Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Pomen žrtvama i opomena da se zločin nikad ne ponovi

04.01.2017. 21:49 21:12
Piše:

Centralni pomen obeležavanja 75. godišnjice zloglasne januarske racije u Bačkoj, održan je u Čurugu. Nakon parastosa u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg, koji je služio mitropolit

zagrebačko-ljubljanski Porfirije, uz služenje episkopa bačkog Irineja u Muzeju žrtava racije u centru Čuruga održan je pomen, potom su se okupljenima obratili predsednik opštine Žabalj Čedomir Božić, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Oni su istakli da pomen zašlužuju sve nevine žrtve, ali i da je to i opomena da se takvi zločini više nikada ne ponove. Nakon obraćanja čelnika Pokrajine i opštine Pastor, Mirović i predstavnici opštine Žabalj i Memorijalnog društva “Racija 1942” u nekadašnjem magacinu smrti su položili vence. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u svom obraćanju prvo je podsetio na krvave januarske događaje u Šajkaškoj oblasti 1942. godine koji su ubrzo nastavljeni u Novom Sadu.   

- Pre tačno 75 godina se u ledom okovanoj Šajkaškoj činilo da je neljudsko zauvek uzmaklo pred ljudskim. – rekao je Mirović. - Samo ovde u Čurugu, za svega nekoliko dana pobijeno je gotovo 900 nevinih ljudi. Ubijeni su redom – muškarci, žene, deca, starci, sveštenici, lekari, ugledni trgovci, apotekari, vredni i imućni domaćini, obični ljudi posvećeni jedino miru i blagodeti svojih porodica.

On je rekao da je taj zločin bez presedana u istoriji ovih prostora nastavljen i u drugim mastima da bi, od 21. do 23. januara 1942. godine krvavi vrhunac doživeo u Novom Sadu. Za manje od mesec dana u Južnoj Bačkoj je ukupno ubijeno gotovo 4.000 Srba, Jevreja, Roma i ostalih kojima je jedini greh bio to što su pripadali svojoj naciji i veri.

- Njihovim senima mi se danas, s najdubljim pijetetom klanjamo na ovom mestu na kojem još kao da se čuju njihovi jauci i koje je, zbog nezaborava koji zaslužuju svi nevini stradalnici, pretvoreno u njihov muzej. Njihove duše vape za našim večnim sećanjem i mi smo im ga dužni. I zbog njih, i zbog sebe samih. Jer ko zaboravi zločin, osuđen je da se zločin ponovi i da u njemu opet bude žrtva ili, što je još gore, da ga ponovo sam počini. A mi ne želimo ni jedno ni drugo. Zato ćemo, narednih dana obići i Žabalj, Mošorin, Lok, Titel, Gardinovce, Bečej i druga mesta Južne Bačke da se poklonimo žrtvama i zavetujemo da ih nikada nećemo zaboraviti  – poručio je Mirović. 

On je naglasio i to da smo dužni i svim drugim nevinim žrtvama tih strašnih vremena i da smo zato u Čurugu svi zajedno, bez obzira na kojoj strani su u strašnom kolopletu istorijskih zbivanja tokom Drugog svetskog rata bili naši preci. 

- Tu smo sa jasnom svešću da istinskog pomirenja i trajnog mira među ljudima i narodima nema ako brojimo i osuđujemo samo tuđe, a prećutkujemo sopstvene grehe. Ne borimo se protiv tuđeg zla zlom u sebi, učio nas je naš blaženopočivši patrijarh Pavle – podsetio je Mirović.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor je istakao da niko ne može pobeći ni od svoje, ni od zajedničke istorije i da je malo ko verovao da će, kao što je to danas, Čurug postati zajednički simbol stradanja. On je istakao da su danas, kada su decenije protekle od ratnih zbivanja, pripadnici dva naroda spremni i željni zajedničkog poklanjanja pred žrtvama i da ne verujemo decenijama ponovljenim demagogijama da zločin može biti kolektivan.

- Zločin  uvek ima svoje lice. Zajednički može biti samo saosećaj i poklanjanje žrtvama – rekao je Pastor.  On je podsetio da su se u junu 2013. godine predsednici Srbije i mađarske zajednički poklonili žrtvama u Čurugu, onima iz 1942. i onima iz 1944 -45. godine i izrekli prostu istinu da se u ratu biraju strane, a počinilac zločina ima svoje ime i prezime. 

- Ono što žrtve čini žrtvama je nemilosrdna činjenica, da žrtve nikada nemaju mogućnost izbora – rekao je Pastor. – Stradali u hladnim danima januara 1942. godine nisu imali izbora. Za stradalog čuruškog paora, šustera, pekara, birtaša nije bilo pravde u ratu. Njihovu sudbinu je odredila politika zločina, zločinačka ideologija.

Pastor je naglasio da je naša dužnost i obaveza da sačuvamo uspomene na čuruške stradalnike navodeći da bi u Topalovom magacinu tokom cele godine trebalo održavati otvorene razgovore o suočavanju sa prošlošću, kao i da bi se trebalo setiti i svih dobrih i pravednih ljudi koji su kako 1942. tako i 1944-45 godine rizikujući svoj život pokušali da spase živote svojih komšija. Obeležavanju godišnjice racije u Bačkoj prisustvovalo je veliki broj Čuružana, predstavnici Memorijalnog društva “Racija 1942”, koje okuplja potomke nastradalih, predstavnici opštine Žabalj. gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, generalni konzul Mađarske u Subotici Janoš Babić, predstavnica ambasade Mađarske u Beogradu Žofia Đenđeš i predsednik Jevrejske opštine u Novom Sadu Goran Levi. 

Eržebet Marjanov

Foto: B. Lučić

Piše:
Pošaljite komentar