Pred Srbijom demokratska izborna utakmica

 Austrijski diplomata ukazuje da je briselski dijalog nezamenljiv i za normalizaciju odnosa u regionu, otkriva da nema više šargarepe za Prištinu, i ističe značaj jasne proevropske politike Beograda.

Odnosi Beča i Beograda i po oceni srpskog premijera nikada nisu bili bolji do ovih danas?



– Da, to jeste tako. Uskoro će u Beogradu ponovo biti naš ministar inostranih poslova Kurc zajedno s predsednikom Austrijske privredne komore. Fokus razgovora će biti privredna saradnja i ovo će biti treći dolazak šefa naše diplomatije Srbiji, od kada je preuzeo ovu funkciju. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je samo prošle godine bio četiri puta zvanično u Beču, što samo po sebi svedoči o značaju bilateralnih odnosa koji su uspostavljeni između dve zemlje.

A nove investicije i oblast za koju je Austrija posebno zainteresovana za ulaganje?



– Opšti interes Austrije je da na najintenzivniji način bude prisutna u Srbiji i videćemo mogućnosti oko nekih novih investicija. U Sremskim Karlovcima austrijski preduzetnik je nedavno kupio neku veliku klanicu, videćemo da li će biti novih investicija vezanih za predstojeću posetu. Mi ćemo nastaviti u svakom slučaju da održavamo ovaj već veliki nivo saradnje i investicionog prisustva.



Kako vidite napredak Srbije u evropskim integracijama i ispunjenju standarda EU?



– Mi smo na početku, otvorena su prva poglavlja i ono što je značajno je odlučnost Srbije da nastavi na ovom putu. To je jasna i jaka odlučnost politike koja se vodi, da je jedini realistični i uspešni put razvoja, put prema EU.



Govori se ponovo o problemu slobode medija i u Izveštaju koji se priprema za usvajanje u Evropskom parlamentu. Kakav je Vaš stav?



– Pratim medijsku scenu Srbije i ona je dosta komplikovana, ali to ne znači da postoji neka cenzura. Reč je da profesionalni nivo nije uvek takav, kakav bi bio poželjan.



Šta očekujete od nastavka dijaloga u Briselu i očekujete li da će se premijer Isa Mustafa pojaviti na novoj rundi?



– Trebalo bi da se pojavi. Briselski dijalog je veoma bitan momenat normalizacije odnosa ne samo između Beograda i Prištine, već u čitavom regionu. Njegova uloga je tu posebno važna i ja ne vidim alternativu nastavljanju briselskog dijaloga. Nadam se da će to shvatiti i političari u Prištini.



Da li je Euleks statusno neutralna misija, s kakvim je mandatom UN došla 2008. godine. Tako su je označile i same države članice EU, i na Kosovo je stigla radi uspostavljanja vladavine prava, uz poštovanje Rezolucije 1244 SB UN. Pitamo jer osam godina nakon delovanja Euleksa u Evropskom parlamentu imamo ratifikaciju ŠP sa Kosovom, i kako se to može povezati s neutralnim statusom?



– Da, imamo ratifikaciju ŠP sa Kosovom u Evropskom parlamentu, ali on neće biti ratifikovan od strane država članica. Postoji jasna razlika što se tiče kosovskog i drugih, srpskog ŠP, koji su ratifikovani u svim zemljama članicama EU. To je neki specifičan ŠP.



S obzirom na to da je Srbija navikla da mora da ispuni uslove na svakom koraku evropskog puta, kako je Evropski parlament bez ograde ratifikovao ŠP sa Kosovom, a da Priština nije ispunila osnovni uslov za nju upravo iz Briselskog sporazuma, formiranje ZSO? Jeli to znači da nema uslovljavanja kada je u pitanju Priština i Evropa?



– Nisam video da je EP stavio takvo uslovljavanje. Oni ni formalno nemaju takvu politiku, to je većinska odluka i takva je doneta.



Postoje li uopšte evropski uslovi za Prištinu?



– Postoje, naravno, Da, da postoje, a glavni je nastavak briselskog ra o pristupanju i o tome je potpuno nerealno sada pričati. U ovom trenutku nema više šargarepe za Prištinu, iako su tamošnje vlasti želele ŠP da spoje sa liberalizacijom viznog režima, to ne može da bude vezano. U ovom momentu za njih nema nove šargarepe.



