RIK čeka kraj žalbi, mandati do polovine maja

No, čin kojim će biti stavljena tačka na izborni proces Skupštine Srbije svakako ne zavisi od samog RIK – a. Naime, potrebno je da se ispoštuje cela žalbena procedura, kako bi Komisija, kao zvanični državni organ, mogala da izvesti o tome koliko je svaka od izbornih lista, koje su prošle cenzus od tri odsto, osvojila poslaničkih mandata. Poslednje ponavljanje izbora bilo je 28. aprila na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu. RIK je imao rok od 96 sati nakon zatvranja tog birališta da izađe sa konačnim rezultatima, ukoliko novih prigovora nije bilo. Mimo toga, tekao je  rok od 72 sata za podnošenje prigovora, a još toliko vremena je potrebno da se o njima odlučuje. Ukoliko bi došlo do žalbi Upravnom sudu, i on bi u roku od tri dana trebalo da se izjasni.

U svakom slučaju, ako ne bude novog ponavljanja izbora, može se pretpostaviti da konačni rezultati biti saopšteni u danima do 15. maja. Posle toga, može se reći da konstituisanje državnih organa kreće po redovnom  redu vožnje. Objavljivanje konačnih rezultata je tačka od koje kreću svi ostali rokovi. Tako Republička izborna komisija u roku od 10 dana rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike, a 30 dana je vreme u kome mora biti konstituisan novi saziv Skupštine Srbije. Nakon konstituisanja skupštine, postoji rok od 90 dana za izbor nove vlade. Ako bi se uzeli u obzir svi ovi rokovi, konstitutivna sednica parlamenta trebalo bi da bude održana najkasnije do 15. juna, a nova vlada izabrana do 15. septembra.

Prvu sednicu parlamenta sazvaće predsednik skupštine iz prethodnog saziva lider socijalista Ivica Dačić. Narodna skupština biće konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine od ukupno 250 narodnih poslanika. Tim činom prestaje mandat prethodnog saziva i počinje četvogodišnji novoizabranih narodnih poslanika. Prvoj sednici, do izbora novog predsednika Narodne skupštine, predsedava najstariji poslanik, a pomaže mu po jedan najmlađi parlamentarac sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj mandata.

Za sada rezultati govore da je u parlament ušlo 11 izbornih lista, od toga četiri manjinske. Ovo je znatno više nego u prethodnom, 12. sazivu Narodne skupštine kada smo imali poslanike sa sedam izbornih lista. Ukoliko se potvrdi saopštenje Koalicije Albanaca doline da su prešli prag za ulazak u parlament, mesto u Skupštini Srbije  zauzeli bi predstavnici i te manjinske liste, a ostaje da se vidi ko bi u tom slučaju imao mandat manje.

Prema trenutno važećim podacima, lista koju prevodi SNS “Zajedno možemo sve” ima 120 poslanika, koalicija “Ujedinjeni za pobedu Srbije” 38 mandata, dok su listi SPS, JS, Zeleni pripala su 32 mesta. Koalicija “Nada” i monarhisti Vojislava Mihailovića ulaze u skupštinu sa 15 mandata, “patriotski blok” – Dveri i POKS Žike Gojkovića sa 10 poslanika. Od manjinskih stranaka u novi skupštinski saziv ulaze SVM sa 5 poslaničkih mesta, Stranka pravde i pomirenja - muftijin amanet sa tri, i sa po dva poslanika SDA Sanyaka i Zajedno za Vojvodinu. No to koliko je bilo lista na izborima, ne znači mnogo za buduće formiranje poslaničkih klubova, za koje je potrebno najmanje pet parlamentaraca. U prošlom sazivu, recimo, bilo je osam poslaničkih grupa. PUPS i SDPS, iako su izašli na izbore na listi sa SNS imali su svoje klubove, kao što su odvojene poslaničke grupe imale i SPS i Jedinstvena Srbija. Na prvi pogled može se izbrojati da će u novom 13. sazivu, svoje predstavnike imati čak 34 stranke, pokreta ili udruženja, pa se pretpostavlja da će imati najveći broj poslaničkih grupa, od 1990. godine, kada je obnovljeno višestranačje u Srbiji.

Listu “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve” predstavljaće u parlamentu 95 poslanika Srpske napredne stranke, sedam iz SDPS, šest iz PUPS – a, tri iz Pokreta snaga Srbije, po dva iz  Srpske narodne partije, Pokreta socijalista  i  SPO. Po jednog poslanika sa te liste imaće  Narodna seljačka stranka, Bolja Srbija i Ujedinjena seljačka stranka.

Skupštinsko rukovodstvo ne mora biti izabrano istog dana kada su potvrđeni poslanički mandati. Obzirom da je predsednik skupštine po snazi funkcije u državnom vrhu, sigurno je da će razgovor o tome ko će biti na čelu najvišeg zakonodavnog tela ići u paketu sa dogovorima o koaliciji i raspodelom funkcija u Vladi Srbije. Samim tim, izbor predsednika i potpredsednika skupštine, za koje treba da glasa većina od ukupnog broja, odnosno najmanje 126 poslanika, najverovatnije će sačekati konačan dogovor buduće vladajuće koalicije. Ako se setimo prošlih izbora, iako je vladajuća koalicija imala apsolutnu većinu, mandati su potvrđeni 3. avgusta 2020, proglašena je pauza, a Dačić je za predsednika izabran tek 22. oktobra. Tada su izabrani i potpredsednici, a potom formirani i skupštinski odbori.

Kada je reč o listi “Ujedinjeni za pobedu Srbije”, Narodna stranka imaće 12 poslanika, Stranka slobode i pravde i  Demokratska stranka po 10, Pokret slobodnih građana tri i po jednog Pokret za preokret, Sindikat Sloga i Pokret Otaybina.

Na zajedničkoj listi Socijalistička partija Srbije imaće 23 parlamentarca, Jedinstvena Srbija osam, a  Zeleni Srbije jednog. Koalicija “Nada za Srbiju” preraspodeljena je tako da će Demokratska stranka Srbije i Monarhisti imati po sedam, a “Nema nazad - iza je Srbija” jednog parlamentarca.

Koalicija “Moramo” dovodi u parlament pet poslanika Pokreta “Ne davimo Beograd”, a Otvorena građanska platforma “Akcija” i Ekološki ustanak imaće po četiri.

Pokret “Dveri” imaće šest, a njihovi partneri iz POKS – a četiri poslanika. “Zavetnici” su izašli na izbore bez koaliconih partnera ima imaće svih 10 osvojenih mandata.

Savez vojvođanskih Mađara imaće pet poslanika, Muftijin amanet - Stranka pravde i pomirenja tri, SDA Sanyaka dva. Na zajedničkoj listi nastupili su Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i “Zajedno za Vojvodinu” i oni će imati po jednog poslanika.

S. Stanković