Rama: Vetrovi prošlosti ovde ne mogu da duvaju
TIRANA: Vetrovi prošlosti ovde ne mogu da duvaju, poručio je albanski premijer Edi Rama po završetku samita "malog Šengena" u Tirani.
Na zajedničkoj pres konferenciji sa predsednicima Srbije i Crne Gore i premijerom Severne Makedonije, Rama je rekao da je inicijativa "mali Šengen" izuzetno važna za zemlje regiona i da zbog toga ne razume uporno odbijanje Prištine da joj se priključi.
Sastali smo se kako bi izgradli most između prošlosti koja nas deli i budućnost i koja nas ujedinjuje, rekao je Rama.
Konstantno odbijanje kosovskih organa da prisustvuju za stolom lidera iz inicijative nije, kaže Rama, nešto što može da razume.
Imamo zajedničku sudbinu na određenom prostoru i u obavezi smo da pravizeđemo prošlost i obezbedimo mir i prosperitet za svu našu decu, poručio je Rama.
Mi smo u Tiranu pozvali svakoga, kao i na prethodnim sastancima, rekao je Rama.
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je da je zajedno sa Evropskom komisijom i Svetskom bankom dogovoreno da se izradi nacrt odnosno Mape razvoja koja treba da bude pedstavljena javnosti na sledećem sastanku.
Imaćemo tabelu naših dostignuća na svakih šest meseci. Takođe, mogli bi da napravimo presek stanja toga što se uradilo. Svaka zemlja koja je ukljucena u proces imaće korist od toga. Svaka zemlja će imati dobit od toga, rekao je Rama.
Naglasio je da inicijativa o regionalnom povezivanju ima za cilj da poveća kredibilnost, ali i otvorene granice za sve koji dolaze iz trećih zemalja.
Kako je rekao, Evropska komisija je spremna da nameni 1,2 milijarde evra sledeće godine zemljama u regionu za implementaciju postignutih sporazuma.
To nisu zajmovi već grantovi, dodao je Rama.
Objasnio je da će otvaranje granica omogućiti, na primer, razvoj turizma, pošto će recimo turisti iz Kine kada budu dolazili u Srbiju moći bez mnogo dokumenata i gubljenja vremena u tu svrhu da posete i druge zemlje u regionu.
Rama ističe da će biti povećan broj kineskih turista u celom regionu i da to nije plod nečije mašte već ekonomska procena, za razliku od raznih tvrdnji "fejsbuk patriota" koji ga napadaju.
Premijer Albanije, takođe, kaže da će zahvaljujući otvaranju granica posebno biti povećan izvoz poljoprivrednih i građevinskih proizvoda.
Ko može da tvrdi da uklanjanje svih tih prepreka i procedura neće doneti razvoj ekonomije u regionu. To mogu da tvrde samo oni koji ne žive u stvarnosti, poručio je Rama.
On očekuje da će zahvaljujući postignutim dogovorima već u 2020. rezultati u svim zemljama pokazati napredak za privrede u regionu.
Nadam se i za ekonomije Kosova i BiH, rekao je Rama i dodao da se Priština i BiH nisu priključili iz političkih razloga.
Ovo je inicijativa koja nikoga ne isključuje i nije nametnuta ni od koga. Dozvolite mi da otvoreno kažem - za mene konstantno odbijanje kosovskih organa da prisustvuju ovom stolu nije nešto što mogu da razumem. Ovo je važno i za samo Kosovo. Mi smo ovde da bismo izgradili most ka budućnosti, istakao je albanski premijer.
Moje duboko uverenje da je ceo proces u potpunosti koherentan sa idejom svake od zemalja da postane deo evropske porodice, s tim što ćemo ubrzati taj proces kako bismo na našem prostoru postavili standarde u skladu sa četiri slobode: slobodnim kretanjem ljudi, robe, usluga i kapitala, naglasio je.
Rama je istakao da u regionu treba, pre svega, stvoriti bolje uslove za budućnost.
