Rama: Srbija mora da prizna Kosovo, Kurti i ja imamo drugačiji pristup
TIRANA/PRIŠTINA: Premijer Albanije Edi Rama izjavio je u četvrtak uveče za TV Kljan da Srbija mora da prizna Kosovo i zatraži oproštaj za sve ratne zločine počinjene na teritoriji Kosova, kao i da se na kraju Albanci moraju ujediniti.
On je dodao da sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem ima dobre odnose, uz ocenu da su njihovi sastanci “inspirativni”, ali je dodao da se njih dvojica razlikuju u pristupu.
Albanci se moraju ujediniti. Naravno i Kurti želi isto, ali ja drugačije razmišljam o putu do toga. Ja mislim da je moj put kraći, ali Kurti treba da odluči šta Kosovo treba da radi, naglasio je albanski premijer.
Na pitanje da li se slaže sa Kurtijevim stavom, Rama je odgovorio da “ne želi da ulazi u pitanje koje je na plećima premijera i vlasti na Kosovu”.
Opšte je poznato da ja imam svoje ideje i svoj pristup, cilj je isti, mislim da Srbija treba da prizna Kosovo, da traži oproštaj, a na kraju ovog procesa Albanci treba da se ujedine, rekao je Rama.
On nije želeo da komentariše evropski predlog, kao ni izjavu Kurtija da bi trebalo manje da veruje srpskom predsedniku, koji je, po oceni Kurtija, "izdanak Vladimira Putina na Zapadnom Balkanu".
Kosovo i Metohija - 15 godina od samoproglašenja nezavisnosti
U Prištini se obeležava petnaest godina od jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova.
U Prištini će biti održana svečana sednica vlade i skupštine privremenih prištinskih institucija, zatim parada policijskih i takozvanih vojnih snaga, a biće položeni i venci na grobove palih pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.
Za Albance je tzv. Kosovo je država, a za Srbe - deo Srbije.
Zbog svakodnevnih provokacija i napada, Srbi sa Kosova i Metohije žive u strahu već godinama, kako pre, tako i posle jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Živimo tužno i žalosno. Sve nam je uskraćeno, i ljudska prava i sloboda i to u našoj zemlji, kaže starija dama iz Kosovske Mitrovice, dok četrdesetogodišnji meštanin Gračanice tvrdi da je očekivao da će ovako nešto da se desi, odmah posle povlačenja srpskih bezbednosnih snaga sa Kosova i Metohije, juna 1999., na osnovu Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 SB UN.
Od kako je Priština jednostrano proglasila nezavisnost, za prištinske institucije i Albance, kao i za države koje su tu nezavisnost priznale, tzv. Kosovo je država, dok je za Srbe i dalje deo Srbije.
Albanci na Kosovu su dobili jedno veliko prazno ništa, koje nastoje da popune mržnjom i sukobom prema drugima. Neki od njih su dobili priliku da pobegnu odavde i izbegnu odgovornost za sistem koji propada. Taj sistem se sveo na povlašćenu grupu ljudi, koja upravlja njihovim životima i koja je sve dala na ideologiju nezavisnosti, koja je uspostavila jedan etnokratski sistem u kom nema drugih, kaže novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević i dodaje da su Srbi dobili samo napade i nepoštovanje najosnovnijih ljudskih prava.
Srbi nakon petnaest godina od samoproglašenja nezavisnosti Kosova žive u svojim getima i to je jedina odrednica kojom se mogu definisati njihovi životi. Gotovo nikakvih pomaka nije bilo, navodi Rakočević.
Slično misli i novinar Neđeljko Zejak, za koga, i pored napora pojedinih zapadnih zemalja, „Kosovo nije uspelo da stvori ni konture državnosti, a komoli da postane suverena i pravna država“.
Za proteklih 15 godina, tzv. Kosovo je uspelo da postane članica nekoliko međunarodnih organizacija, ali ne i članica Saveta Evrope, Interpola, Uneska, kao ni kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a građani koji žive u našoj južnoj pokrajini još uvek nemaju ni viznu liberalizaciju.
