Prvi put govorimo o Srbima u Crnoj Gori, posle decenija ćutanja

Vučić je u emisiji OKO na RTS, komentarišući to što košarkaši Crvene zvezde nisu otputovali na meč sa Budućnosti,

Vučić je rekao da nije u toku, ali da je možda bolje odigrati utakmicu za tri, sedam dana, nego da se napravi neka greška i da se desi nešto loše.

Dodao je i da se Nebojša Čović konsultovao sa predstavnicima više državnih organa, koji su dali svoje procene.

Ja sam jednom razgovarao sa njim i rekao da će oni da urade sve da organizuju meč na najbolji način, ali da garantujem da neće biti problema, to je nemoguće. Mislim da je sada važno da se stvari smiruju, a ne da se dalje tenzije podižu, rekao je Vučić, na pitanje da li ga je Čović konsultovao po tom pitanju.

Upitan za utakmicu Dinamo - Crvena zvezda iz 1990. godina, koja je bila na neki način "sukob nacija", i postoji li mogućnost da se u Crnoj Gori desi nešto slično, Vučić je rekao da su Srbi i Crnogorci braća i da ne bi smelo nikada da dođe do toga.

Ali, po prvi put govorimo o srpskom narodu, po prvi put o Srbima u Crnoj Gori. Stideli smo se decenijama da pricamo o Srbima u Crnoj Gori, nismo smeli da izgovorimo..., rekao je Vučić.

A šta je to Srbija trebalo da uradi, zapitao je predsednik Aleksandar Vučić u odgovor na primedbe da nije dovoljno oštro reagovala povodom usvajanja Zakona o veroispovesti u Crnoj Gori, te istakao da niko ne kaže šta bi to trebalo da uradi.

Kažite mi, šta to treba Srbija da uradi, pustite prazne priče, rekao je Vučić, upitan da prokomentariše primedbe koje se mogu čuti u Srbiji da nije dovoljno oštro regovao.

Zapitao je, ironično, da li onako "oštro" kako je Srbija reagovala kada je Crna Gora proglasila nezavisnost, ili kada je to učinilo Kosovo.

Šta je trebalo da uradimo, sem da kažemo da smo osudili zakon, da podržavamo srpski narod i i SPC, istakao je Vucicić.

On je dodao da je razgovarao s Milom Đukanovićem, da to nisu bili nikakvi tajni razgovori, te da su pristojno razgovarali, iako ne misle na isti način.

Preneo je da su pokazali poštovanje i želju da dve države imaju dobre odnose, mada, ističe, razgovor nije bio lak.

Kritike u Srbiji mu se upućuju kao da je on kriv za situaciju u Crnoj Gori, a zaboravlja se, podseća, da je Andrija Mandić kazao da niko nije više uradio za srpski narod nego srpski predsednik, a da je Milan Knežević u poruci Amfilohiju upitao - zašto proklinje Aleksandra Vučića, a ne Mila Đukanovića.

Na pitanje da li je Beograd uporište Mila Đukanovića, rekao je da ne misli da to ima veze s Đukanovićem, već više sa stavovima, uglavnom u regionu, da je Srbija za sve kriva.

Pozicija nekih je da Srbi predstavljaju krivce. Šta god da se desi, Srbi izazivaju...", primetio je i podsetio da je Željko Komšić napao strategiju odbrane u kojoj se navodi da će Srbija, u skladu sa Dejtonom, očuvati Republiku Srpsku...Posle i Dodik...Jedan nas je napao zato što pominjemo Republiku Srpsku, a drugi nas je napao zato što pominjemo BiH, ilustrovao je

Vučić stalno pripisivanje krivice Srbima.

Evo, po pitanju Crne Gore: za šta smo mi krivi sada? Je l' smo mi predlagali zakon?, zapitao je.

Poručio je da želi da se ponaša ozbiljno i odgovorno, da ne doliva ulje na vatru i da ne kvari odnose s Crnom Gorom.

