Referendum za potvrdu 9. januara kao Dana Srpske

kao Dan Republike Srpske?”. Biračka mesta otvorena su od 7 do 19 časova, a državljani RS, uz pasoš ili ličnu kartu, mogu da glasaju i u Srbiji i to u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici i Pančevu.

Sa  zajedničkog sastanka sa srpskim političarima iz RS i BiH na Andrićevom vencu u Beogradu, nedavno je poslata poruka da Srbija ne podržava ovaj referendum, uz jasnu napomenu da se predsednik Tomislav Nikolić i premijer Aleksandar Vučić neće mešati u konačnu odluku Banja Luke.

Pripreme za referendum odvijale su se inače u pregrejanoj političkoj atmosferi, pošto su predstavnici međunarodne zajednice u BiH i strane ambasade zapadnih zemalja tražile odustajanje srpske strane. Pojavile su se čak i pretnje kroz reči  bivšeg ratnog komandanata vojske BiH, koje su ustalasale ceo region. 

General i načelnik ratnog štaba Armije BiH Sefer Halilović zapretio je nestajanjem Republike Srpske ako referendum u RS bude sproveden. Premijer Aleksandar Vučić, koji se u tom momentu nalazio u Njujorku, bio je spreman, kako se nezvanično moglo čuti, da prekine posetu SAD-u ako se retorika ne stiša. Vučić je izjavio i da je dobio brojne poruke podrške stranih političara koji su mu poručili da ne obraća pažnju na Halilovićeve izjave, ali i priznao da niko od njih nije javno osudio to što povodom toga ćuti rukovodstvo Bosne i Hercegovine. „Poštujemo BiH i njen teritorijalni integritet, ali nećemo dozvoliti nestanak Republike Srpske, u skladu sa Dejtonskim sporazumom”, bio je kategoričan Vučić.

Poslednja stanica uoči današnjeg izjašnjavanja građana, na kojoj je boravio predsednik RS Milorad Dodik, bila je Moskva. Po medijima se spekulisalo da Dodik odlazi kod Vladimira Putina da traži blagoslov za svoju odluku, što je predsednik RS u više navrata demantovao, tvrdeći da ni prvi čovek ruske federacije ne može promeniti odluku rukovodstva RS. “Što se tiče referenduma, tu nije bilo nekih posebnih razgovora, osim konstatacije da je to pravo naroda“, ustvrdio je Dodik, nakon sastanka sa Putinom.

Cela priča o referendumu započeta je nakon što je Ustavni sud BiH  26. novembra 2015. godine naložio Narodnoj skupštini RS da promeni Zakon o praznicima u delu koji se odnosi na proslavu Dana RS  9. januara, ukazujući da je obeležavanje dana tog entiteta neustavno. Svoju odluku  o zabrani referenduma taj sud je potvrdio na plenarnoj sednici održanoj 17. septembra, kada je raspravljao o zahtevu NS RS-a da takvu odluku  poništi. Ustavi sud BiH je naprotiv, svoj stav je učvrstio merom o privremenoj obustavi Odluke o raspisivanju referenduma. Državni Ustavni sud je bio na stanovištu da nema potrebe da preispituje svoju prošlogodišnju odluku da 9. januar ne može biti obeležavan kao Dan RS - a, jer je, kako su naveli, vezan za jedan narod.

Ambasada SAD u BiH pozvala je sve strane da poštuju odluku Ustavnog suda i uputila apel rukovodstvu RS da se uzdrži od održavanja referenduma, dok je predsedavajući predsedništva BiH Alija Izetbegović smatrao da bi nepoštovanje odluke suda značilo kršenje Dejtonskog sporazuma. Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko pozvao je vlasti u RS da se uzdrže od sprovođenja referenduma koji, kako on tvrdi, “nema zakonske osnove”.

Sa druge strane ambasador Ruske Federacije u BiH Petar Ivancov smatrao je da je spor o Danu Republike Srpske veštački i da je, iz političkih razloga, pretvoren u duboku krizu u BiH.

- Ako je RS 20 godina slavila svoj rođendan i u jednom trenutku se donosi odluka da to više ne može da radi, očigledno je da se to dešava iz političkih razloga. Ovo se može rešavati samo kompromisom, koji ne može da se traži samo od Banjaluke. Ne vidim razlog za sukob - konstatovao je Ivancov.

I pored ovakve odluke Ustavnog suda, zvaničnici Republike Srpske ostali su kategorični, uz tvrdnju  da čak ni ne razmišljaju o  odustajanju od referenduma. Među pitanjima koje su mediji upućivali  premijerki RS - a, Željki Cvijanović, bilo je i ono “da li posle refrenduma može biti eventualnog krivičnog gonjenja, zbog nepoštovanja odluke US”.

- Što se tiče krivičnog progona, ne znam na koga mislite. Odluku o referendumu je donela Narodna skupština RS-a, voljom svih poslaničkih klubova. Tamo imate desetine poslanika koji su čvrsto stali iza te odluke. Druga dimenzija pitanja, šta znači da li, ako se izjašnjava volja, treba da se hapse narodni poslanici, ministri, državni službenici, vojnici, policajci, poljoprivrednici, veterani rata...  O čemu pričamo ovde, je li to obrazac? Kako smatraju stručnjaci koji se bave pravom, nema odgovornosti za ono što spada u domen političkih odluka. EU je zasnovana na standardima izjašnjavanja građana putem referenduma. Plasira se iskrivljena teza kako neko sprovodi aktivnosti protiv vladavine prava -  upozorila je Cvijanović.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da se neće povući čak i ukoliko visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini pokrene „bonska ovlašćenja „ i zabrani mu političko delovanje. Predsednik RS-a je ponovio da ovaj referendum nije priča o statusu, niti i o otcepljenju RS-a.

Svetlana Stanković

Sledi izmena Zakona o praznicima

Narodna skupština RS odluku o održavanju referenduma donela je 15. jula ove godine. Za tu odluku glasala su 64 poslanika, a niko od prisutnih nije bio protiv, niti uzdržan.

Na pitanje šta posle referenduma planira RS, odgovor leži u činjenici da je  Narodna Skupština Srpske zatražila je od Vlade RS da u skupštinsku proceduru uputi izmene i dopune Zakona o praznicima RS. „ Kolegijum konstatuje da je u toku postupak sprovođenja Odluke Ustavnog suda o 9. januaru „, rekao je predsednik parlamenta Srpske Nedeljko Čubrilović.  Po tumačenju premijerke Cvijanović, održavanje referenduma o Danu RS „ jedan je od koraka u funkciji sprovođenja odluke Ustavnog suda „, dok je drugi kolosek izmena određenih odredbi Zakona o praznicima, koji se odnosi na obeležavanje Dana Republike, što je i naložio Ustavni sud BiH ocenivši da je proslava Dana RS 9. januara diskriminatorska za građane ovog entiteta koji nisu Srbi.