S protokom vremena uopšte se više ne može govoriti o nezavisnosti, već samo o zavisnosti Kosova. Godine promiču, ta zavisnost je sve veća, ovde ništa ne radi. Kada vam daju odgovor na pitanje šta radi, onda ćete znati da ima nekog pomaka u ekonomiji, društvu, životu, demokratiji, političkim partijama, sistemu, kulturi, odnosu prema drugima. Sve je palo u vodu. Kosovo je danas jedna prazna ljuštura, koja traži svoj sadržaj u sukobu, ističe Rakočević.
Od 2011. godine Priština je započela dijalog sa Beogradom, takozvani Briselski dijalog, oko rešenja tehničkih pitanja. Potpisana su 33 sporazuma, od kojih je Priština mali broj ispunila, a najveći problem, zbog koga su i Srbi sa severa pokrajine napustili centralne političke, ali i pravosudne i policijske institucije, jeste to što nije formirala Zajednicu srpskih opština (ZSO). ZSO je za Srbe jedina institucija koja im garantuje opstanak i ostanak na svojim ognjištima.
S jedne strane imamo Beograd koji pruža podršku Srbima na Kosovu i Metohiji da ostanu tu gde žive, s druge strane Priština merama i postupcima koje preduzima goni Srbe na raseljavanje. Samo pod uslovom da se formira ZSO, verujem da će Srbi u ovim većim opštinama, poput Gračanice, Raniluga, Štrpca, Severne Mitrovice i da opstanu. Ukoliko ne bude postignut dogovor i ukolike se ne definiše status, za deset godina nećemo imati o čemu da pričamo, kaže Zejak.
Od samoproglašenja kosovske nezavisnosti broj napada na Srbe, njihovu i imovinu Srpske pravoslavne crkve svake godine je sve veći, pa je tako od početka 2022. godine do danas bilo više od 150 napada, čak i na decu, kao što je ranjavanje dečaka i mladića u selu Gotovuša kod Štrpca, na Badnje veče ove godine.
Međuetnički odnosi su svakim danom sve gori, raste nepoverenje u priivremene prištinske institucije i zvaničnike, pa su, osim napuštanja institucija, Srbi prošle godine tri puta postavljali barikade na severu KiM, u znak protesta zbog nepoštovanja osnovnih ljudskih prava i nezakonitog hapšenja svojih sunarodnika.
Od 2008. godine, kada je tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija, a sada haški pritvorenik, Hašim Tači, pročitao deklaraciju o takozvanoj nezavisnosti, sve manje se poštuju i zakoni koji štite prava nevećinskih zajednica, posebno Srba, a koje su donele same prištinske institucije.
Ne poštuje se Zakon o upotrebi jezika, pa, iako je srpski službeni jezik, na javnim događajima nema prevoda ili je on vrlo lošeg kvaliteta, a ćirilica je skoro potpuno istisnuta iz upotrebe.
Zakon o zapošljavanju nevećinskih zajednica garantuje da 10 odsto njihovih pripadnika, od toga 7 odsto Srba bude zaposleno u javnim preduzećima, ali situacija na terenu je takva da u pošti ili elektrodistribuciji taj procenat iznosi oko 3 odsto, dok na rukovodećim mestima Srba skoro i da nema.
Ekonomska situacija na Kosovu i Metohiji je loša, nezaposlenost je, na osnovu podataka Agencije za statistiku, blizu 40 odsto, a inflacija je dvocifrena. I politička i ekonomska situacija, kao i međuetnički odnosi, posebno su pogoršani dolaskom na vlast Aljbina Kurtija i njegovog Pokreta Samoopredeljenje.
Nije poznato koliko je zemalja priznalo takozvanu kosovsku nezavisnost. Priština tvrdi da je taj broj veći od 110, dok Beograd ističe je taj broj znatno manji.