POTPREDSEDNIK SNS MILENKO JOVANOV Biće borben tim u Nemanjinoj

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je nedavno da SNS ima dva kandidata za budućeg mandatara i da je ona jedan od njih. Ko je drugi nije otkrila. Mediji pišu i da je reč je o visokom stranačkom funkcioneru naprednjaka, koji uživa Vučićevo poverenje i spekulišu o tome da bi to mogao biti Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik stranke?

– Zaista ne znam o kome se radi. Vidim da mediji spekulišu, a ja im se ne bih pridružio u tome. Predlog će dati predsednik i ja ću, kao i u slučaju Ane Brnabić pre nekoliko godina, taj predlog podržati. Siguran sam u to da će to biti rezultat ozbiljne analize i da je to najbolji kandidat, pre svega za Srbiju, kao i osoba koja će moći da ponese teret svih izazova koji su pred nama

Zbog čega na konstitutivnoj sednici nije izabran predsednik Narodne skupštine?

– Taj izbor će uslediti za koji dan. Mi smo verifikovali mandate i u nastavku sednice ćemo izabrati rukovodstvo Skupštine i skupštinska radna tela. Sve se radi u skladu s važećim pravnim aktima i tako će biti i ubuduće.

Da li se zna koje stranke će biti deo vladajuće koalicije, Šapićeva ili Dačićeva izborna lista?

– Čuli ste predsednika Vučića. Ima nekoliko opcija, pa ćemo u SNS-u u narednom periodu doneti odluku, koja zaista nije laka. Odluke su lake za ljude koji nemaju nikakvu odgovornost, a odgovorni ljudi, poput predsednika Vučića, svesni su izazova koji su pred Srbijom i moraju dobro da sagledaju situaciju i izaberu tim koji će sa svim tim izazovima moći da se uhvati u koštac.

Deo opozicije koji je bojkotovao izbore sada osporava legitimitet Narodne skupštine, navodeći, između ostalog, da je „Skupština, pored Belorusije, jedini parlament bez opozicije i da neće moći da obavlja svoju osnovnu funkciju kontrole izvršne vlasti”. Kakav je vaš komentar?

– Pa to je besmisleno! Nismo deca da nas uhvate u tako smešne klopke. Oni su sami sebe isključili iz političkog života jer su se plašili suda naroda, pa šta sad hoće? Uzgred, radovali su se i pričali da su pobedili, da je bojkot uspeo, pa ne shvatam čemu sad to naricanje i kukanje. Meni se čini nešto drugo. Da zapravo oni više nemaju nikakav legitimitet! Prvo, od izbora su pobegli da se ne bi videlo da ih narod neće. Drugo, teraju ih sa skupova koje sami organizuju, što govori da ih više neće ni njihove pristalice. Treće, stalno se prepucavaju po medijima, jedni drugima otimaju funkcionere, svađaju se, napuštaju saveze, menjaju imena koalicija, što pokazuje da ni sami sebe neće. I sad oni, takvi, pričaju o legitimitetu!? Pa koga oni više predstavljaju i u čije ime govore? Sami sebe i nikoga više! Na kraju krajeva, legitimitet daje narod, a ne stranke jer, da to čine stranke, onda bi svaka stranka koja pretpostavi da ne stoji dobro u narodu bojkotovala izbore i time rušila legitimitet svega što iz izbora proistekne, a to je nemoguće i logički i politički. Najzad, naš se narod vrlo jasno odredio i poručio šta misli i koga podržava i legitimitet državnih institucija proisteklih iz izbora je čist kao suza.

Kakav je vaš stav u odnosu na postupak Borisa Miloševića, predstavnika Srba i potpredsednika hrvatske vlade iz Samostalne demokratske srpske stranke, koji je bio na svečanosti u Kninu organizovanoj povodom 25. godišnjice vojno-policijske akcije „Oluja”, stajao je u prvom redu s predsednikom Hrvatske Zoranom Milanovićem i premijerom Andrejom Plenkovićem. Mediji su preneli Miloševićevu izjavu da on prisustvo na svečanosti smatra „zalogom budućnosti”?

