Selaković: Uveren da će se steći uslovi za posetu pape
BEOGRAD: Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da je uveren da će se steći uslovi, i od strane države i od strane Crkve, da papa poseti Srbiju.
"Srbija sa Vatikanom ima veoma kvalitetne odnose", kazao je Selaković za Hepiju TV jutros i dodao da sa Rimokatoličkom crkvom delimo i "neke bolne teme i epizode iz naše nedavne prošlosti".
On je naveo da Vatikan nije priznao Kosovo, a da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić držao toga da se o eventualnoj poseti pape "uvek konsultuje sa patrijarhom".
Selaković je kazao i da je, kao donedavno generalni sekretar Predsedništva, između ostalog, zadužen za komunikaciju sa SPC, svedok posebnog i odnosa poverenja između pokojnog patrijarha Irineja i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Susreti i komunikacija bili su među njima dvojicom veoma učestali, ističe Selaković.
"Kada bi se predsednik vratio sa pregovora iz inostranstva... patrijarh Irinej je svaki put želeo što pre da čuje predsednika, da ga vidi, da mu predsednik kaže kako su razgovori prošli itd. I što je vreme više prolazilo tako je njegova želja bila prisutnija. Shvatao je da ne treba verovati u kojekakve čaršijske priče, potpuno neutemeljene i zlonamerne", istakao je Selaković.
Kako je dodao, pokojni patrijarh shvatao je veoma dobro i trenutak u kojem je država Srbija.
"Odnos države i crkve bio je odnos pun razumevanja, on je jako dobro razumeo dešavanja na KiM i teško breme i naroda i rukovodstva", rekao je Selaković i dodao da je Irinej, što je, kako je kazao, juče predsednik Vučić kraj odra patrijarha i rekao, bio neustrašivi borac za crkveno-narodno jedinstvo Srba.
Irinej je, po rečima Selakovića, smatrao srpski narod "jednom integralnom celinom", gde god da je živeo.
"Mnogo je voleo svoju otadžbinu Srbiju, mnogo je voleo Republiku Srpsku, nije pravio razliku između Beograda i Banjaluke. Prihvatao je i poštovao državne granice, ali nije postavljao nikakvu duhovnu granicu među Srbima", naveo je Selaković.
Selaković je kazao da je pokojni patrijarh najveći deo svog života sudelovao jednom vremenu koje nije bilo naklonjeno crkvi, kada su za vreme jednopartizma u bivšoj Jugoslaviji "država i crkva bile zavađene".
"Često je govorio o tome da je, kada je bio učenik Prizrenske bogoslovije, u Prizrenu bilo 16 hiljada Srba, i kada bi krenuli bogoslovi u koloni bivali bi kamenovani od ''skojevaca''. To je bilo veoma teško iskustvo koje je proživljavao ne od Albanaca i ne od Turaka, nego od svojih sunarodnika", prepričao je Selaković.