Znamo da se neke bolesti iz prošlosti leče, nije nam potrebno da izmišljamo nove lekove, treba da vidimo kako to u sličnim stvarnostima funkcioniše, rekao je albanski premijer.
Uveren je da dogovori koje su postignuti mogu da se pretvore u svakodnevnu realnost građana i firmi.
Samoisključenje, izolacija i odbijanje nikada nisu doneli nešto dobro i nisu zasadili drvo sa korisnim plodovima za nove generacije, zaključio je Rama.
EU spremna da podrži "mali Šengen" sa 1,2 milijarde evra
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je danas u Tirani da je Evropska komisija spremna da nameni 1,2 milijarde evra sledeće godine zemljama u regionu za implementaciju postignutih sporazuma u okviru inicijative tzv. "malog Šengena".
"To nisu zajmovi vec grantovi", rekao je Rama na zajedničkoj pres konferenciji nakon sastanka sa predsednicima Srbije i Crne Gore Aleksandrom Vučiće i Milom Đukanovićem i premijerom Makedonije Zoranom Zaevim.
Rama je dodao da čuje dosta teorija zavere i besmislica o tome da ta inicijativa nema nikakvog uticaja na sve zemlje.
"Situacija je baš suprotna, a svaka zemlja koja bude uključena u proces, imaće benefite", dodao je Rama.
Đukanović: Iza inicijative ne vidim ideju zamene za EU
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da u okviru dijaloga o takozvanom "mini šengenu" ne prepoznaje u bilo čijem učešću u tom dijalogu ideju da se EU zameni nekom drugom unijom.
Kad bi se to pojavilo, naš odgovor bio bio, ''ne i hvala'', rekao je Đukanović odgovarajući na pitanja novinara na pres konferenciji posle sastanka s još trojicom lidera sa Zapadnog Balkana.
Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je da je Crna Gora posvećena regionalnim inicijativama i da će u narednom periodu učestvovati u razgovorima u okviru inicijative "Mini Šengen“ i doprinositi da region Zapadnog Balkana u što bližoj budućnosti ostvari svoju evropsku integraciju.
Đukanović je podsetio da je Crna Gora punopravna članica 27 regionalnih inicijativa, a da trenutno predsedava u šest.
To znači da snažno verujemo da su regionalne inicijative odlična prilika da jačamo poverenje i na temelju toga ostvarujemo saradnju koja će doprineti razvoju regiona u celini, rekao je Đukanović.
Podvukao je da su regionalne inicijative odlična prilika da zemlje snaže svoje kapacitete saradnje za pridruživanje većim celinama.
Đukanović je kazao da je premijer Rama tokom radnog dela razgovora pomenuo mogućnost da Crna Gora bude neko ko bi bio domaćin nekog sledeće sastanka.
Želim da potvrdim da smo spremni, jer verujemo da treba negovati dijalog na svaku važnu temu i pokušati kroz taj dijalog da svako pronađe svoj interes. Veoma je važno da ono što pokreće inciijativa ''mini Šnegen'' dovedemo u sklad s drugim regionalnim incijiativama, istakao je predsednik Crne Gore.
Ponovio je da je cilj njegove zemlje da bude članica EU, da ne vidi nikakvu zamenu za to i da podržava sve regionalne inicijative koje vode ka tom cilju.
Đukanović je podsetio da Crna Gora sedam godina pregovara sa EU, da je ništa ne koleba u tom procesu, da joj nije potrebna zamena za taj put, te ponovio da podržava sve regionalne inicijative koje je približavaju tom putu.
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev rekao je da inicijativa predstavlja ubrzanje članstva u EU, jer će ubrzati i otkloniti nestrpljenje gradajana za što skorije članstvu u EU.
Mi to možemo da uradimo samo kroz saradnju, a vidimo dosta prostora pred nama i smatramo da bi trebalo da ga iskoristimo. Naša je obaveza da radimo za građane, kompanije, da možemo da obezbedimo bolji standard, rekao je Zaev.
