Poslanici o izveštaju Fiskalnog saveta Srbije za 2018.

Petrović je rekao da je 18 odsto ukupan iznos investicija, uključujući i strane i domaće, a da su uporedive zemlje sa Srbijom imale negde od 23 do 25 odsto investicija, navodeći da je to jedan od ključnih razloga zašto je privredni rast u Srbiji ispod potencijala.



“Srbija ima potencijal da raste negde oko 3,5 odsto, što je i predviđeno za ovu godinu. Srbija bi mogla da raste pet do šest odsto sa strukturnim reformama, sa promenom privrednog ambijenta”, rekao je Petrović u parlamentu.



Petrović ocenjuje da bi to bila respektabilna stop rasta i da bi Srbija tada brže rasla nego uporedive zemlje centralne i istočne Evrope i počela bi da ih sustiže.



“Tačno je da su povećane investicije u 2019.godini, ali struktura investicija nije dobra. Malo je otišlo na povećanje za puteve i ništa za životnu sredinu. Otišlo je i za vojsku i policiju, ali to ne podstiče privredni rast”, rekao je Petrović.



Predsednica skupštinskog Odbora za finansije i poslanica SNS Aleksandra Tomić navela je da je prošle godine Srbija imala nivo investicija od 3,3 milijarde evra, što je ukupno koliko ima ceo Zapadni Balkan.



Ona je navela da se na sednicama odbora ugavnom raspravljalo oko formule koja treba da uspostavi ravnotežu kada je u pitanju budžet i povećanje penzija.



Dodala je da je budžet od 2013.godine usvajan uvek u roku i da ništa nije skrivano od javnosti i smatra da je Fiskalni savet iznosio neke ocene “političkog karaktera” koje su koristile neke stranke da bi kritikovale vlast.



Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) Đorđe Milićević takođe smatra da su pojedini članovi FS davali neke političke izjave, pa je tako pomenuo onu koja kaže da je neophodno povećanje životnog standarda da bi se zaustavio odliv mladih, što su, kaže, iskoristili i pojedini opozicioni delatnici.



"Ne želim da verujem da ste vi ovakvom izjavom želeli da se bavite politikom i politikanstvom, ali to je činjenično”, rekao je Milićević.



SPS, kaže on, smatra da je Srbija na dobrom putu i da je pozitivan trend vidljiv i prepoznatljiv, što je, dodaje, u izveštaju FS i konstatovano. 



“Javne finansije su sigurne i stabilne, ali predstoji teži deo da se sačuvaju postignuti rezultati i teška fiskalna dostignuća. Po našem viđenju, tri su ključne reči kada govorimo o reformskom kursu Vlade Srbije - reforme, rast i razvoj. Temelji reformskog kursa su postavljeni 2014.godine i neko je takvu odluku morao da donese, jer je Srbija bila pred bankrotom”, ukazao je Milićević.



Zahvaljujući nepopularnim merama, došlo se do toga da danas imamo sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama, a ne na politici, dodao je Milićević.



On je konstatovao da je danas jasno da je vlast bila u pravu kada je započela reforme, dok su, pojedini, kaže, gledali pojednostavljeno na to i govorili da se “otimaju plate i penzije”.



“Sada je stvoren dobar osnov za povećanje plata i penzija”, poručio je šef poslanika SPS.



On kaže, kada je reč o formuli za obračunavanje penzija, da je za SPS najvažnije da su penzije stabilne, navodeći da se razmatra nekoliko modela. 



“Treba sagledati realan rast privrede, rast inflacije i rast potrošačkih cena”, rekao je Milićević.



On je naveo i da su realizovana dva cilja - trajno smanjenje javnog duga i deficita.



“Srbija se danas nalazi na 48.mestu na svetskoj Duing biznis listi, a pre započetih reformi bil smo na 91.mestu”, naveo je Milićević.



