Promocija turističkih potencijala Vojvodine: „Plavi voz” se razdragano  zakotrljao šinama

Vožnja nije bila dugačka, tek do Sremskih Karlovaca, ali to nije omelo putnike da izmaštaju da su se zaputili na neki važan put, i krišom mahnuli, da ih niko ne vidi, baš kroz okna, kroz koje su nekada mahali Tito i Jovanka, ali i mnogi zvaničnici i diplomate onoga doba.

Među putnici našli su se predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, ambasadori, slikari, pisci, predstavnici stranih privrednih komora, medija, turističke industrije, a sve povodom promovisanja lepe Vojvodine kroz novi časopis „Helou Vojvodina Travel“, u organizaciji Roberta Čobana, predsednika Color Press Grupe.

Predsednik Mirović kaže da je “Plavi voz” jedna od atrakcija koje Srbija ima, i da iako Tita odavno nema, voz se iznajmljuje u komercijalne svrhe. Njemu se u “Plavom vozu”, za koji kaže da je deo naše istorije, najviše dopao De Golov salon.

„Za Vojvodinu je važan dolazak turista iz svih krajeva sveta, a imamo imamo značajan rast broja turista koji dolaze, rast noćenja u Vojvodini. Na ovoj vožnji nam se pridružilo više od 20 ambasadora, poslovna zajednica, vlasnici turističkih organizacija, a mogu da najavim da će se za četiri godine od Beograda do Sremskih Karlovaca putovati ne više od 35 minuta i u toku je realizacija te velike investicije“, napominje Mirović i dodaje da je u Čortanovcima štab izgradnje nove pruge od Beograda do Novog Sada, a u drugoj fazi će se graditi pruga od Novog Sada do Subotice i Budimpešte. U protekle dve godine budžet Turističke organizacije Vojvodine je udvostručen.

Voz je prepun Titovih fotografija, kožna sedišta, art deko stil, crveni tepisi čak i između vagona, privatni kupei, dugački stolovi za sastanke, a svaki vagon je drugačiji. Šetnja vozom bila je pomalo klimava, ali ništa nije moglo da spreči putnike da prošetaju kroz vagone ispunjene nasmejanim putnicima.

Slikar Milan Cile Marinković ipak pamti “ono” vreme, i naglašava da je “Plavi voz” od svih boja jedino i mogao da bude plav, kao nebo.

Mirović: Od Beograda do Sremskih Karlovaca 35 minuta

Na ovoj vožnji nam se pridružilo više od 20 ambasadora, poslovna zajednica, vlasnici turističkih organizacija, a mogu da najavim da će se za četiri godine od Beograda do Sremskih Karlovaca putovati ne više od 35 minuta i u toku je realizacija te velike investicije, izavio predsenik pokrajinske vlade.

„Plavetnilo, velika prostranstva, ta količina neba, to je samo za plave vozove. “Plavi voz” i “Galeb” su simboli vremena koje je prošlo, ali su i simboli tog plavetnila mora, beskraja. Za mene budi mnoga sećanja, jer sam baš ta generacija koja je mahala vozu“, kaže Marinković.

On dodaje da u Francuskoj sada postoje brzi vozovi sa neverovatnim ubrzanjem, a “Plavi voz” od kojeg se očekuje da bude snažan i brz, može da ide i puževom brzinom, jer je to ipak – “Plavi voz”!

Pisac Vladimir Pištalo kaže da se svega seća, ali da to nije bio njegov svet, nego svet visoke politike.

„Ovo je jedna vrsta hotela na točkovima i veliki deo istorije, a protivnik sam bacanja istorije u vodu. Iako često putujem, čitava situacija mi je malo nadrealna“, kaže Pištalo.

Američki ambasador u Beogradu Kajl Skot kaže da su priče o “Plavom vozu” stigle i do njega kad je bio mali, i da voz oličava Titovu harizmu: kako je živeo i voleo da putuje, bude u kontaktu sa svima.

Joškova putovanja „Plavim vozom”

Josip Broz Joška, Titov unuk, takođe je bio putnik “Plavog voza”, ni sam ne zna po koji put. Kao mali je često pravio društvo dedi na putovanjima, a njegova poslednja vožnja, bila je ona iz Ljubljane, kada je cela Jugoslavija stala zbog Titove smrti, čekajući da prođe “Plavi voz”, koji je vozio telo preminulog političara

„Nažalost, zadnji put sam se vozio kada smo se vraćali iz Ljubljane, tada je bilo toliko žalosno, ali veličanstveno je bilo videti toliko ljudi na ulicama“, kaže Broz.

Vožnja “Plavim vozom” za Novosađane je završena u hotelu „Prezident“ u Sremskim Karlovcima, gradu prošlosti, ali prema rečima Igora Mirovića i gradu budućnosti, dok su se Beograđani vratili vozom nazad. Putnici su uživali u zvucima tambure i gastronomskim specijalitetima, ali najviše u zanimljivom društvu.

Robert Čoban kaže da je u svom govoru iz maja 1940. godine Vinston Čerčil rekao „we shall defend our island whatever the cost may be“.

„Reći ću malo drugačije, „we shall promote our country whatever the cost may be“. Vrednosti Vojvodine i Srbije su tolike da nećemo štedeti ni vreme, ni trud, ni novac da to i promovišemo. Nije nam bilo teško ni da pokrenemo “Plavi voz” i pozovemo bitne zvanice. Ponekad osećam stid da sam negde u svetu bio po deset puta, a da nisam video najlepše delove Evrope, koji se baš nalaze u Srbiji, u Vojvodini, i otuda povod za pokretanje novog časopisa, jer je naša misija da promovišemo našu zemlju“, ističe Čoban.

Maša Stakić

Foto: R. Hadžić / N. Mihajlović