"Politika okupljanja oko projekata donela odlične rezultate"

Predsednik Odbora Skupštine Vojvodine za budžet i finansije Jovan Lazarov kaže za „Dnevnik” da je izvršenje budžeta odlično jer pokazuje pozitivne trendove u privredi Vojvodine, a to je, s jedne strane, rezultat politike okupljanja oko projekata, koju sprovodi Pokrajinska vlada, a s druge, mera Republičke vlade i izuzetno dobra saradnja dveju vlada.    

Podsetimo, po informaciji o izvršenju budžeta, koju je pokrajinska administracija objavila na svom sajtu, prihodi i primanja su u posmatranom periodu ostvareni u iznosu od 60,684 milijardi dinara. To je zajedno s prenetih 5,788 milijardi dinara iz ranijih godina ukupno ostvarenje prihoda i primanja od 66,472 milijardi, odnosno 97,41 odsto od planiranog.

Rashodi i izdaci budžeta izvršeni su u iznosu od 60,601 milijardi dinara, odnosno 91,17 odsto od ostvarenih prihoda i primanja. U informaciji se takođe navodi i da je u pokrajinskoj kasi planiran deficit od 4,447 milijarde dinara, a umesto toga je ostvaren suficit od 776,780 miliona dinara.  

„Da je budžet bio dobro planiran pokazuju prihodi i primanja u periodu januar–decembar u iznosu 60,684 milijardi dinara, dakle, ostvarenje je 97,41 odsto u odnosnu na planirane prihode i primanja od 65,567 milijardi dinara“, navodi Lazarov.

On je podsetio na to da smo prošle godine imali dva rebalansa pokrajinskog budžeta. Prvi je bio 1. jula, kada je osnovni budžet povećan na 66,95 milijardi dinara, a drugi 31. avgusta, kad je budžet rebalansiran na 67,4 milijardi, tako da je obim ukupno projektovanog budžeta za prošlu godinu iznosio 68,230 milijardi dinara. 

„Za mene kao predsednika Odbora za budžet i finansija je najinteresantnije posmatrati one prihode koji znatno utiču na deo budžeta kojim upravlja Pokrajinska vlada, a ti elementi su ustupljeni poreski prihodi“, objašnjava Lazarov. 

Posmatrajući po pokrajinskim sekretarijatima i upravama, najveće izvršenje budžeta ima Sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost – 99,38 odsto, dok Uprava za imovinu Vojvodine ima najmanje izvršenje od 66,81 odsto. Uprava za kapitalna ulaganja ima izvršenje za celu prošlu godinu oko 46 odsto jer se u njenom slučaju radi o specifičnoj situaciji. 

„Najvažnije je to što je sprovela sve javne nabavke u 2017. godini i rezervisala sav novac za potrebe kapitalnih projekata. S obzirom na to da Uprava finansira velike kapitalne projekte, nije moguće da se oni završe u godini u kojoj su i započeti. Oni se završavaju u dve budžetske godine, a plaćaju se po fazama. Dakle, više se nikad neće ponoviti ono što je u proteklih 16 godina radila prethodna Pokrajinska vlada – da projekte plaća avansno, a da njihova realizacija ne započne nikad, a kamoli da se završe“, objašnjava Jovan Lazarov.

Navodi da su ta dva elementa zabeležila rast u odnosu na 2016. godinu. Konkretno, porez na dobit preduzeća je povećan za 36,9 odsto, a porez na zarade zaposlenih za 9,6.

„Kad smo prošle godine radili dva rebalansa, bilo je dosta komentara opozicije da je takvo povećanje nerealno i da se to neće ostvariti. Kao što se vidi, to se ipak ostvarilo, i to nisu šarene laže, niti priča Pokrajinske vlade za široke narodne mase nego su realni podaci koji govore o novom zapošljavanju, o boljim privrednim kretanjima u Vojvodini jer jedino se tako mogla povećati naplata poreza na dobit preduzeća i na zarade zaposlenih“, podseća naš sagovornik.

Lazarov se osvrnuo i na stanje javnog duga, koji, kako kaže, beleži pad od dolaska ove pokrajinske administracije. Javni dug je 31. decembra 2017. godine iznosio 6,2 milijardi dinara, najveći deo duga na osnovu prve obveznice AP Vojvodine se odnosi za jačanje finansijskog potencijala Razvojne banke Vojvodine, banke koja je odavno propala, a poreski obveznici će dug otplaćivati još nekoliko godina.

„Za ovu godinu imamo otplatu duga u iznosu od 1,151milijardu dinara. Treba napomenuti da je Pokrajinska vlada refinansirala javni dug krajem 2016. i početkom 2017. godine i na osnovu toga uštedela više od dva miliona evra, tako da ova pokrajinska vlada radi zaista profesionalno“, ističe Lazarov.   

E. Marjanov