Zaev: Pozivam sve sa Zapadnog Balkana u Beogradu
Premijer Severne Makedonije izjavio je da će Albanija i Severna Makedonija preuzeti softverski sistem iz Srbije koji će omogučiti građanima te dve zemlje da mogu elektronski da apliciraju za posao, a da će taj sistem otvoriti priliku svim građanima Srbije, Severne Makedonije i Albanije da rade u ove tri zemlje bez dodatni dokumenata, radnih dozvola ili viza.
Zaev je rekao da će nakon narednog sastanka u Beogradu, krajem januara ili početkom februara 2020, građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije već moća da osete koristi od ove regionalne saradnje.
Kako je kazao, 24-časovna saradnja carinskih službi na granici između Srbije i Makedonije već daje rezultate.
On je takođe naglasio da su Severna Makedonij i Srbija uspele za četiri nedelje, nakon sastanka u Ohridu, da dogovore otvaranje novog graničnog prelaza Lojane-Miratovac, od koga u 95 odsto slučajeva pre svega imaju korist Albanci sa obe strane granice.
Zaev je rekao da će uskoro carinske službe Severne Makedonije i Albanije potpisani sporazum o “one stop shopo ” na graničnom prelazu Kjafasa, isti kao onaj što već postoji na srpsko-makedonskom graničnom prelazu, čiji je primarni cilj da se ostvari slobodan protok u regionu bez ikakhvih zadržavanja.
Makedonski premijer pozvao je lidere svih zemalja u regionu da očestvuju na sastanku koji će biti održan u Beogradu.
Podsetio je da su o toku razgovoru o bezpapirnim sistemima koji bi koristile carinske službe zemalja regiona i druge agencije.
Pričali smo o kreiranju mogućnosti da bilo koji građanin sveta kada jednom uđe u ovom regionu da mu više mu ne trebaju dodatna dokumenta kada bude putovao u celom regionu Zapadnog Balkana. Ako Kinez sleti u Beogradu, može slobodno da putuje u svih šest zemalja regiona, naglasio je Zaev.
Zaev kaže da je ova inicijativa pozitivna poruka, da ona zapravo predstavlja CEFTA plus, RYCO plus, Berlinski proceš plus i izrazio nadu da će evropski partneri to podržati i prepoznati.
Sledeću sastanak će biti u Beogradu a nakon toga očekujem da to bude u Podgorici, da budemo tamo i nadamo se da može to da se nastavi i u Prištini ili Sarajevu, pa taman nakon izbora da ponovo budemo domačini u Severnoj Makedoniji, kazao je Zaev.
Kada je reč o evropskim integracijama, on je naglasio da je ova incijativa samo njihovo dodatno ubrzanje i ništa dalje, te da služi otklanjanju netrpeljivosti u regiona na putu ka EU.
Podršku koju dobija iz EU i SAD govori o tome. Na putu ka EU da se transformišemo jer mi možemo da se evropeizujemo kroz takve vrste saradnje, a dužnost nam je svakako da to i radimo u interesu naših građana, privrede, kazao je Zaev.
On je naglasio da političari kao "sluge naroda" treba da rade ono što je u interesu građana i da omoguče evropsku perspektivu što je pre moguće.
Kada je reč o nedavnom zemljotresu u Draču, Zaev je rekao da još oseča emocije nakon današnje posete tom gradu i izrazio nadu da je pomoć koja je stigla iz susednih zemalja, kao i iz međunarodne zajednice makar malo pomogla albanskom narodu.
Pozivam sve privrednike i državne institucije da zajedno pomognemo i da budemo soludarni jer to je takođe deo regionalne saradnje, kazao je Zaev.
On je zaključio da će na sastanku u Beogradu službe za zaštitu i spasavanje Srbije, Severne Makedonije i Albanije potpisati protokole o brzoj reakciji za spasavanje u takvim katastrofalnim situacijama, poput nedavnog zemljotresa u Albaniji.