Ružić: Protesti su deža vi, građani će opet biti iznevereni
BEOGRAD: Ministar državne uprave i lokalne samouprave i član Glavnog odbora SPS-a Branko Ružić izjavio je sinoć da postoji korelacija između protesta 1996/97 i protesta "Jedan od pet miliona" koji se trenutno održavaju u nekoliko desetina gradova u Srbiji, i da će očekivanja građana, kako je rekao, kao i tada, "ponovo biti izneverena".
On je za N1 televiziju rekao da svaki građanin ima pravo da iznese svoj protest na način koji smatra primerenim, a da je u skladu sa zakonom, i da je uveren da među ljudima koji izlaze na ulice ima onih koji imaju razloge za nezadovoljstvo, ali dodaje i da ne može da proceni ko je inicijator tih protesta, ko artikuliše zahteve, a ko ih prezentira.
"Bavimo se politikom, šta su politički ciljevi? Je l" se traže izbori ili se traži bojkot? Izbori su najmanji problem", rekao je Ružić, objavljeno je na sajtu te televizije.
Prema njegovim rečima, protesti su "deža vi", odnosno postoji korelacija sa protestima devedesetih godina prošlog veka protiv režima tadašnjeg predsednika SPS-a Slobodana Miloševića.
"Postoji korelacija između načina na koji se protesti sprovode, ko želi da artikuliše ciljeve i ko želi da uzme nešto od te energije - neko će reći da je velika, neko će reći da je mala - koja se pojavljuje u Beogradu i nekoliko desetina gradova u Srbiji. Evidentno je da će očekivanja biti izneverena, kao i 5. oktobra, kao i 1996/97", rekao je Ružić.
On je kazao da je tada bilo neregularnosti na izborima i dodao je da je SPS odnos prema građanskim protestima devedesetih priznao kao svoju grešku, ali smatra i da tadašnja opozicija, nakon toga, nije ispunila očekivanja građana.
Upitan kakav je stav SPS prema mogućem raspisivanju vanrednih izbora, Ružić kaže da ti izbori ne bi bili vanredni, nego prevremeni, i da je stav socijalista da je uvek bolje da se reformski procesi obave trajanjem punog mandata, ali i da su spremni za izbore ukoliko postoje državni razlozi za to, poput političke stabilnosti ili ekonomskog prosperiteta.
Kako kaže uveren je da će predsednik Republike i vladajuće SNS, Aleksndar Vučić, doneti "državotvornu odluku" o tome i dodaje da bi izbori bili legitimni i ukoliko bi ih bojkotovale opozicione stranke okupljene u Savezu za Srbiju.
"Šta se u izbornim uslovima promenilo od 2016. godine, pa moraju da ih bojkotuju? Šta se promenilo od tada, osim 180 fabrika, desetine hiljada zaposlenih, autoputeva, fiskalne konsolidacije... I sad je to kao nešto loše", rekao je on.
Ružić je ocenio i da opozicija bojkotuje sednice parlamenta "jer nemaju šta da kažu", a na podsećanje da se velikim brojem amandmana koje podnosi vladajuća SNS, opoziciji praktično onemogućava da govori u parlamentu, Ružić navodi da je "dozvoljeno sve ono što nije zabranjeno" i da naprednjaci u parlamentarnoj borbi samo koriste mogućnosti koje im daje Poslovnik koji je donela Demokratska stranka.
On je dodao i da opštine i gradovi kojima rukovodi opozicija nisu diskriminisani, a odgovarajući na pitanje o pritiscima na lokalne odbornike kako bi se promenila vlast u gradovima i opštinama kojima rukovodi opozicija, Ružić podseća da je, prema zakonu, svaki odbornik vlasnik mandata, i da je prekomponovanja lokalnih vlasti bilo i ranije.
Govoreći o platnim grupama i platnim razredima, Ružić je rekao da je prošle godine obavljen niz interresornih dijaloga i razgovora sa sindikatima, i da je praktično ispunjeno 90 odsto planiranog posla, a da je ostalo samo da se uradi analiza uticaja sektorskih povišica s kraja prošle godine.
Kako je rekao, platne grupe i razredi će od 1. januara 2020. početi da se primenjuju, i ističe da nikome neće biti smanjena plata, već da je samo moguće da će zbog ujednačavanja, neki službenici koji su dosad bili u podređenom položaju, napredovati brže od ostalih.
Ružić je, govoreći o reformama javne uprave rekao da su sve matične knjige, kao i knjige državljana, prebačeni u elektronski oblik i da zahvaljujući e-Upravi građani u više od 1,2 miliona slučajeva nisu bili u obavezi da pribave neki papir.
"To jeste rudarski posao, ne bih rekao da je sedam godina nerazumno veliki rok. Morate biti svesni, ne može centralni registar da se uspostavi ako matične knjige ne pređu u elektronsku formu. Bilo je probijanja nekih termina, ali mislim da skladno i uspešno radimo na tom polju", rekao je Ružić.
Ministar je dodao i da je uspostvaljanje centralnog registra pitanje zakona i tehničke opremljenosti, i da je moguće da taj posao bude završen do kraja godine, ali da ne želi da daje optimistične izjave, već da očekuje da će Srbija iduće godine sigurno imati centralni registar stanovništva.