Beograd nema krivicu, ni na koji način nismo učestvovali u dešavanjima u Crnoj Gori osim što izražavamo brigu za srpski narod i SPC. Ako je to greh, ja ga prihvatam kao i to da sam izdajnik, valjda što nisam zaratio s Crnom Gorom. Ako je ljudima tako najlakše, rekao je Vučić.

Konzervativnim pristupom do plate od 900 evra

Najava rasta prosečne plate na 900 evra za pet godina je napravljena na osnovu konzervativne analize, istakao je večeras predsednik Srbije ukazujući da sa aktuelnom prosečnom platom Srbija ne bi bila najsiromašnija u EU.

Vučić je, na pitanje kako ćemo doći do prosečne plate od 900 evra za pet godina, kada je prema nekim procenama za to potrebno mnogo više vremena i veći rast, kazao da bi ako se uzme u obzir samo kumulativni rast imali plate koje prelaze 1. 100 evra, ali da je u pripremi plana „Srbija 2025“, korišćen konzervativni prilaz, pošto rast nije jedini faktor.

Istakao je da je konzervativnim pristupom uzeto u obzir da rast bude između 4 i 4,5 odsto, iako je realno da prosečni rast bude pet procenata.

Očekujemo da imamo veće učešće plata u BDP-u. Danas to još ne možemo. Ne smemo dozvoliti da uđemo u situaciju kakva je bila između 2008. I 2014.kada je država bila pred ambisom, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ono što su napravili ministar Siniša Mali i ekspertski timovi pokazuje da nećemo imati problema sa dostizanjem plate od 900 evra.

To će značiti da smo za tri puta za deset godina uvećali primanja u realnom iznosu, i ujedno i standard građana, konstatovao je Vučić.

Rekao je da je ono što ga muči pitanje - kako da se kod penzija dođe do iznosa od 440 evra.

Vidim da ćemo sa lakoćom doći do nivoa penzija od 400 evra, ali moraćemo da pomeramo udeo penzija, objasnio je on.

Upitan zašto ne primeniti švajcarski model, Vučić je kazao da postoji još modela, kao što je takozvani opšti bod ili veće učešće u BDP-u.

Opšti bod je komplikovan i analizirali smo ga dva meseca, poručio je on.

Podsetio je da su ga napadali građani zbog smanjenja plata i penzija, a danas su najveće ikada u Srbiji, izrazivši uverenje da će prosečna plata u ovoj godini dostići 515 evra.

Kaže da konzervativno tumači stvari u ovoj oblasti, i da neće da odgovara neozbiljnim ljudima koji su državu uništili, već narodu koji je verovao u težak rad.

Mučili smo se i 2015. I 2016.nije bilo vidljivih rezultata, ali smo znali da će oni doći. Od 2017. sve je krenulo. I Svetska banka je rekla da će Srbija imati najveći rast u jugoistočnoj Evropi. Srbija već danas ima veću platu od jedne zemlje u EU i ne bi bili najsiromašnija članica da uđemo u Uniju, objasnio je on.

Podsetio je da je Crna Gora imala za 150 evra veću platu od Srbije, a da sada dolazimo na isti nivo.

Crna Gora ne radi loš posao, ali smo mi radili ozbiljno, dodao je on ukazujući da ne treba zaboraviti da Srbija ima jug Srbije, Preševo i Bujanovac i devastiran Banat.

Srbija poštena zemlja, poštenog naroda, samouvereno ide napred

Predsednik Srbije poručio je da Srbija ide snažno, hrabro i samouvereno napred.

On je izrazio uverenje da će u 2020. godini Srbija biti domaćin britanskom premijeru Borisu Džonsonu, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kineskom predsedniku Si Đi Pingu, kao i mnogim drugim državnicima.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da očekuje dobru izlaznost na prolećnim izborima, bez obzira na odluku pojedinih stranaka da ih bojkotuju, ali, kako je rekao za OKO magazin, izbori će svakako biti teški za njegovu stranku, jer će svi ići protiv nje.

Ponovio je da će parlamentarni izbori biti 26. aprila ili 3. maja, jer, ističe, ispunjava obećanja, a posle Božića će, rekao je, razgovarati sa Ivicom Dačićem o njegovom predlogu da zajedno idu izbore.

