Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Rukovodstvo Srpske kritikuje izbor visokog predstavnika

02.06.2021. 08:42 08:45
Piše:
Foto: Fonet/TV

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas sa delegacijom Republike Srpske, koju predvode predsedavajući Predsedništvom Bosne i Hercegovine Milorad Dodik i predsednica RS Željka Cvijanović.

Tema ovog susreta, koji je zatražila u svom pismu Željka Cvijanović, biće imenovanje Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u BiH. Uoči sastanka Vučić je izjavio da „ nema sumnje da će biti mnogo teže za RS“, jer će kako je primetio, „Nemci dati sve od sebe da naprave funkcionalnu državu BiH, preko uzimanja kompetencija vlasti RS“.

- Neće biti lako ni za Srbiju, jer Srbija mora da razgovara sa predstavnicima Nemačke, ali mora da bude uvek uz RS - naglasio je on. - Kristijan Šmit je veoma ozbiljan čovek, moj poznanik sa kojim sam mnogo puta razgovarao. Jedan je od najsnažnijih političara Nemačke. Čovek koji, ne mislim, da mrzi Srbiju i srpski narod, ali razumem stavove Milorada Dodika i ljudi u RS koji su siti dolaska ljudi sa strane da upravljaju zemljom BIH - objasnio je Vučić, primetivši i da se mora imati u vidu da Srbija mora da „čuva leđa, naravno i BiH, ali i RS unutar BiH“.

Neće biti lako ni za Srbiju, jer Srbija mora da razgovara sa predstavnicima Nemačke, ali mora da bude uvek uz RS, naglašava Vučić

-  Ako to Srbija ne bude činila neće niko. I to u svakom smislu, finansijskom, ekonomskom, zdravstvenom i svakom drugom – upozorio je predsednik, konstatujući i da nije lako voditi Srpsku, da je njemu lakše, jer vodi suverenu, nezavisnu zemlju. - Znam šta Dodik želi i hoće. Ja određene stvari želim da izbegnem. Želim da produžimo nekonfrontaciju, mir i stabilnost – izričit je Vučić.

Po rečima Milorada Dodika, današnji sastanak u Beogradu je prilika da rukovodstvo Srbije upoznaju na koji način se spornim imenovanjem novog visokog predstavnika u BiH pokušava ignorisati ne samo lokalni faktor, nego i međunarodno pravo. Dodik je istakao da sama činjenica da se ne može obezbediti međunarodni konsenzus za imenovanje visokog predstavnika govori o tome da on i ne treba da postoji, te da će pokušaj nametanja završiti tako što će se dodatno degradirati sam visoki predstavnik, a BiH izgubiti kredibilitet. Istakao je da su konsultacije i konsenzus strana potpisnica Aneksa 10 i Rezolucija Saveta bezbednosti UN jedini način imenovanja visokog predstavnika, koji kako je poručio sada može samo da egzistira u BiH.


Za i(li) protiv Šmita

Ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira su 27. maja imenovali Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u BiH, nakon što ga je za to mesto kandidovala Nemačka. Ruska Federacija se nije složila sa ovom odlukom. Šmit je na mestu visokog predstavnika nasledio Valentina Incka, koji je na ovoj poziciji bio od 2009. godine.

Skupština Republike Srpske je 10. marta usvojila zaključak u kojem poziva na ukidanje visokog predstavnika u BiH i “na preispitivanje odluka svih ranijih visokih predstavnika u BiH donesene izvan mandata utvrđenog Aneksom 10”.


- Prihvatićemo da razgovaramo s njim, ali nećemo imati saradnju. Ali i kada budemo razgovarali, razgovoraćemo kako bismo preneli sve ove stavove – najavio je Dodik.

Predsednica RS Željka Cvijanović  očekuje da će sastanak sa Vučićem biti konstruktivan, pri čemu dodaje da „Srbija ima već dovoljno svojih tereta, balasta i pritisaka i mi smo svesni toga“.

- Želimo da Srbiji budemo podrška da prođe kroz sva ta teška iskušenja, ali isto tako znamo da i mi imamo podršku Srbije da se borimo za ono što jeste i pravo i pravednost i bolji život u Republici Srpskoj - istakla je Cvijanović, zahtevajući da se prekine eksperimentalni pristup međunarodne zajednice prema BiH, te da se štiti međunarodno pravo, jer ono, podsetila je, podrazumeva Dejtonski sporazum. Ona  je ukazala da pogađa i to kada se svi ogluše o ono što je napisano i kada ambasadori u Savetu za implementaciju mira, koje nije nikakvo telo koje je prepoznao Dejtonski sporazum, donose tako važne odluke, koje su sudbonosne za budućnost celog ovog prostora, a to znači oba entiteta.

S. Stanković

Piše:
Pošaljite komentar