Reagovanja na knjigu o Karadžiću se nastavljaju u SAD i BiH

Među poslednjima je komentarom regovao američki konzervtivni časopis Spektejtor.



U tekstu sa naslovom "Zašto je Njujork Tajms minimizirao genocid u BiH", američki univerzitetski profesor Dejvit Petigrev navodi da "prepreke poput negiranja genocida, glorifikovanja osuđenih ratnih zločinaca, govora mržnje i pretnji otcepljenjem sprečavaju neophodan ključni proces izlečenja i izgradnje države u postgenocidnom društvu".



Autorka teksta o osuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću je napravila “spektakularni” promašaj ako je namera njenog teksta bila da se priseti žrtava rata 1990-tih, navodi se u najnovijem osvrtu na isečak iz knjige Sternove.



"Kao (autor Aleksandar) Hemon, ali i mnogi drugi preživeli, besna sam na to kako je Stern prikazala Karadžića. Imala sam 13 godina kada je počeo rat. Provela sam skoro devet meseci u ratu, gledajući rodni grad Sarajevo pod opsadom i ubijanje članova porodice koji su završavali u masovnim grobnicama. Nema potrebe da naglašavam kako ne vidim književni i mistični pristup Dzesike Stern u pisanju o Karadžiću preterano kreativnim i zabavnim", stoji u tekstu koji je potpisala Emina Melonik, objavljenom takođe na portalu Spektejtora, prenela je sarajevska N1 tv.



Načinom na koji piše o Karadžiću, piše dalje Melonik, Sternova “ulepšava i romantizira zlo”, dok Njujork Tajms, koji je objavio isečak iz knjige bez šireg konteksta, profitira iz toga.



Inače, esej koji je objavio njujorški list je deo iz knjige “Moj ratni zločinac: Lični susret s arhitektom genocida”, koja će uskoro ugledati svetlo dana, a u kojoj Stern opisuje susrete s Radovanom Karadžićem.



Opisuje pokušaje da joj pokaže veštine na polju energetskog lečenja, a ona pristaje i posmatra ga kao uglednog psihijatra i mistika.



Melonik smatra da se Stern “izgubila u metaforičkom zagrljaju jednog zlog čoveka” i da, iako naslov njene knjige sugeriše da ona “poseduje” Karadžića, a stvarnost je, kaže, obrnuta.



“Prema rečima Stern, nije se bojala da bi je mogao zadaviti, jer, pored svega, nije Karadžić bio taj koji je ubijao bosanske muslimane nego oni pod njegovom komandom. U njenom obmanutom umu, to nekako nije isto kao da je ta osoba strateški planer genocida,” dodaje Melonik.



Iako je, navodi, Stern uputila izvinjenje i optužila Njujork Tajms da je objavljivanjem tog dela knjige učinio da izgleda kao neko ko brani počinioce zločina, Melonik smatra da baš ovaj isečak iz knjige koji se fokusira na “perverznu privlačnost” koju Stern pokazuje prema Karadžiću kao iscelitelju u stvari negira istorijsku stvarnost njegove krivice.



“Ono što ona ne razume je da ideolozi kakav je Karadžić se oslanjaju na ovu vrstu zapadnjačkog ''liberalizma'' - relativizma koji ne vidi razliku između dobrog i zla, koji bira priviđenje iznad stvarnosti i koji, iznad svega, ubija sećanje na žrtve, čija stradanja i smrt neprestano pozivaju da nikad ne zaboravimo,” zaključila je Melonik u tekstu za Spektejtor.



O reakcijama na knjigu o Karadžiću nedavno je izvestio i Rojters, a kao jednu od reakcija je naveo da je to delo grozno, bizarno i senzacionalističko.



"Kada zlo ne nazivamo pravim imenom, ono može izgledati prilično banalno, a sa sigurnošću mogu reći iz ličnog iskustva da će vam Karadžić daleko verovatnije dati sok da se osećate dobrodošli nego da vas zadavi. Sramota", prenela je agencija jedno od reagovanja.



Među prvima je reagirao Aleksandar Hemon američo-bosanski pisac i kolumnista napisavši da rane žrtava još nisu zarasle.



"Da je o genocidu pisano kada ratni zločinci nisu bili cool kako se danas doživljavaju. Majke. Očevi. Braća. Sestre. Sinovi. Kćerke. Svi su nestali od naredbe Radovana Karadžića, koji ne bi trebalo da bude romantiziran u ovom članku", navodi se na tviteru sa profila Remembering Srebrenica.



Zbog brojnih komentara na društvenim mrežama je nastao haštag kojim se poziva na bojkot magazina Njujork Tajms.



Iva Vukušić, novinarka koja prati suđenja u Haškom tribunalu, je napisala da se radi o "senzacionalističkom i površnom tekstu, da je nemoguće povezati se s tim".



Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Potočari je, međutim, rekao da "treba sačekati knjigu: jer i Džesika Štern je dete čiji su roditelji preživeli holokaust", ali da bi, ako, kako je rekao, "esej održava knjigu, trebalo da budemo zbunjeni".



S druge strane, Nevenka Tromp, istražiteljka Haškog tribunala u predmetu Milošević i bliska prijateljica Sternove podvlači "da se kroz knjigu pokušava proniknuti u psihologiju zločinca".



Radovan Karadžić bio je, kazala je, "običan čovek, dok nije postao ''arhitekta'' genocida".



Dodala je da zločine nikada nije priznao, niti je, kako otkriva, u razgovoru sa Sternovom potvrdio spremnost da se s njima suoči.