Na pitanje sa kim će SNS na parlamentarne izbore, Vučić je rekao da će odluka o tome biti doneta u narednih mesec i po dana.

Na pitanje kakvu izlaznost očekuje, u procentima, Vučić je rekao da ne može o tome da govori, a podsetio je da smo imali između 53 i 56 odsto, u zavisnosti od toga da li su bili parlamentarni ili predsednički, te da ostaje da se vidi.

U svakom slučaju, očekujem dobru izlaznost, ali očekujem i da SNS ima mnogo problema na tim izborima, rekao je i objasnio da probleme vidi u tome da će svi ići protiv jedne liste i jedne stranke.

Da oni mogu da pričaju šta hoće, niko neće da ih napada. I to svako ko učestvuje u izbornoj kampanji. Da li ćete da imate pet ili 20 lista, svi će da da rade isti posao, rekao je Vučić.

Upitan za promene u SNS, koje su najavljene za posle izbora, Vučić je rekao da će se promene videti već na samim izborima.

Rekao sam da će 60 odsto liste, i na lokalu, biti drugi lideri. Znate kakve su to promene - 60 odsto. Ljudi govore da se stalno najavljuju promene. Ne najavljujemo, mi smo šest predsednika opština samo u Vojvodini promenili, rekao je Vučić.

Na pitanje da li mu je bivši britanski premijer Toni Bler savetnik, Vučić je odgovorio da nije, ali da voli da razgovara sa svima, kao i sa bivšim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom, a sve to u interesu Srbije i njenih interesa na međunarodnom planu.

Zato su nam potrebni mladi ljudi, kakve imamo, pošteni, vredni i skromni, poručio je Vučić.

Kako je kazao, radiće na tome da Srbija bude poštena zemlja sa poštenim narodom u kojoj nikada neće ponovo zavladati tajkuni.

O kritikama na mini Šengen: Odgovara svima, ne samo Srbiji

Aleksandar Vučić je izjavio da "mini Šengen" odgovara svim zemljama u regionu, a ne samo Srbiji, kao što, kako kaže, navode pojedini kritičari, dodajući da su pre takve regionalne inicijative urađene brojne studije koje su to i potvrdile.

Na konstataciju novinara RTS da pojedini kritičari govore da "mini Šengen" odgovara samo Srbiji, jer ima trgovinski suficit sa svima u regionu, Vučić je kazao da je tačno da naša zemlja ima suficit sa svim zemljama u okruženju, osim sa Mađarskom, ali da je "mini Šengen" takva inicijativa koja će odgovarati i Albaniji i Severnoj Makedoniji, uz nadu da će i Crna Gora biti deo toga.

Tačno je da naša zemlja ima suficit sa svim zemljama u regionu, čak i sa Slovenijom, Hrvatskom, što nikada nije bio slučaj u vreme bivše Jugoslavije, zatim sa Bugarskom, Rumunijom, osim sa Mađarskom. To govori koliko je Srbija napredovala, koliko je bolje pozicionirana, rekao je Vučić.

Ponovio je da će "mini Šengen" odgovarati svima u regionu, dodajući da su to i mnoge studije potvrdile.

Naravno da odgovara i Albaniji, i Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori i BiH. BiH, bez toga, imaće samo problema više, rekao je Vučić.

Upitan da li "mini Šengen" odgovara Evropi, Vučić je kazao da u Evropi ne smeju da kažu ništa protiv inicijative, jer je zasnovana na svim slobodama koje su evropske vrednosti, ali da nije siguran da se "previše raduju".

Kad god Balkanci uzmu stvari u svoje ruke i ne pitaju tate i mame odozgo, onda oni imaju neku vrstu problema, podvukao je Vučić.

Na konstataciju novinara da je kao radikal kritikovao CEFTA, Vučić je potvrdio da je bio protiv CEFTE, ali iz političkih, jer je u to vreme CEFTA politički predstavljala - "uvođenje Kosova na mala vrata", i pri tome ostaje.

U ekonomskom smislu je, kaže, pogrešio, jer je u tom smislu to dobra regionalna inicijativa.