Priština: Kosovu nezavisnost i odšteta, Srbiji udruženje građana

Sever bi se integrisao u kosovsku državu, a zajednica srpskih opština bila bi udruženje građana, kako se i označava u tom dokumentu.



Srpska kulturna baština bila bi pod ingerencijama Kosova, a Srbija bi plaćala ratnu odštetu, kao i posledice sukoba na KiM i sankcija, delila imovinu i to po principu Sporazuma o sukcesiji (2001), koji su zaključile države naslednice bivše SFRJ, bez obzira na činjenicu da Kosovo i Metohija nije bilo republika. 



Tako bi zajednica srpskih opština trebalo da ima status udruženja građana. 



Kosovo bi, kako se kaže, "uspostavilo Asocijaciju srpskih većinskih opština (ZSO) u skladu sa Ustavom Kosova, Prvim briselskim sporazumom iz 2013. i po ocenama Ustavnog suda Kosova". 



Pri tome se dodaje da obe strane treba da se saglase da nadležni sud na Kosovu "može da zabrani bilo koju funkciju ili aktivnost ZSO ako ona ugrožava ustavni poredak, krši ljudska prava i slobode ili podstiče rasnu, nacionalnu, etničku ili versku mržnju". 



Jedna od tačaka, kaže da će "Republika Kosovo" promovisati i podržati kulturno i versko nasleđe svih zajednica, ali "kao sastavni deo nasleđa Republike Kosovo". 



U predlogu dokumenta se navodi odredba o poštovanju zastava, pečata, himne, amblema i drugih državnih i nacionalnih simbola druge strane, kao i da opštine u kojima su kosovski Srbi većina, mogu da koriste svoje simbole. 



Međutim u toj odredni se krije i uslov - da simboli srpskih opština na KiM "ne liče na simbole drugih država ili opština unutar ili izvan Republike Kosovo". 



U delu koji se bavi verskim slobodama navodi se, veoma neodređeno, da će objekti i svšštenici SPC "dobiti dodatnu zaštitu", ali se ne navodi koju, niti se pominje moguća eskteritorijalnost za SPC.



U trećem poglavlju, koji se bavi zaštitom ljudskih prava, navodi se da će Srbi na Kosovu u opštinama u kojima su većina moći da predlažu šefove policije,uz odobrenje kosovskog ministra unutrašnjih poslova. 



Kosovo se obavezuje da će lokalne srpske šefove policija morati unapred da obaveštava o operacijama u zoni tih policijskih stanica, ali uz ključno ograničenje: "osim ako operativna razmatranja ne zahtevaju drugačije". 



U predlogu se navodi i da se obe strane obavezuju "na stvaranje zajedničkih struktura" za rešavanje svih otvorenih pitanja koja proističu iz rata 1998-1999. "uključujući reparacije, nestale, zločine seksualnog nasilja i ratne zločine".



Srbija i Kosovo bi bili obavezni da osnuju zajedničku komisiju za procenu materijalne štete, a Srbija da se "upozna sa inicijativom Kosova o priznavanju patnji žrtava seksualnog nasilja". 



"Srbija je saglasna da ojača napore za istraživanje, gonjenje i presuđivanje u slučajevima ratnih zločina nad kosovskim Albancima i drugim zajednicama", stoji u jednoj od tačaka ovog dokumenta, a predviđa se i osnivanje zajedničkog "ratnog arhiva" koji bi prikupio dokaze o nastradalima, zarobljenicima, žrtvama seksualnog nasilja i drugoj društvenoj i materijalnoj šteti.



U posebnom poglavlju, od Srbije se praktično traži odšteta za neisplaćene penzije, dinarsku i deviznu štednju koji su Albanci imali u bankama u SFRJ, odštetu za socijalna davanja i dečije dodatke... 



Ovaj predlog istovremeno Srbiji ispostavlja račun i za rešavanje niza potencijalnih šteta koje su Abanci sa Kosova navodno pretrpeli u bivšoj Jugoslaviji u periodu od 1989. do 1999. godine, odnosno u periodu sankcija : pad domaće proizvodnje i nivoa ekonomskog razvoja, smanjenje ekonomske aktivnosti, investicija, izvoza, izgubljenih tržišta, pogoršanje socijalne situacije i povećanje siromaštva zbog otpuštanja radnika, uzurpacije i lošeg rukovođenja penzionim fondom i dečijim dodacima, štete u drugim društvenim aktivnostima, uključujući zdravstvo, obrazovanje, kulturu, sport... Kada bi usvojio ovakav sporazum, Beograd bi se obavezao da kosovski energetski operater KOSTT funkcioniše kao nezavisna kontrolna oblast u Evropi, te da novac i prihodi koje je prikupio EMS-a od 2007. godine, koje se mogu pripisati linijama za prenosne veze izmedu Kosovo i susednih zemalja (Albanija, Makedonija, Crna Gora), prenesu na KOSTT.



Nacrt sveobuhvatnog sporazuma koji bi trebalo, po ideji Ramuša Haradinaja, da prihvati Srbija, predviđa i prava za pripadnike srpske nacionalne manjine, pa se tako navodi da "Kosovo podržava pravo srpske zajednice da ima lična imena registrovana u izvornom obliku i u pismu njihovog jezika, kao i pravo na povratak originalnih imena koja su promenjena protiv njihove volje", te da imaju pravo da korista lokalna imena, imena ulica i druge topografske lokacije koje odražavaju multietnicki i multi-jezičkog karaktera tog područja. 



Navodi se i da Zajednica kosovskih Srba i njeni članovi imaju pravo na pravičnu zastupljenost i zapošljavanje u javnim organima i javnim preduzećima na svim nivoima, pravo na sopstvene medije 



Srbima se ovim sporazumom garantuje najmanje deset mesta u kosovskoj skupštni , mesto jednog zamenika predsednika kosovske skupštine , najmanje jedan ministar u Vladi i pravo na najmanje dva zamenika ministra, ne manje od troje sudija ustavnog suda, ne manje od dvoje sudija apelacionog suda, jedan član izborne komisije. . . 



Sporazum predviđa i da škole koje predaju na srpskom jeziku mogu primeniti nastavne programe ili udžbenike Ministarstva prosvete Srbije, ali u slučaju prigovora kosovskog Ministarstva za obrazovanje o srpskim uđbenicima i nastavnim planovima odlučivaće nezavisnu komisija kako bi se osigurala usaglašenost sa Ustavom Kosova i kosovskim zakonodavstvom. 



Garanti ovog sporazuma SAD, Velika Britanije, Nemačka, Francuska, Italija i EU, a u nacrtu sporayuma se navodi da, ukoliko između strana nastupi spor oko tumačenja, prijave ili učinka ovog sporazuma, bilo koja strana može podneti spor na konačnu i obavezujuću arbitražu " u skladu sa Stalnim arbitražnim izbornim pravilima za arbitražne sporove između dve države", u Hagu.