REZON Manjak invencije, hronična boljka loših političara
Tomas Man kaže da se dobar pisac služi invencijom, a da loši pisci traže izgovore u inspiraciji. Loši političari izgovore traže u nenaklonjenim okolnostima. U drugim ljudima. I njihovim delima. Nikad u sebi.
Oni se tobože bave problemima ljudi, a izostavljaju narod. Čak ne umeju ni da se pretvaraju da ih interesuju stvarni problemi ljudi. Saosećati se može i bez direktnog uvida. Ali, oni su ostali izvan ljudskih želja. Sami sa sobom.
Ograničenost ne mora biti fatalna, ali je pogubna. Lideri novosadske opozicije se utrkuju ko će se javnosti predstaviti kao osoba s manje dodira sa stvarnošću. Kažu čitali su budžet, ali, se ispostavilo da ga ne razumeju. Kao ni potrebe Novosađana. Usta su im puna ideja, ali u onome što rade i govore nema ničeg smislenog, niti korisnog. Kad se stvar sagleda trezveno, ceo njihov angažman je borba za emancipaciju prestupništva kao poželjne delatnosti.
Kažu, grad ima budžet od preko 40 milijardi, a iz njega ništa ne finansira. To može da kaže samo laik, koji nije kadar da shvati šta u budžetu piše. I šta se dešava u realnom životu. Od 2021. do 2023. grad je iz svog budžeta finansirao 165 projekata. Dva nova doma zdravlja na Adicama i Vidovdanskom naselju. Potpuno je rekonstruisan i opremljen Doma zdravlja na Limanu. Izgrađeno je sedam novih i proširena četiri vrtića. Izgrađene su Muzičko-baletska škola na Limanu i OŠ „Dušan Radović“ na Klisi, a gradi se nova škola na Jugovićevu.
Kažu, kad bi mi došli na vlast gradili bi biciklističke staze. Odlična ideja. Jedini nedostatak njihove inventivnosti je u tome što je u prethodnih 10 godina izgrađeno i rekonstruisano, 79, a da se gradi još 21 kilometar biciklističkih staza. To je razdaljina od Novog Sada do Kovačice. Pošto vole zdrav život, nek lepo sednu na bickl i provere. Vele, gradili bismo ulice i trotoare. Vrlo originalna, ali deplasirana zamisao. Prošle i pretprošle godine uređen je 21,1 kilometar pešačkih staza, i 17,6 kilometara ulica, blizu dve hiljade parking mesta. U Novim i Starim Ledincima, Sremskoj Kamenici, Bockama i Petrovadinu od 2020. do 2023. asfaltirano je 30 ulica. Još 30 će biti asfaltirano ove godine. Kad je opozicija 2012. sišla s vlasti prigradska naselja su plivala u blatu. Danas skoro u svakoj ulici asfalt. U Bockama se gradi vodovod, koji im je Demokratska stranka obećavala punih 16 godina. Kažu gradili bi dečija igrališta. I to je zanimljiva ideja, ali je totalno zakasnela. I predstavlja ili čin izuzetne neobaveštenosti, ili ordinarnu demagogiju, kojom žele da se dodvore Novosađanima. Problem je u tome što je od 2012. do 2023. izgrađeno 188 dečijih igrališta i sportskih terena i teretana na teritiriji grada.
Šta sve ovo znači? Čemu svi ovi brojevi služe? Da pokažu da priča o gradnji ulica, biciklističkih staza, sportskih terena, škola, vrtića i domova zdravlja, nije adut na kom opozicija treba da zasniva kampanju. Postavlja se pitanje, zašto ne smisle nešto novo, a da se to već ne radi? Svi znamo da ne mogu. Kako? Istorija je majka znanja. Probali su od 2008. do 2012. I šta su uradili? Ukrali su pare i ceo jedan bulevar. Nestalo, kao kod Hudinija. A mađioničari su izbegli zatvor i snabdeli se vrlo luksuznim nekretninama. U gradu. I van grada. U Evropskoj uniji.
To nisu svi rezultati opozicionih iluzionista. Stanovnici Rumenke, u koju je od 2012. uloženo više od milijardu dinara, i asfaltirano 13, a proletos se radi još osam ulica, pamte kako im je današnja opozicija, u vreme dok je vladala Novim Sadom i Vojvodinom, uoči svakih izbora obećavala kanalizaciju i asfalt. Čim izbori prođu, mašine i obećane investicije ispare. Nestanu u magli i memli političkog zaborava. Do novih izbora.
I tako, po starim navikama, pošto se izbori probližavaju, u nedostatku boljih ideja, rešili su da recikliraju stare obmane. Da će se posvetiti potrebama građana. Da će graditi puteve, škole, bolnice, vrtiće, mostove. Sve ono što nisu kad su bili na vlasti.
Red je da ih na osnovu nasleđa iz prošlosti podsetim šta je njihovo zaveštanje za budućnost. Spisak pronevera koje su izveli je ogroman. Nesaglediv. Epskih razmera. Kao da im je glavni savetnik bio Mario Puzo. Tesla Banka. Opljačkana i zatvorena. Razvojna banka Vojvodine. Oteta od osnivača. Potom razorena. Opljačkana. I ugašena. Fond za razvoj novih tehnologija. Osmišljen samo s jednim ciljem. Da se iz njega isisaju milijarde dinara i preko nepostojećih pogona upumpaju u privatne džepove tadašnje vlasti, sadašnje opozicije. Kako su to uspevali? Tako što su stare mašine i oprema predstavljali kao „novu tehnologiju“, a firme su, nakon što su ispumpale novac, završavale u stečaju. Novac je nestajao netragom. Razvojni fond Vojvodine. Još jedna mašina za isisavanje para iz budžeta i punjenje privatnih računa tadašnje vladajuće oligarhije. Fond za kapitalna ulaganja. Krunska institucija koja je služila samo jednom cilju - zadovoljavanju prestupničih ambicija ekipe koja se danas predstavlja kao vrhovni etički odbor Novog Sada. Kad se sve zbroji, samo preko ove četiri instituticije nestalo je preko 40 milijardi dinara. Nepovratno.
Niko ne može da bira svoju nostalgiju. Ali se postavlja drugo pitanje. Zašto svoju opsednutost prestupničkom prošlošću nameću celom gradu kao najstabilniju i najsvetliju tačku univerzuma? Što bi rekao Herbert G. Vels, opoziciji osim mašte i invencije nedostaje minimum poštenja. Ljudskog. I političkog. Ne možete građanima nuditi ono što već imaju i što drugi radi bolje od vas i nadati se uspehu na izborima!
Milorad Bojović
Autor je stručnjak za odnose s javnošću