Ružić: Državni vrh traži istorijsko, održivo rešenje za KiM

"Od građana, nadležnih institucija, akademske zajednice i SPC očekujemo da čujemo i dobijemo inpute na koji način oni sagledavaju ovu problematiku i da nakon toga, u epilogu, dobijemo jasniji stav kako pristupiti razvezivanju ''kosovskog Gordijevog čvora", objašnjava za Tanjug Ružić o tome šta očekuje od dijaloga koji je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 



Državni vrh Srbije odvažio se, kaže, da ne drži glavu u pesku, nego da pokrene proces koji, prema njegovim rečima, treba da dovede do održivog i istorijskog rešenja problema Kosova. 



"Uvek je bolje biti aktivan u tom procesu, učestvovati i afirmisati svoje državne razloge i nacionalne interese, i uvažavati činjenicu kolika je naša zemlja", ističe on i objasnjava da je državni vrh, kako kaže, uspeo u velikoj meri da pozicionira pitanje KiM među prioritetne teme agendi mnogih zemalja. 



Ističe da očekuje i mnogo odgovorniji pristup međunarodne zajednice u ostvarivanju prava Srba na teritoriji KiM, pre svega, na polju prosvete, zdravstva, a smatra da je od izuzetne važnosti da se, kako kaže, dogovori eksteritorijalnost SPC, povezivanje crkava i manastira. 



"Elementarna logika nalaže da predstavnici Srpske liste igraju mnogo važniju ulogu u političkim procesima na KiM na izgradnji institucija i demokratizaciji kosovskog društva u kome je i 150. 000 Srba. Uloga predstavnika Srpske liste je da se konačno zaokruži proces formiranja ZSO", naglašava Ružić. 



Na pitanje da li će u razgovoru sa predsednikom Vučićem, njegova partija ponoviti ideju o podeli Kosova, koju je ranije izneo šef njegove stranke Ivica Dačić, Ružić kaže da je to jedna od ideja koja će sigurno biti pomenuta. Smatra da za takvo rešenje nije kasno, te da se istorijske okolnosti u svetu menjaju. 



"Za 15 godina možda će to biti drugačije ali moramo sagledati šta je realnost, šta je potreba naših sunarodnika, čak i šta je potreba političkih lidera Albanaca na teritoriji KiM", kaže Ružić. Na kritike Dačićevog predloga koju se usledile Ružić odgovara da su "svi predlozi u dijalogu o KiM legitimni", a na konstataciju da je upravo zbog toga on ponovo ušao u polemiku sa liderom LDP-a Čedomirom Jovanovićem, Ružić kaže da su Jovanovićeve reakcije odraz njegove nemoći. 



"Nakon velikih spoljnopolitičkih rezultata koje su zajedno postigli Vučić i Dačić, uvažavajući realnost, ali i insistirajući na očuvanju državnog razloga i nacionalnog digniteta, jasno je da je ta osovina, motor reformi i evropskih integracija države Srbije", kaže Ružić. Na osnovu toga, zaključuje, "upravo je dotični kritičar bio u deficitu rezultata na tom polju i pokazao visok stepen nemoći". 



Ružić istovremeno celokupnu opoziciju vidi kao dezorijentisanu i programski i politički uz veliku dozu, kako kaže, liderskih sujeta. "Opasna je tendencija kod nekih da posežu za fašističkim manirima bavljenja politikom. Građani ne žele da vide političare koji tuku novinare ili da propagiraju nešto što je politika srednjeg veka", kaže on. 



Opozicija, smatra, ne poseduje potencijal da se ujedini, kako kaže, čak ni oko toga da se bori protiv koalicije SPS-SNS i Aleksandra Vučića. "To im je inače bila jedina politika na predsedničkim izborima", smatra Ružić. 



Na beogradski izborima, najavljuje Ružić, SPS će imati svog kandidata, a ko će to biti, zavisiće od pobedničkog modela nastupa na izborima za koji budu opredelili. Ubeđen je da bi u koaliciji sa SNS imali minimum 50 odsto. Na pitanje šta misli o ocenama da je Socijalistička partija utopila svoj identitet u koaliciju sa SNS i šta je to po čemu je SPS danas prepoznatljiv na političkoj sceni, Ružić kaže da je SPS sačuvao svoj politički identitet i da to potvrđuju rezultati na izborima. 



Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora, na lokalnim izborima u pet opština i gradova u Srbiji, SPS je nastupio samostalno i osvojio 15 do 26 procenata glasova, navodi on. 



Na pitanje kako kao pripadnik partije koja ne krije svoju naklonost ka Rusiji ocenjuje izjavu predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera da proširenja neće biti do 2025. godine, odnosno, upozorenje američkog ambasadora Skota da članstvo u Uniji nije "a la cart" , aludirajući da bi ulazak Srbije u EU podrazumevao i sankcije Rusiji, Ružić je jasan: 



"Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, ali sam uveren da će do momenta kada Srbija bude ispunila sve standarde za ulazak u EU, to pitanje biti zaboravljeno i ta tema neće biti aktuelna kada dostignemo nivo za ulazak u EU", ističe on. Napominje da se "Srbija ne nalazi u poziciji gosta restorana koji se zove EU" i kaže da će "taj restoran pretrpeti mnoge strukturalne promene unutar sebe u godinama koje slede". 



Na pitanje da li je ministarska pozicija otupila njegov "oštar jezik" i gard "buntovnika", kako su ga percipirali mediji koji su ga videli i kao rivala Ivici Dačiću, kao kritičara koji je pominjao "rušenje" Aleksandra Vučića, preispitivo koaliciju sa SNS...i slično, Ružić kaže da su njegovi stavovi ostali isti, ali da su se naslovi u novinama promenili. 



"Reč o medijskoj interpretaciji mojih izjava", kaže Ružić i dodaje da veoma odgovorno pristupa poslu kojim se bavi. 



"Kao ministar želim da dam puni doprinos nastavku realizacije svih onih ciljeva koje je postavila moja prethodnica, sadašnja premijerka Ana Brnabić. A što se tiče mojih političkih stavova, uvek su bili zdravorazumski i ja ih ne menjam. Ono što se promenilo u odnosu na taj prethodni period, rekao bih da je više do urednika, naravno ne uz nameru da ih kritikujem, da se ne uvrede, ali uglavnom su se promenili naslovi", zaključuje Ružić.