Približavaju se kraju radovi na Muzeju prisajedinjenja
Približavaju se kraju radovi na uređenju Muzeja prisajedinjenja, odeljenja Muzeja Vojvodine u novosadskoj Dunavskoj ulici, koji će od 25. novembra, kada bude otvoren, trajno oslikati čin prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji kao rezultat Velikog rata 1918. godine.
Do sada su završeni zidarski radovi u unutrašnjost i na fasadi muzeja. U toku je uređenje nekadašnjeg parking-prostora između Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti, gde se gradi park, dok dizajneri i programeri rade na vizuelnim i svetlosnim efektima u izložbenom prostoru i izrađuju se vitrine za muzejsku građu.
– Posao privodimo kraju tako da ćemo do 25. novembra, proslave 100. godišnjice, sve to i završiti – navodi za „Dnevnik” kustos-istoričar i muzejski savetnik Zoran Veljanović, zamenik direktora Muzeja Vojvodine. – Odabrali smo fotografije, dokumente i tekstove za izložbeni prostor i katalog. U toku je saradnja s dizajnerima i arhitektom na vizuelnim efektima da bi ceo izložbeni prostor bio ispunjen na savremen način. Do sada smo radili klasičnu postavku, ovo će biti iskorak ka modernoj izložbenoj postavci.
Kaže i da su na raspolaganju imali nepune dve godine za pripreme, iako za veličinu takve teme, odnosno stalnu postavku, istraživanje traje od sedam do deset godina.
– Mi smo imali period kraći od toga, ali smo za te dve nepune godine, uz dodatne napore, uspeli da prikupimo materijal i da ga selektujemo – jer izložba je uvek izbor materijala – tako da ćemo u samoj postavci imati oko 500 izloženih muzejskih predmeta – ističe Veljanović.
Napominje da će među izložbenim predmetima Muzeja prisajedinjenja biti i dvadesetak portreta najznačajnijih ličnosti tog vremena, dela savremenih umetnika. Svi portreti su slikani u tehnici ulje na platnu u istoj dimenziji. Posetioci će imati priliku da vide portret dr Ignjata Pavlasa, rad akademskog slikara Gige Đuragića Dileta, dr Slavka Župunskog, rad akademskog slikara Tadije Jančića, Dimitrije Klicina, rad akademskog slikara Đorđa Lazića Ćapše, dr Petra Konjovića, rad akademskog slikara Vidoja Tucovića, župnika Blaška Rajića, rad slikara Jenea Višinke, portret Pavla Tatića, rad akademskog slikara Siniše Labusa, dr Babijana Malagurskog, rad akademskog slikara Milana Kulačića, Mare Malagurski, rad akademskog slikara Vase Dolovačkog, Katice Rajčić (Prčić), rad akademskog slikara Đorđa Sekulića, Olge Stanković, rad akademskog slikara Zorana Bulatovića, Anastazije Reze Manojlović, rad akademskog slikara Dragana Miličića, Mande Sudarević, rad akademskog slikara Dejana Trifunovića.
Veljanović kaže i da će preuređenjem biti oplemenjen i prostor između dve zgrade Muzeja, u Dunavskoj 35 i Dunavskoj 37. Ceo prostor će se pretvoriti u zelenu oazu sa širokim stepeništem kojim će Muzej dobiti još jednu prostornu sadržinu gde će se u letnjim danima moći održavati radionice, tribine i promocije muzejske sadržine.
– To su reprezentativni portreti dvadesetak najznačajnijih ličnosti koje su se utkale u sam čin prisajedinjenja. Među njima je i sedam žena, delegatkinja Velike narodne skupštine – navodi Veljanović. – Ne treba zaboraviti da su političari i odvažni ljudi koji su učestvovali u organizaciji Velike narodne skupštine dali pravo glasa i ženama, dakle, žene s ovih prostora su među prvima u svetu mogle da glasaju. Takvo pravo su imale samo žene Novog Zelanda i 18 žena u Engleskoj, koje su bile starije od 30 godina. Taj cenzus je 1920. godine ukinut.
E. Marjanov