Podsetio je da je država za 2019. godinu budžetom izdvojila 19 milijardi dinara više za plate zaposlenih u javnom sektoru, te da su one od 1.januara uvećane za 7 do 12 odsto, a takođe uvećane su i penzije zbog ukidanja Zakona o privremenom smanjenju penzija.



Poslanik SMS Aleksandar Stevanović rekao je da pozdravlja najavu novih metoda obračuna plata u javnom sektoru, jer Srbija ima velike probleme da u tom sektoru zadrži najbolje ljude.



Mišljenja je da bi rast sa strukturnim reformama mogao da bude i pet do šest procenata, ocenjujući to izazovom za Srbiju.



On je pozdravio i što je FS veliku pažnju u izveštaju posvetio zaštiti životne sredine, jer pravi izazovi u toj oblasti tek slede.



“Onog momenta kada otvorimo Poglavlje 27 izazovi će biti neverovatni. Treba da razmišljamo o nivou investicija u zaštitu životne sredine. Imaćemo veoma dugačak prelazni period, verovatno do 2040.godine, deo će nam platiti EU, ali ćemo i dalje morati da uložimo mnogo da bi Srbija bila zdrava”, rekao je Stevanović.



Govoreći o predlozima o fiskalnim pravilima, Stevanović je kazao da mu je žao što nije usvojen predlog njegove poslaničke grupe, da se konstatuje činjenica da godinama imamo kumulativni dug konsolidovane Srbije koji je preko 45 odsto i da se zakonom “ujednači stvarnost”.



“A ne da imamo negiranje tih 45 odsto, iako je putanja javnog duga ohrabrujuća. Dobra stvar bi bila da kažemo da je maksimalna dug Srbije 60 odsto, ali da taj nivo može biti dostignut u godinama krize, a da suštinski težimo da bude 45 odsto”, smatra on.



Podsetio je da postoje još tri velika sistema koja nisu do kraja reformisana - Železnica, EPS i Srbijagas.



Poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović primetio je da je sednica Skupštine Srbije zakazana uredno, unapred i da je to korak u dobrom pravcu koji mora da se konstatuje. 



“Da li je on dovoljan za kolege koje bojkotuju, to je drugo pitanje”, rekao je Vukadinović.



On je izrazio želju i nadu da se raspravlja o izveštaju REM-a, verujući da i poslanici opozicije koji bojkotuju rad parlamenta ne bi u tom slučaju odolelu da dođu.



Vukadinović kaže da se ne slaže sa tim da se samo slede preporuke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), nazivajući ga “svetom kravom” koji, kako kaže, samo objavljuje svoje savete.



“Vi ste (FS) onda tu neka transmisija između preporuka MMF i vlasti. U vašem izveštaju vidim dozu kritike prema merama vlasti, ali nedovoljnu kritičnost prema preporukama i savetima MMF i drugih svetskih globalnih institucija”, rekao je Vukadinović.



Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Šešelj je takođe konstatovao drugačiju atmosferu u Skupštini Srbije, a potom se osvrnuo na izveštaj Fiskalnog saveta.



“Mi kao zemlja ograničenog suvereniteta ne možemo da donosimo sopstvene odluke. To je svima jasno, niti u ekonomiji, niit po nekim spoljno-političkim pitanjima. Već 19 godina je MMF u Srbiji sve i svja, za sve se pita, i kolika će nam biti cena struje i koje državno preduzeće treba da prodamo, koliko treba da smanjimo plate i penzije. MMF je glavni autoritet za ekonomiju Srbije”, smatra Šešelj.



On tvrdi da strani investitori, za razliku od domaćih, dobijaju više od 10.000 evra po radnom mestu.



Šešelj je rekao i da mu nije jasan smisao postojanja Fiskalnog saveta.



"Ako Fiskalni savet objavi neko saopštenje ili konferenciju za štampu sa nekim zaključiima koji nisu u skladu sa aktuelnim nastojanjima vlasti ili politike vladajuće stranke, ne bude komentar na to, nego odmah Fiskalni savet se bavi politikom”, zaključio je Šešelj.