnobalkanskim liderima 29. aprila u Berlinu, je da se pokaže angažovanost i posvećenost Zapadnom Balkanu.

"To nije konferencija, već sastanak sa zemljama Zapadnog Balkana, a učestvovaće i predstavnici Slovenije, Hrvatske, kao i predstavnici EU, Žan Klod Junker i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini. Sastanak treba da pokaže da Zapadni Balkan i dalje uživa visoki prioritet kako za Berlin, tako i za Pariz", istakao je Šib.

Ambasador je naglasio da Nemačka ima "velike rezerve" prema rešavanju kosovskog pitanja promenom granica i da to smatraju "problematičnim".

"Smatramo da promene granica mogu imati reperkusije na ceo region i zbog toga imamo velike rezerve prema tome. Postoji format u kome se vode pregovori o normalizaciji uz posledovanje EU. Kroz ovaj sastanak se zalažemo za to da pregovori budu obnovljeni", rekao je Šib.

Upitan da li različiti pogledi Berlina i Beograda na rešavanje kosovskog problema utiču na odnose dve zemlje, ambasador je rekao da su stavovi obe strane poznati, ali da postoji dobro partnerstvo.

Za rešavanje kosovskog pitanja i proces evropskih integracija Srbije kaže da su povezani procesi, ali da su i paralelni procesi.

"S jedne strane, postoji dijalog o normalizaciji, za koji se nadamo da će ubrzo biti obnovljen. S druge strane, postoji proces tranzicije kako bi Srbija bila spremna za članstvo u EU. TU ima 35 pregovaračka poglavlja, od kojih se jedno odnosi na pitanje Kosova", naglasio je on.

Šib smatra da otežan proces vođenja dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ne treba da ima posledice na proces evropskih integracija.

''Mi se iskreno nadamo da Srbija napreduje u tim poglavljima 23 i 24 koji se odnose na vladavinu prava. Tu ima pozitivnih trendova, ali ima jošs uvek i deficita i velikih očekivanja i to treba pokrenuti", naglasio je on.

Dodao je da napredovanje Srbije u evrointegracvijama zavisi od uspešnog sprovođenja reformi, a da je Nemačka angažovan partner i da želi da Srbija što pre bude članica EU, ali da sve zavisi od Srbije.

Tomas Šib izjavio je danas da su mediji od izuzetnog značaja za demokratiju i da je važno omogućiti da novinari rade svoj posao i da se u medijima odvija kritička rasprava.

''Smatram da je vlada svesna da tu postoji problem, premijerka se lično posvećuje toj temi i imam utisak da se nešto dešava, a sloboda medija jeste tema kojoj smo i mi posvećeni'', rekao je Šib TV N1.

Na pitanje da li je normalno da u jednom demokratskom društvu državni funkcioneri "napadaju" način na koji mediji izveštavaju, on je rekao da ne želi da komentariše pojedinačne događaje i podvukao da je važno omogućiti kritičku raspravu u medijima.

''Mediji treba da kritikuju vladu, ali i vladi treba omogućiti da izrazi svoj stav, ali ne na način da se to polarizuje. To treba da bude pragmatična rasprava bez emocija. Važno je da se ta uloga medija ispuni. Za nas u EU, to je veoma važna tema koju pomno pratimo'', naveo je Šib.

Na konstataciju novinara da je u poslednje vreme bilo više napada na novinare u Srbiji, te da je novinaru Milanu Jovanoviću zapaljenja kuća, i na pitanje kako vidi odnos aktuelne vlasti prema tim pitanjima, Šib je naglasio da počinioci takvih dela treba da odgovaraju pred sudom i da to ne treba da bude predmet rasprave.

Upitan i o protestima u glavnom gradu, Šib je rekao da su mirni protesti "sasvim u redu", jer građani treba da imaju mogućnost da iznose mišljenja, stavove i legitimne zahteve, i da je važno da protesti ostaju mirni i da ne dođe do incidenata ili sukoba.

Tomas Šib izjavio je danas da je zadovoljan što mladi u Srbiji, po istraživanju nemačke Fondacije "Fridrih Ebert", svoju budućnost vide u Evropi, ali je, međutim, zabrinut zbog lošeg imidža Evropske unije u Srbiji.

"Zbog toga radimo na unapređenju slike Evropske unije. Postoje mnogi argumenti koji govore u prilog Unije", rekao je Šib na konferenciji "Za dostojanstvenu budućnost! Izazovi mladih u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi".

On je naveo da nemačka ambasada smatra da su mladi veoma važna ciljna grupa, jer predstavljaju budućnost Srbije, a njena budućnost, kako je istakao, treba da bude u Evropskoj uniji.

Šib je u tom smislu zamolio Vladu Srbije i političke stranke da pogledaju istraživanje koje je sprovela Fondacija "Fridrih Ebert".

Jedan od zaključaka, po njegovim rečima, jeste da mladi nisu mnogo zaintresovani za politiku i čini se da postoji veliko nepoverenje u političku elitu, a istovremeno oklevaju ili nisu voljni da se politički angažuju.

Kako kaže, mladi smatraju da lični odnosi imaju veliku ulogu kada je reč o pronalaženju posla i da je to čak važnije od kvalifikacija.

On dodaje da se situacija u Srbiji poslednjih godina unapredila, ali je i dalje veliki broj mladih izrazio želju da ode u inostranstvo, a uglavnom je reč o onima koji su stekli fakultetske diplome.

"Ako želimo održivi razvoj, moramo da motivišemo mlade da ostanu", rekao je Šib.

Ocenio je da treba obezbediti mladima da se u inostranstvu usavršavaju, da steknu iskustvo i da se onda vrate u zemlju.

Nemačka ambasada je, dodaje, proučavala istraživanje i ocenila da su rezultati zanimljivi, te podsetio da je uloga mladih jedan od najvažnijih aspekata kada se govori o budućnosti Srbije i regiona.

Ukazujući na značaj mladih, Šib je podsetio da oni čine 18,4 odsto populacije, odnosno ima ih 1,3 miliona uzrasta od 14 do 29 godina.

Zaključak je, ističe nemački ambasador, da mladi traže jednu dostojanstvenu budućnost.

Direktor Fondacije "Fridrih Ebert" Maks Brandle navodi da je intervjuisano preko 7.000 mladih i kaže da treba izdvojiti tri ključne stvari - demokratizaciju, aktiviranje mladih i pažnju usmerenu ka toj kategoriji stanovništva.

Brandle napominje da mladi imaju pozitivan stav prema demokratiji, ali takođe smatraju da je potrebna "čvrsta ruka". Navodeći da su mladi prilično pasivni i da su, ako se zasite svega, spremni da odu iz zemlje, kaže da različite organizacije moraju pružiti mogućnost mladima da se aktiviraju.

Studija pokazuje i da im se ne posvećuje dovoljna pažnja, osim u političkim kampanjama, te konstatuje da politički akteri i razne fondacije moraju biti prisutne i da izvuku pouke iz rezultata.

"Moramo posvetiti pažnju mladima inače ćemo ih izgubiti, ne samo duhom nego i fizički", poručio je direktor Fondacije "Fridrih Ebert".