– Daj bože da ljudi iz SDSS-a budu u pravu i da se ostvari sve što su rekli da će da se desi zbog odlaska prvog Srbina na proslavu „Oluje” u Knin. Ja, međutim, vidim da se dešavaju drugačije stvari i da se šalju drugačije poruke. Tako su ponovo ustaše iskoristile priliku da orgijaju Kninom i da jasno poruče da nikakvog pomirenja sa Srbima nema. Neki hrvatski političari, poput bivše premijerke Jadranke Kosor, traže da se Srbi nateraju na novo poniženje i javno kažu da „Oluja” nije bilo etničko čišćenje, a govor hrvatskog predsednika Milanovića u Kninu je, najblaže rečeno, bio izrazito šovinistički i daleko od bilo kakvog obraćanja osobe koja bi trebalo da jednako predstavlja sve građane te države. Ništa, dakle, od događaja, koji su se desili nakon odlaska gospodina Miloševića u Knin ne ukazuje na to da će stvari za Srbe u Hrvatskoj biti bolje. Naprotiv! Lično sam mišljenja da je svakom Srbinu, a posebno liderima Srba iz Hrvatske, mesto na komemoraciji povodom najvećeg etničkog čišćenja u Evropi nakon Drugog svetskog rata, a nikako na proslavi tog zločina. I drugo, plašim se da je tim činom poslata poruka da za lidere Srba iz Hrvatske nema crvenih linija preko kojih neće ići jer, ukoliko pristanete na učešće u proslavi proterivanja sopstvenog naroda, šta je to za šta možete reći da je za vas previše i neprihvatljivo?

Kako komentarišete izvinjenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića Krajišnicima zbog toga što Srbija 1995. „ne samo podigla belu zastavu nego sramno ćutala” i „nije im dala da idu traktorima kroz centar Beograda”. Da li je trebalo da predstavnici države Srbije to izvinjenje upute mnogo ranije, pre Vučića?

– Predsednik Vučić predano i uspešno radi na ponovnom podizanju srpskog nacionalnog dostojanstva i ponosa. Upravo je, zahvaljujući njemu, počelo dostojanstveno obeležavanje svih događaja važnih za naš narod, bilo da su u pitanju proslave ili sećanje na tužne datume. Time se, jednostavno, niko pre njega nije ni bavio. Nikoga nije bilo briga. Sve im je bilo potaman i sami su ponavljali neprihvatljivu mantru da su za sve i svuda uvek krivi jedino Srbi i da do kraja sveta samo treba da se izvinjavamo. Koristili su eufemizme i sulude jezičke kovanice da slučajno ne bi naljutili one koji su nas bombardovali, klali, proterivali... Stideli su se Jasenovca, Garavica, Jadovna, „Oluje”, „Bljeska”, Košara, Paštrika... Stideli su se naših heroja, koje niko od njih nije smeo da spomene. Danas se herojima s Košara nazivaju bulevari po srpskim gradovima, snimaju se o njima filmovi, po herojima pilotima, koji su se junački tukli s NATO armadom i žrtvovali za ovaj narod i zemlju, nazivaju se aerodromi. Ove ranije to nije zanimalo i zato se niko pre Vučića nije setio ni izbeglica iz Republike Srpske Krajine. Baš ih je bilo briga. Ne donose pare, ne može se od ljudskog i odnosa prema njima obogatiti, pa što bi onda na njih gubili vreme...

Eržebet  Marjanov

Poruka mladim stranačkim kolegama

U prethodnom mandatu Skupštine Vojvodine bili ste šef poslaničke grupe vladajuće koalicije okupljene oko liste Srpske napredne stranke. Šta biste preporučili svojim mladim kolegama koji su sada prvi put u poslaničkim klupama pokrajinskog parlamenta?

– Da se bore i da pokažu energiju i otresitost! Rezultati koje je Aleksandar Vučić postigao su za ponos i njegova borba za Srbiju, pa samim tim i Vojvodinu, daje odlične i konkretne rezultate. Na sve napade, mi imamo odgovore u novim fabrikama i pogonima, novim radnim mestima, kilometrima puteva i pruga, rekonstruisanim bolnicama i domovima zdravlja, u ulaganjima u IT sektor, u poljoprivredu... Dakle, mi na njihove fraze treba da odgovaramo našim rezultatima, a da narod odlično sve vidi i razume – pokazali su i prethodni izbori na kojima je Vučićeva politika dobila nezabeleženu podršku.