Predstavljen radni tekst strategije razvoja pravosuđa

Zadovoljna je, kaže, ostvarenim rezultatima u poslednjih nekoliko godina u cilju jačanja nezavisnosti i stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, i povećanju efikasnosti, te navodi da su uvedene nove pravosudne profesije - javni beležnici i izvršitelji. 



"Dosta toga je urađeno i na razvoju e - Pravosuđa i unapređenju infrastrukture. Prethodni petogodišnji period je obeležilo najveće infrastrukturno ulaganje poslednjih nekoliko decenija", poručila je ministarka na okruglom stolu u Beogradu na kome je predstavljen radni tekst nove strategije. 



Kako je saopštilo Ministarstvo pravde, Kuburović je naglasila je da je o radnom tekstu nove strategije postignut konsenzus svih članova, i dodala da je čitav proces izrade nacrta pratio transparentan i inkluzivan postupak rada na izradi strategije. 



Ona je rekla da novom strategijom stavljen akcenat na rasterećenje beogradskih sudova i mere koje je potrebno preduzeti u narednom periodu u tom cilju. 



Ministarka pravde je ocenila da je Strategija reforme pravosuđa za period 2006-2011. donela najviše zamerki i nepravilnosti čije pojedine posledice i danas osećamo. 



To se, dodaje, odnosi na reizbor sudija 2009. godine, za koji je Ustavni sud kasnije potvrdio kao neustavan, kao i na mrežu sudova koja je počela da radi 1. januara 2010. godine a za koju kaže da se pokazala kao neefikasna. 



Dodala je da godinama nisu postojali kriterijumi za vrednovanje rada sudija i tužilaca, a da gotovo tri godine sudovi nisu imali izabrane predsednike.



"Ne treba zaboraviti ni kritike od međunarodnih institucija, kada je reč o reformi iz 2006. godine. Ustav iz 2006. razmatrala je Venecijanska komisija, koja je u svom mišljenju iz 2007. ukazala na niz nepravilnosti i kršenja evropskih standarda, kada je reč o postupku izbora sudija i rešavanja načela stalnosti sudijske funkcije", navela ja ministarka. 



Kako je objasnila, upravo strategija koja je bila usvojena 2013. godine trebalo je da otkloni najveći deo posledica iz prethodnog perioda - povratak u sistem sudija i tužilaca koji su bili razrešeni 2009. godine, uspostavljanje nove mreža sudova od 2014. godine, koja je trebalo da otkloni problem nejednake opterećenosti sudova, kao i problem velikog broja nerešenih starih predmeta.



Ministarka pravde je navela da je izrada radnog teksta Strategije razvoja tekla paralelno sa revizijom Akcionog plana za Poglavlje 23. 



"Akcioni plan za Poglavlje 23 upravo treba da bude istovremeno i Akcioni plan za sprovođenje mera Strategije razvoja, kako bi se izbegli različiti načini izveštavanja i vršila efikasnija kontrola sprovođenja aktivnosti", kaže Kuburović.



Ministarka je rekla da je Nacrt revidiranog akcionog plana dostavljen Evropskoj komisiji na mišljenje, i da će nakon što Evropska komisija dostavi primedbe, Ministarstvo pravde ponovo otvoriti javnu raspravu i konsultativni proces sa državnim organima, ali i sa civilnim sektorom, kako bi se izradio konačni revidirani Akcioni plan i kako bi se i Strategija i revidirani Akcioni plan istovremeno usvojili. 



Direktor Misije američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji Majk de la Rosa naglasio je da ekonomski i društveni napredak ne može biti ostvaren bez odlučnog poštovanja vladavine prava i delotvorne zaštite prava svih. 



Vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da su aktivnosti i mere strateških dokumenata koje se godinama sprovode uvek sa ciljem postizanja nezavisnosti, kao i stručnog, odgovornog i efikasnog pravosudni sistem. 



Republički javni tužilac Zagorka Dolovac istakla je da je za dalji razvoj pravosuđa neophodan sveobuhvatni pristup, te da je Strategiju reforme pravosuđa za period 2013-2018. potrebno sada nastaviti i unaprediti. 



"Nezavisno, samostalno, moderno i efikasno pravosuđe, koje je odgovorno i otvoreno predstavlja suštinu naših napora", kaže Dolovac.