Kako ocenjujete dešavanja u Davosu gde je migrantska kriza bila jedna od centralnih tema, ali bez glavnih igrača nemačke kancelarke Angele Merkel i njena dva glavna oponenta u izbegličkoj politici mađarskog i poljskog premijera?



– Nesumnjivo je da je migrantska kriza tema i za Davos, ali ovaj skup je kako mu i sam naziv kaže pre svega Svetski ekonomski forum. I na njemu ne moraju da budu samim tim svi glavni igrači. Mi ćemo uskoro imati svetski samit u Londonu, uz učešće i američkog predsednika Baraka Obame, kada je reč o migrantskoj krizi.



Srbija je još jednom dobila pohvale zbog svoje politike i sveukupnog odnosa prema migrantima, no i dalje se raspravlja o opasnosti da se migranti iz Evrope vrate ovamo. Da li je to moguće?



– Ne vidim takvu opasnost u ovom trenutku. U Austriji postoji namera da se ograniči priliv migranata, a to znači da će i druge države , one na transfer ruti, dakle i Srbija, ograničiti priliv. Zasada ne vidim neki razlog zbog koga bi Srbija mogla da se suoči sa nekim većim brojem izbeglica.

Kada naši građani vide vest o ograničenju Šengena, koja stiže i iz Vaše zemlje, odmah se javi i strah da li je u opsanosti vizna liberalizacija?

– Ne, to je potpuno druga priča. To što se povećava   sada kontrola na kopnenim granicama je skladu sa šengenskim propisima, a to ne znači da će srpski građani imati neke probleme prilikom ulasku u Austriju kolima, a posebno ne avionom. Ništa se neće promeniti.



Kakvi su rezultati koje je EU preduzela u rešavanju izbegličke krize?



– Nažalost još uvek ne vidimo neke jasne rezultate kada je reč o smanjenju broja izbeglica, zbog čega Austrija i preduzima neke nacionalne mere. U 2015. godini mi smo imali skoro 100.000 podnosilaca molbe za azil. Ponavljam, zasad nažalost ne vidimo neke snažne rezultate evropske politike u rešavanju ovog problema, želimo da on bude rešen na evropskom nivou, što do sada nije bilo moguće.



Iz Davosa je otišla i izjava milijardera Yorya Soroša da se EU raspada, a da je pozicija kancelarke Merkel uzdrmana migrantskom krizom, jer je sama sebi migrantskom politikom napravila probleme?



– Da je napravila sebi probleme to se vidi, ako se prati diskusija u Nemačkoj. EU jeste u velikim problemima i to je svima jasno, ali ne znači da se raspada. Unija je dosta fleksibilna, ali i kreativna da na kraju nađe odgovore na izazove i neka rešenja, koja dozvoljavaju njen dalji razvoj. Mada u posednje vreme neki sumnjaju da je EU u stanju da to i dalje radi, ali biće u stanju.



Stavlja li kriza, s kojom se suočava EU, u drugi plan proširenje za koje su prevashodno zainteresovane države Zapadnog Balkana?



– Proširenje Unije je naravno i dalje tema evropskih institucija i uopšte ne znači da se sada stavlja u neki drugi plan. Imali smo Bečki samit prošle godine koji je bio posvećen tematici proširenja Zapadnog Balkana i to će biti nastavljeno ove godine u Parizu, sledeće u Rimu. Postoji čitav ritam sastanaka koji će se odigrati na najvišem nivou i to jasno pokazuje da politika proširenja još uvek ima određeni prioritet u EU.



Vladimir Đuričić

Presuda Ivanoviću nije konačna



Da li je, kako Srbija kaže, presuda Oliveru Ivanoviću politička, a ne pravna?



– Teško mi je da sudim. Pratio sam slučaj, ali ne detaljno i nisam pročitao presudu, no svestan sam da je reakcija ovde u Srbiji vrlo jaka. Presuda Ivanoviću još nije definitivna. Postoji mogućnost žalbe i videćemo kako će se sve razvijati. Lično sam imao sastanak sa Ivanovićem pre dve godine i delovao mi je kao vrlo interesantan, pošten čovek. To je sve što mogu da kažem.